SRETAN USKRS
-Janjo, oooooooo Janjo, kadi si, Janjo lej kaj je to?
Zijala je po celem selu moja Mare i zazivala me, ruke joj se tresu, crljena ki paprika horgoš ljuta, rubac joj se naheril, šlapa joj ispala, leti preko ceste i nosi kofertu u jednoj ruki a u drugoj nekakov papir , mislela sam da je od suda kaj dobila kad je tako raspaljena.
-Kaj je Mare moja, kaj zijaš, znaš da palim iza kuće kaj je Mije obrezal voće, kaj se dogodilo da tako zivaš i bečiš ?
-Ive je dobil ovo od općine, od gradonačelnika, križ je na kraju, nemorem najt očale, ne vidim niš, kaj išču, kaj piše Janjo, da nisu digli cene grobnega mesta i tega, sve sam platila, kaj se on potpiseva ispod križa?
-A, Mare moja, to je čestitka za Uskrs, sitili su se poslat nam čestitku i napisali su sve kaj su naredili u ovih dvadeset godin kaj su na vlasti, to da te podsitu kaj su ti sve za tvoje i naše novce naredili po Ogulinu, to ti je Mare izvešće o radu iz Grada za dvadest godin, pa su onda još čestitali debelim slovim ! -Janjo moja, al sam se prepala, fala Bogu milemu da je čestitka i to izvešće kako ti veliš, i sve je stalo na dvi strane kaj su naredili od naših novac, aj mi Janjo pročitaj, rada bi znat pa kad Ive dojede onda ćemo još ki put pročitat!
-Mije je još ščera dobil, ja sam oprila i pročitala, dala sam mu da i on pročita, i smijal se je, veli on meni:
-Dobili bi brus a ne čestitiku i pismo, da se ni Uskrs složil u ovo vrime pred izborim, sad su počeli i viru zlorabit i čestitke slat za blagdane, a još nikad nisu niš poslali do sad, e Janjo, moja jadni ti smo!
-Pa lipo je Janjo da su nas se sitili, kad-tad da nam zaželu Sretan Uskrs, kaj to doli piše debelo?
-To ti je Mare čestitika kako nigda niki još ni Uskrs čestital, nijedan Kardinal a ni sam Otac Papa u Rimu na Urbi et orbi, jedino naš gradonačelnik takovu čestitku od dvi stranice šalje svojem jadnem puku, pogotovom tebi kaj se sad temu veseliš. To košta najmanje 25 000 kun, ako je 5 tisuc domaćinstvi u Ogulinu i okolini, svakem domaćinstvu po 5 kun najmanje, to je lipo 25 000 kun naših novac, da se narod veseli, ili zgraža ili da sidi dok čita pa da plaće od žalosti i muke.
-Zać moja Janjo, pa nek oni nami kad čestitaju, ti fort divaniš da ionako trošu naše novce bez veze, da nami niš od tega netriba…
-Ajde muči Mare, sad ću ti to pročitat, pa češ čut kakova je to čestitika?
Čitam ja, čitam, polako, a moja Mare svaki put kad sam pročitala kaj se naredilo u tih 20 godin, vikne.:
-Tega nam bome ni tribalo, ni tega ni tega, a kaj su to tako nabacali, pa to jedno s drugim nima veze, kaj će mi sve to, Janjo, ti još projdeš u kino morda jedina iz sela i ki put ja, ali sad nimamo kamo ni pojt, jedino crikvu, tamo se sve odigrava umisto u kinu kod prvlje, već dvi godine sve je u crikvi, a bome od tega se ne živi kaj su naredili? I zač na kraju u inat, kemu u inat, ki se to inati, dal su to nam za inat valja delali, joj Janjo, kakovo je to pismo- čestitka?
-Muči, kad ti čitam, čekaj videt češ kad dojedem do kraja?
U prigodi blagdana Uskrsa svim vjernicima želim sretan i blagoslovljen Uskrs, neka svjetlo Uskrsloga obasja sve vaše dane i djela!
-Janjo, nu još jedan put, pročitaj ovo zadnje!
-Koje Mare, koje, dal ovo debelo, čestitiku da li ?
-Pa dal ti Janjo razumiš kakova je to čestitika, zač bi mene svitlo od Uskrslega obasjalo, joj Janjo, kakova je to želja, kadi su to našli, ki je to sastavil, zač u prigodi, pa ni to prigoda, Uskrs je vavik bil i bit će, nemore bit Uskrs prigoda, kakovo je to, pa nemoru Uskrs ili Božić ili Velika maša bit u prigodi, to je vavik i zavavik tako, to je svetak , zapovidni blagdan, Janjo, …
-Muči Mare, rekla sam ti da ovi nikad nisu čestitali nikemu napismeno Uskrs, da su nam to čestitali da nam se uližu i iskoristili blagdan da nam pošalju to izvešće od 20 godin rada, mislu da nećemo to povezat sa izborim, ne divani više niš, nosi to doma pokaži Iveti rozasti križ sa buketićom rožic, bar da je kakova pisanka ili zec ili pilešće uz taj križ pa bi se videlo da je to čestitika i još štempilj od grada, kaj poziv kakov, ljuta sam od šćera kad je to došlo, molim te doma ajde i pusči me s mirum, nemoj da me tudaj čuju, zač će me pojt tužit i onda ću vraga pojist na veliki čedan.
Ni mi jasno zač svaka vlast uvik misli da je narod tako jako naivan i bedast i da niš ne razumi!
-Zač se ljutiš Janjo na me , pa nisam ja to pisala, ja sam dobila ki i ti ?
-Uto leti gluha Roža, konda se kaj zapalilo, u ruka od posij , nosi pismo i zazivlje da joj pročitam kaj je dobila ništo poštum a ni račun, ni uplatnice nigdi, nezna kaj će s tim i kamo triba pojt?
Dok sam Roži obrazložila o čemu se dela, tulko sam promukla da sam pivćala kaj pile kad izgubi kvočku, sela sam na on plastični stolac kaj je izvađen da se uredi i opere za ovo lito i klonila, klonile su mi i ruke i noge i mozak, kuliko god da sam se mučila ovu zadnju debelu rečenicu puti ptročitat Roži, uvik je isponova iskala da joj polako pročitam, jer takovu čestitku Uskršnju ni nigdar još čula u svoje 82 godine, tribalo je ti smislit?
Samo dragi i premili Bog zna kaj nas još sve čeka i kaj ćemo još tako lipega doživet!
Fala našemu Begu na čestitki, ja mu odgovaram onako kako sam uvik i vavik Uskrs čestitala a i drugi meni, kaj i svimi Vami ki čitate moj blok, onako skromno i širokega srca,
- SRETAN VAM I BLAGOSLOVLJEN USKRS!
Ajte bok !
JANJO, 10. travnja 2009.
