Zivot u Zabolandu
11.02.2013., ponedjeljak
Oeteldonk
|
U nedjelju nesto poslije podneva putujem za Oeteldonk. Na stanici u Velpu stoji desetak putnika i ceka vlak. Odjednom se medju njima pojavi klaun u jarko ljubicasto-zutom odijelu. Naprosto bode u oci. U Arnhemu udje u vlak jos petero maskiranih, jedan zatvorenik, princeza i jos troje za koje nisi tocno siguran kaj predstavljaju. Oni odmah zauzimaju centralni prostor u vagonu i visinom glasa daju do znanja da su tu i da im nitko nista ne moze. Ostali putnici se medjusobno pogledavaju i kolutaju ocima. Vlak stize na odrediste Nijmegen i ja izlazim, jer se tu nalazim s Paulom i njegovim frendovima. Na kolodvoru u Nijmegenu sve je vise maskiranih ljudi, sigurno polovica. Na automatima za karte cekaju tigar, zec, pingvin, Shrek i jedna slatka lutkica na uzetima. Kak netko sam sebe kao marionetu moze koncima pokretati to ostavljam vasoj masti. Par slucajnih turista gleda zacudjeno oko sebe. Jedan mladi alohtoni par s kcerkom komentira i smijucka se. Medjutim vecina normalno obucenih ljudi se ponasa kao da je sve normalno. Vlak za Oeteldonk se puni „hodocasnicima“ i krece. Kolodvor je nakratko prazan, ali zacas kaplju novi roboti, redovnici i medicinske sestre. Za pola sata krece novi vlak. Pored mene hoda neki tenisac iz 70-ih i za koju sekundu skuzim da je to Paul. Koji je u svome reketu za mene donio indijansko odijelo. Ja se zacas preoblacim i tako uklapam u ocito dominantnu masu. Upoznajem Paulove prijatelje covjek mrkva, bubamara, faraon, Yasser Arafat i Super Mario. Ovaj zadnji me se najvise dojmio jer osim kaj je imao dobro odijelo pustio je vlastite solo brkove. Paul je podijelio svima Bacardicolu, a faraon je vrecu napunio Heinekenom i mi smo bili spremni za put. Vlak je bio toliko pun da se moralo stajati samo sada je 99% putnika bilo umaskirano. Brigada Navy Seals je rjesavala limenke piva jednu za drugom. Nakon pola sata stizemo u Oeteldonk. Grad je ukrasen crveno-zuto-bijelim zastavama. Napustamo kolodvor i pred nama se ukazuje masa maskiranih gradjana. Kao da smo usli u svijet bajki. Rijeka ljudi se od kolodvora krece prema centru i pocinje karneval. Sto znaci doslovno: jeftina mjuza, teska cuga. Masa se razlijeva po ulicama i ulicicama centra i zauzima strateske pozicije u bircevima. Iako cuga moze kupiti na svakom cosku, vani je oko nula stupnjeva i vecina karnevala se slavi po bircevima. A bircevi... puni na najjace. Po svuda su uklonjeni stolovi i stolice, tako da se moze jedino stajati, bolje reci stiskati. Guzva je ogromna, vrte se kuruze i narodne popjevke, kaj si cuo u jednom bircu cuti ces i u slijedecem, pjeva se, a pivo leti preko glava vikinga, kauboja, jodlera i jodlerki. Ritual je sljedeci. U jednom bircu odradimo par rundi, pa se prosecemo par ulica dalje, pa idemo u drugi birc i tako dalje. U neke birceve ne mozes ni uci, pred nekima stoje redovi i zastitar pusta ljude svakih par minuta... A probit se do WC-a? Prava avantura. Jedan od trenutaka kada ti je drago da si musko. Ulazimo u jednu ulicu prepunu birceva. Jedva se probijamo kroz masu i zauzimamo mjesta na teresi od jednog birca. Toliko je tijela prikljesteno da uopce nemas dojam da si vani. I svi, ali bas svi kostiminirani.. biciklisticki tim EPO, spanjolke i skolarke, papa i biskupi, Zorro, supermeni ... vise ili manje originalni. Ali kaj je najbolja fora to su ljudi svih godista doslovno od 7 do 77. Tu i tamo se nadje neki stvarno unikatan kostim, moj pobjednik je bio srednjevjekovni sokolar, obucen u originalno smedje kozno odijelo, a na ramenu mu je bio preparirani sokol. Zbog takvih bi covjek pomislio da je bit karnevala kreativnost, ali ne.. bit je samo jedna, prizemna isprika za opce nalokavanje. Izgelda da nikoga nije briga kaj dec i pol piva u plasticnoj casi kosta dva i pol eura. Kriza kakva kriza. Oeteldonk je zapravo ime za grad Den Bosch, ali u dane karnevala, grad stvarno vise nije za prepoznat, pa nije ni cudo da onda nosi drugo ime. |