umorno

29.09.2006., petak

Napokon nova frizura!

Rekla bi, oču reć napisala bi, moja Vinkica, da je kojin slučajen molat da dođe do kompjutera. Eto, i meni se čini da smo jon mogli malo skratit kosu i koji misec ranije. Mea culpa! Sad ovako pari ka nika mala gospojica, a i ne triba micat kosu kad kažije rečine. Čista ženska posla. Kad je došla doma iz frizeraja, svaka dva minuta je bila isprid ogledala.

Sve jon je to sad novo i zanimljivo. Ka i Strikanova torta. Dunkve, Vinki ne vridi torta ako nima svičice. I kome bija da bija rođendan, ona triba puvat svičice. Tako se i za ovu prekrasnu tortu od marcipana, nima veze ča na njon piše "sretno mladenci" morala nač na brzinu jedna svičica da Njezino Veličanstvo jema u što puvat. Da van je bilo vidit kojon su brzinon baba i dida zunzili po kući tražeć malu šteriku. A da san i ja ča zamolija da mi nađu, poslali bi me neču van reč di. I onda če mi oni prvi reč da smo razvicijali mlaju, da skačen ka oparen kad počme plakat ... headbang

E, i skoro da san zaboravija: danas je prvi put užgala šunferine. Sama! Ničin izazvana! burninmad

Osidija san i ovo malo ča mi je bilo ostalo "ne-sidih" vlasi na glavi ... prošlo mi je stopedesetiosan filmov kroz glavu. Brrrrrrrrrrrrrr! Stresa san se i pri samoj pomisli ča bi moglo bit da je bila sama doma. A onda je palo cijepljenje! Pa ne smiš, pa to je grubo, pa mogla si se zapalit, bla, bla, truć, truć, po ure u komadu. I sve ona uredno klima svojon malon glavicon. Jo da mi je bilo znat ča se je u tome momentu zbivalo unutra. U njezinoj glavici party

Eto, sad je stvarno dosta, moran poć leć. Pukle su mi već dvi štikadente za pridržavanje očnih kapaka rofl

a i vidite sami koja je ura. Umete me ovo kad Zakonita radi pozapodne, pa je mala, po zapovidnoj odgovornosti, kod mene. Pa se ne more nikako dospit sve napravit ... pa se mora radit do sitni uri, ka ča i morete vidit ... nut

i kako bi ono pivala Nadalina "vaja poč leč", barenko ovo par uri do izlaska sunca. I novoga dana. mah

- 03:31 - Komentari (4) - Isprintaj - #

26.09.2006., utorak

Nakon par dan ...

Evo, finila je i ova, reka bi naš dragi Boris Dvornik, samo ča nastavak ne vridi, jerbo sad nije "vaja poč leč..." nego tek sad, kad smo se naspavali i odmorili, moremo sredit utiske kako Bog zapovida. Pir je proša u savršenome redu. Dobro, više manje, bilo je, ka i uvik u takvin prilikan, malo zbrke, ali ništa ča se ne bi moglo popravit. Čak i Vinka od uzbuđenja nije mogla pozapodne spavat, pa je učinila svoj san u autu dokle smo odili po mladu u Trogir. Nije bilo škandali, fala Bogu niko od bližnji nije umra u zadnji momenat, ka ča se znalo dogodit nekima, je li, a i kolači nije falilo, ka ča je moja mater paničarka mislila. Rekli bi zli jezici da će i sad prijatelji i bliža rodbina još tri miseca jist kolače iz škrinje, ka i potla moga pira njami

. Ja se ne bi bunija ... ali evo, već me Zakonita krivo gleda, obeća san da ću na djetu poslin pira. wink

Svi smo to podnili junački, ko više, ko manje, naplesali se, opet ko više ko manje. I moran opet spomenit mužiku. Niko mi je reka da se zovu "Adria", i to ne oni ča su svirali u STOP-a, jerbo in je frontmen partija pri par godin, vengo je ovo nika nova ADRIA, a ja san i sluša na jednome piru kad su se zvali "Orion". Jedino ča san siguran da su frontmen i ženski vokal Čuvitari. Eto, ne moreš nikako od Šolte uteč, di doša da doša naughty

Mene su nagovarali da se dignen od stola, ali mi se baš nije dalo, dokle nije doša jedan junior, mali @brod u boci, pa mi reka "a barba, a zašto vi ne plešete, i ja san debel pa se ne sramin plesat...".
E, onda je bilo gotovo, mora san se ustat. rolleyes

I, ka i uvik, najgore je dokle se ne ustaneš, kasnije su me fermavali. Nakon ča san vidija mladu i dvi piplice kako balaju na stolu, počeja san se i ja uspinjat. Na stol, dakako. Ali su me brat i još dvojica onemogućili u zadnji momenat. Jerbo je stol izdrža mladu i njezine prijatejice, ali bi poda menon vjerovatno cicikrepnija. Tako da san nakon "bratskoga" i "prijateljskoga" uvjeravanja popustija i iša opet sest. Za stol. Spiza uredna, a najviše mi se svidila pašticada, jerbo za divno čudo, kako zna bit u ovakvin prilikan, njoki su bili pravi, a ne falšine brez kumpiri thumbup

Vinka je partila spavat oko deset uri, a ni mi stariji nismo baš do kraja, Tri ure i oči na po koplja su bili znak da "vaja poč leč ... ". Sutradan, u nediju, opet obid, opet šušur, ali sad su svi nikako boje voje, manje napeti, ka da je ono glavno već prošlo. Jedino je moj brat još nervozan ka doberman ... jema bit da se nije još naspava thumbup

ali nima veze, proće ga ... prošlo je i druge. Sutra partiju na bračno putovanje. Ako se ne varan na Bohinjsko jezero, u Deželu. Baš in zavidin, jerbo tamo nisan bija barenko dvadeset godin. A ka dica smo sa sadašnjin penzićima odili skoro svake godine ... znali smo se i grudat na Vogelu u osmi misec. Pokojni "Jugovinil" je, naime, tamo jema sindikalno odmaralište pa se moglo lipo obać a da ti ne satare takujin ... ali, o tome kojon drugon prilikon. Sad želin mome bratu i njegovoj novopečenoj Gospođi sretan put i ugodan provod. A meni još čestitaju da san posta diver. Uz moj mali dodatak, da bi ja osobno volija kad bi brzo posta i Strikan, kako moja Vinka zove moga brata. Živili mah

- 09:10 - Komentari (8) - Isprintaj - #

24.09.2006., nedjelja

Kako je bilo na vinčanju?

A kako će bit na vinčanju? Lipo, ka i na svakome ... napapaš se, iskačeš, ko više, ko manje, nagledaš se lipe robe, lipi komadi, je li, i jema tu svašta za vidit, pogotovo ako je vinčanje u Trogiru.
Dunkve, tamo se vinčaju ka na traki, pa dokle je jedan pir unutra, barenko dva čekaju red vanka.
Zato je u crikvi tribala bit tišina. Ča je moja Vinka ozbiljno svatila. smokin

Cili je trg odzvanja od dištonavanja već pomalo i pripiti veći oli manji talenti za mužiku, dokle se čeka svoj red za ulist obavit taj svečani korak. party

I na kraju, kad se izajde iz crikve vanka, u zadnje vrime pomalo obavezna bakljada olitiga špalir od bengalki.

Sva srića da i sad jema kupit u butigan, jerbo bi opet platili buletu brodi i njiove kašete za slučaj opasnosti ... E, da ne zaboravin, tot je i obavezan đir priko rive, pogotovo u litnje doba, kad se na trogirskoj rivi zna vidit raznorazni kajići, a trevi i koji ča mu je jarbol višji od kampanela svetoga Lovre katedrale. zujo

A muzika? To je posebna priča ... nasluša san se razno-razni glazbari na pirevima, od "one man banda" do jedne ča je pomalo zavijala ka cajka, čak san bija i na jednome piru di je svira "Trio gušt" dokle još nisu bili onako popularni ka ča su sad ... ali ovakve glazbare nisan čuja odavna. Jesan laga bi van, nazad tri godine san bija na jednome "bajkerskome" piru, di su ovi svirali samu rokiju, od vrja do dna, tako da san i ja u niko vrime završija gol do pasa umotan u Hajdukovu zastavu (A di je slika? he, he, ... drugi put) Ovi put, iz obzira prema penzićima, nije bila sama rokija, iako su sa većin gušton svirali "I Love Rock andRoll" vengo "Košulju plavu" ali se vidi da judi znadu i gotovo. A kako se zovu? Adria! Je malo više šoldi vengo za one sa početka priče, ali miritaju. Amen! mah

- 17:03 - Komentari (6) - Isprintaj - #

21.09.2006., četvrtak

Another one Garbin ...

Jos sitno. Dva dana. A ča sitno, rekli bi mi vi? Pa, jos samo dva dana je Zlato mamino zlato mamino, a onda potpisuje za drugu firmu. Ksenija d.o.o., pa će se, glede toga, zvat Zlato Ksenijino. kiss

Howgh! A naslov? Pa, ako me pamćenje služi, već je bija jedan sličan naslov ... kad se oženija rođak sa Šolte. Nas, ka Šoltane, od dragosti zovu Čuvitari, zašto, kako, ne znan, neka to objasni koko pametniji i da prostite potkovaniji od mene mouthwash

, a mi smo, Garbinovi, još uz to i Šoltanski Vlaji, jerbo naše Gornje selo nije na moru, vengo za najbliže misto za okupat se triba desetak minuti auton na sjevernu stranu oli po ure kozjin stazan na južnu stranu. Eto van i zvonik crikve di se krstija mali ča se triba u subotu oženit.

U ono doba su mu rekli da ga je pop primija u vatrogasce. thumbup

Gornje selo je uvik jemalo živopisne pope, oli velečasne. Ovi ča je bija do nikidan, don Mile, non stop je vršija prepisku sa Mosoron u «Slobodnoj Dalmaciji». Ne znan kakvi je ovi novi, jerbo još ne piše ništa po novinan. zujo

Eto, ako bog da zdravlje, kako nas jema svugdi po bilome svitu, još jedna od ritki prilika da se svi skupimo na jarpu, da malo pročakulamo ovako, a ne priko telefona oli emajla.
Ča se tiče Vinkice, da se mala ne osjeti zapostavljena, evo već cila četiri dana gre uredno u vrtlič olitiga jaslice, ne buni se (samo malo u ponediljak), čak smo danas malo produžili boravak. smijeh

Valjda je dobar znak ča redovito i papa u vrtiču, i to nike stvari, npr. pohovano meso i paštetu, ča se doma ne bi njanci okusila. I to papa sama, na oduševljenje tete Jasne i tete Karmen. A plač? Ko je vidija plakat. Deboto cilo vrime ništa, jedino kad mi dođemo, onda jon, valjda, padnemo na pamet, pa zaplače onako, reda radi, sportski, da ne bude da je pala brez ispaljenoga metka. Dva dana smo odili Zakonita i ja po nju, danas san Babu Sućurku vodija da je ona preuzme, malo san je uvatija na krivu nogu, Vinku a ne Babu, pa je Vinka zaboravila odma zaronjat, ali je zato revala cilin puten do doma. Onako, reda radi. Da nan kaže ko je gazda u auti.
Taman se probudila, ja je preuziman i vodin u Solin vidit labude, a onda gremo u kupovinu. Ko je reka da nan pada natalitet? Skupilo nan se poć na četiri babine, neka naše dice ... neka. party

Evo, moran zaklopit, već je Njezino Veličanstvo nervozno, ponavlja “Tata, kad ćemo ić vidit labude?” već u intervalima od dvadeset sekundi i vrime je za partit. Zdravi i veseli mi bili! A ako bude Bog da zdravlje, u subotu uvečer bi moglo ovako izgledat i negdi u Trogiru ...

- 15:56 - Komentari (6) - Isprintaj - #

18.09.2006., ponedjeljak

John again!

E, da van ne bi prevodija naslov :-) Ko ne zna, neka se ubije headbang

A glede smisla, razumićete iz ostatka texta. Danas je Vinka opet krenila u vrtlić posli vengo se, gle čuda, bila razbolila. Fibra, upala grla, začepljen nos, tako da kad bi zvala zakonitu, više bi parilo da zove "baba". Eto, sanirali smo i to, nima više fibre, skoro dva dana, i ajde opet danas u vrtić. Uvatila se plakat pri nego smo krenili i nastavili kad san je ostavija ... ali ovi put je, za divno čudo, čak i jila u vrtiću. I to sama njami

"Juve i usuvo manistre." - citat završen. Danas je dobre voje, to ka oče reć da zajebaje sve oko sebe. Ka i sad kad mi ronza oko katrige jerbo nije tila popodne spavat, nervozna je ka doberman. A ja moran poć radit headbang

Gren ća, pa ču kasnije napisat koju pametniju besidu, ako još buden u stanju mah

- 20:32 - Komentari (5) - Isprintaj - #

13.09.2006., srijeda

Danas svečano obećajen: Neću više plakat!

Eto, i ja san osta zatečen, to mi je tako srčano i kako kod očete svatit, odrišito, obečala, da me odma sitila na one stare partizanske filmove. Ma jebe me se za film, ja bi tija da ova priča jema sritan završetak, i to ča pri. Bez pirotehike, molin lipo, jerbo ne bi tija da uleti UEFA i kazni koga. naughty

Pirotehniku čuvamo za drugu subotu, točnije 23. devetoga. A zašto, to ćete još vidit. I čut. Sad mi je važnija Vinkina akomodacija na novo društvo i društvene prilike. Bija san danas opet po nju, malo ranije ka ča mi je i rečeno, i naravno, naša je plačuć. Ali ovi put je, barenko se nadan, bilo malo drugovačije: izrekla je ono obećanje sa početka!
Živi bili pa vidili, a kako će bit ujutro, triba skuvat tursku kafu pa pogledat u čikaru. Pa gatat. Pa ubost želju ... kvragu i gatanje, sad vi siguro govorite ka meni ka "koji mu je", ali eto, razumit ću vas ča to niste prošli, a ovi drugi ča su prošli me ionako razumidu, njiman ne triban objašnjavat, i fala in na podrški, makar i moralnoj. Ovde nima pomoći, nima savjeta, ovo triba stisnit zube (ko i jema) i proč. Kako je odavno oni reka "ono ča nas ne ubije to nas ojača". Tete su rekle da će je to proć, a valjda su se one naslušale i nagledale dičjega plača ... i kažu da mora bit da je Vinki bilo puno dva šoka u malo vrimena, prvo Bolnica pa sad Vrtić. A ko će ga znat, pa bit pametan? Ja san optimista. A zašto? Zato ča mi je danas pošapjala na uvo da neka gre bolnica u p***u m***rinu, i u k***c. Ali onako, utiho, da niko ne čuje. I gleda u tete, obedvi, i ja mislin da zna namignit, da bi namignila thumbup

. Jedva čekan sutra, da vidin je li i koliko pomogla "terapija". Uf, dosta, ne sićan se kad san napisa ovoliko postov u jedan dan, a nije još ni dvi ure. mah

- 13:13 - Komentari (10) - Isprintaj - #

Previše lipo da bio bilo istina :-(

Eto, nije me bilo sa novin poston ravno nedilju dan. Situacija se skroz prominila. Sve se okrenilo. Na glavu! Jutros san je odveja u jaslice, plače, zazivlje oca, mater babu, dida ... malo se umirila kad smo zapivali dvi pisme, ali kad san je ostavija tetama u vrtiću u ruke, plače ka ljuta godina. Govorin da ću i slikat, dosad bi to uvik upalilo, pristala bi plakat i počela bi se namištat. Jok!
Provajen sa mitom: Očemo kupit Kinderjaje? Očemo li u Getroa? Ne pomaže headbang

Ne znan šta ću. headbang

Došlo je i meni za revat. Tete su mi rekle da je boje da dođen danas ranije po nju ... Nisan više pametan. Kad san je doveja, svi su plakali osin nje. Danas, više niko od dice ne plače, samo ona. Jučer je, kako teta kaže, pristala plakat samo kad bi prala ruke. I plače da neće u bolnicu. Dobro je dokle su vanka, ali čin uđu unutra, pali se sirena. Pa ajde ti to razumi! Malo dite, i to žensko! Znan, sad ću van zvučat ma MŠS (Muška Šovinistička Svinja), ali neka mi se javi muški koji i može razumit. U svaka doba, naravno ...
Jedino ča mi još ostaje je da vazmen koji dan dopusta, dokle se njezino veličanstvo privikne na novu sredinu, i na, očeš-nečeš, novi režim života ...
Ionako mi ne fali sjedih dlaka, ali ovo će mi pobilit i ono malo tamniji ča je ostalo. Uf! mah

- 10:38 - Komentari (4) - Isprintaj - #

06.09.2006., srijeda

Prvi dan sa novon ekipon!

Eto, ja mislin da je i Vinka jedva dočekala današnji dan. Lipo je mama sredila, obukla najlipšu robu, i napunila pun ruksak dodatne opreme, ka da je spremamo Bože oprosti, na frontu, a ne u vrtič, jaslice dapače. Neka, neka se nađe. blabla

A ča ću ja sad poć Zakonitoj protivurječit. rofl

Na kraju san ja nosija bagaje, jerbo bi Vinku privalilo na kosti da ga je stavila (ruksak) pa bi ostala sa nogan u zraku ka gaštapan kad se privrne. Nervoza? Ma kakvi. puknucu

Šefica se veseli, plješće rukican, još kad je sa menon učinila đir okolo vrtića i vidila da jemaju ljuljačke u tobogan, samo ča nije sama poletila unutra. party

Eto, ulizli smo, a unutra koncert, "mamaaaaaaaaaa, tataaaaaaaaaaaa, plač, plač, šmrc, šmrc, oću doma, oću babi ....." Vinka to gleda i sve se smije. cool

A meni se stegne oko srca. Gledan jesu li možda u kužini čistili kapulu, kad spremaju obid. Jerbo mi je suzu potiralo na oko. Nije. Nigdi kapule. Jema bit da mi se plače radi čega drugoga.
Prispili smo taman na marendu. Paštete i kruva. Nikad se tega doma nije okusila. Nije da nismo provavali. A sad teti Jasni ji iz ruke. A prvi put u životu je vidi. Garantiran!
Ništa mi više nije jasno. Iskipa san Vinkine bagaje u njezin ormarić, ona i dalje tamo sa ekipon melje paštetu, već pomalo i ćakula š njima, mislin na one ča ne revu za roditeljima. I vidi vraga, zvalo i je da se gredu vanka igrat. Asti, bilo je na brzinu "tata bog, evo ti 'ba' iden se ja vanka igrat". Potirala me je! headbang

Uf, ko je ono spominja šok prvoga dana? Je, ali je ispalo da je na kraju šokiralo mene.
I ča ću, iša san u auto, a sve mi suza na oko, nisan tija da me vakoga vidi. Tete su rekle da dojden za uru i po. Ostavija san in vizitku da me zove u slučaju potribe. Greška. smijeh

Teta, kojoj san da vizitku, zamalo je pala niza skale kad je vidila. Vizitku. Dobro je, preživila je. Teta, mislin. Ipak je prvi dan, da malu ne stresne. A ča je mene stresnilo, koga briga :-(
Evo, pišen ovo, i jedva čekan da pođen po nju. Tek je tri kvarta od ure prošo da je tamo. Kad će više deset i po. mah

- 09:29 - Komentari (9) - Isprintaj - #

04.09.2006., ponedjeljak

Ženska posla ...

U sridu Njezino Veličanstvo gre u vrtić. Ajme veselja! Taman je zaudobila bolnicu, i sve one "sitnice" odotamo, eto jon veći izazov. VRTIĆ!. Bija san danas tamo, dogovorija san se sa tetama, dovest ću je u sridu ujutro oko devet uri, a doć ću po nju oko podne. Pa tako do kraja nedilje party

Danas je ka triba bit prvi dan, ali san, iz poznatih razloga, bija tamo zamolit za odgodu, samo par dan. Sad triba i to pametno odigrat. Sve me je straj da kad se uključi u ekipu, moja Vinka neće tit poć doma sa nama rolleyes

.
A slika, rečete vi? A tipična ženska posla yes

- Kupovina. Ja bi ovako, Vinka bi onako, Zakonita bi po svoju ... drugi put da mi je upamet, dan in pineze a ja se izgubin ... To bi mi bilo najpametnije. A kako One Dvi šuruju, jema bit da bi to one i tile. I opet sve ka u naslovu. Ženska posla ... lud

- 23:50 - Komentari (6) - Isprintaj - #

01.09.2006., petak

Eno je, spava ...

Uf da opet deja vu ... eno je sad spava ... napokon doma. Opet je, ka i nazad misec i po dan ... peškala koju pizdariju u zraku, ono od zadnjega posta je bila zamo lažna uzbuna, sutradan uvečer opet ajme, pa trči u bolnicu, pa opet dežuraj headbang

Ne pomaže ni iskustvo od zadnjega puta ... U niku ruku je sad bilo i gore. Mala je udijelila, jema bit niki virus, i mami i tati, i Strikanu, pa su ovi put u bolnici dežurale jake bakine snage. Obadvi! I rodica Jelica. A roditelji doma pivaju ariju iz one opere, znate već koja !"#$% Trajalo je ovi put malo kraće, jerbo ovi put nije uvatila vikend.
Eno je, spava, Bogu fala, doma je, a i mi stariji se pomalo oporavljamo ... Doturi su nan, barenko ovi par dan, pripisali zdravu spizu sa naglaskon na mliječne proizvode. Ka ča i vidite, mala Vinka je strogo disciplinirana, i tuče po jogurtima i bioaktivima, nije je tribalo puno nagovarat da se slika ... a isto vridi i za nas starije (Ajme!)

Maloprije san iša bacit smeće, i dokle san saša i uzaša skale, parija san ka da san na putu u Sinj, negdi oko Brnaza. Na noge, da ne bude zabune. Sašilo me je pristojno ... čak san i kala deset do dvadeset deki. Malo je ali čovika veseli. Always looking on bright side of life, piva je, u uvrnutoj Montipajtonovskoj varijanti Križnog puta, Oni na križu, Božemioprosti ... Dosta za danas, počeja san valjat svašta lud

mora bit da je i to od fibre. Je me molaje pomalo, ali još nije prošlo. Dovidova! mah

- 19:26 - Komentari (6) - Isprintaj - #

<< Prethodni mjesec | Sljedeći mjesec >>

Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Nekomercijalno-Dijeli pod istim uvjetima.

umorno_oko

Opis bloga

Linkovi ...

Ovamo volin povirit ...

Moji E-mailovi: