Eto, nije me bilo sa novin poston ravno nedilju dan. Situacija se skroz prominila. Sve se okrenilo. Na glavu! Jutros san je odveja u jaslice, plače, zazivlje oca, mater babu, dida ... malo se umirila kad smo zapivali dvi pisme, ali kad san je ostavija tetama u vrtiću u ruke, plače ka ljuta godina. Govorin da ću i slikat, dosad bi to uvik upalilo, pristala bi plakat i počela bi se namištat. Jok!
Provajen sa mitom: Očemo kupit Kinderjaje? Očemo li u Getroa? Ne pomaže Ne znan šta ću. Došlo je i meni za revat. Tete su mi rekle da je boje da dođen danas ranije po nju ... Nisan više pametan. Kad san je doveja, svi su plakali osin nje. Danas, više niko od dice ne plače, samo ona. Jučer je, kako teta kaže, pristala plakat samo kad bi prala ruke. I plače da neće u bolnicu. Dobro je dokle su vanka, ali čin uđu unutra, pali se sirena. Pa ajde ti to razumi! Malo dite, i to žensko! Znan, sad ću van zvučat ma MŠS (Muška Šovinistička Svinja), ali neka mi se javi muški koji i može razumit. U svaka doba, naravno ...
Jedino ča mi još ostaje je da vazmen koji dan dopusta, dokle se njezino veličanstvo privikne na novu sredinu, i na, očeš-nečeš, novi režim života ...
Ionako mi ne fali sjedih dlaka, ali ovo će mi pobilit i ono malo tamniji ča je ostalo. Uf!
Post je objavljen 13.09.2006. u 10:38 sati.