Pregled posta

Another one Garbin ...

Jos sitno. Dva dana. A ča sitno, rekli bi mi vi? Pa, jos samo dva dana je Zlato mamino zlato mamino, a onda potpisuje za drugu firmu. Ksenija d.o.o., pa će se, glede toga, zvat Zlato Ksenijino. Howgh! A naslov? Pa, ako me pamćenje služi, već je bija jedan sličan naslov ... kad se oženija rođak sa Šolte. Nas, ka Šoltane, od dragosti zovu Čuvitari, zašto, kako, ne znan, neka to objasni koko pametniji i da prostite potkovaniji od mene , a mi smo, Garbinovi, još uz to i Šoltanski Vlaji, jerbo naše Gornje selo nije na moru, vengo za najbliže misto za okupat se triba desetak minuti auton na sjevernu stranu oli po ure kozjin stazan na južnu stranu. Eto van i zvonik crikve di se krstija mali ča se triba u subotu oženit.

U ono doba su mu rekli da ga je pop primija u vatrogasce. Gornje selo je uvik jemalo živopisne pope, oli velečasne. Ovi ča je bija do nikidan, don Mile, non stop je vršija prepisku sa Mosoron u «Slobodnoj Dalmaciji». Ne znan kakvi je ovi novi, jerbo još ne piše ništa po novinan.
Eto, ako bog da zdravlje, kako nas jema svugdi po bilome svitu, još jedna od ritki prilika da se svi skupimo na jarpu, da malo pročakulamo ovako, a ne priko telefona oli emajla.
Ča se tiče Vinkice, da se mala ne osjeti zapostavljena, evo već cila četiri dana gre uredno u vrtlič olitiga jaslice, ne buni se (samo malo u ponediljak), čak smo danas malo produžili boravak.
Valjda je dobar znak ča redovito i papa u vrtiču, i to nike stvari, npr. pohovano meso i paštetu, ča se doma ne bi njanci okusila. I to papa sama, na oduševljenje tete Jasne i tete Karmen. A plač? Ko je vidija plakat. Deboto cilo vrime ništa, jedino kad mi dođemo, onda jon, valjda, padnemo na pamet, pa zaplače onako, reda radi, sportski, da ne bude da je pala brez ispaljenoga metka. Dva dana smo odili Zakonita i ja po nju, danas san Babu Sućurku vodija da je ona preuzme, malo san je uvatija na krivu nogu, Vinku a ne Babu, pa je Vinka zaboravila odma zaronjat, ali je zato revala cilin puten do doma. Onako, reda radi. Da nan kaže ko je gazda u auti.
Taman se probudila, ja je preuziman i vodin u Solin vidit labude, a onda gremo u kupovinu. Ko je reka da nan pada natalitet? Skupilo nan se poć na četiri babine, neka naše dice ... neka.
Evo, moran zaklopit, već je Njezino Veličanstvo nervozno, ponavlja “Tata, kad ćemo ić vidit labude?” već u intervalima od dvadeset sekundi i vrime je za partit. Zdravi i veseli mi bili! A ako bude Bog da zdravlje, u subotu uvečer bi moglo ovako izgledat i negdi u Trogiru ...


Post je objavljen 21.09.2006. u 15:56 sati.