Uf da opet deja vu ... eno je sad spava ... napokon doma. Opet je, ka i nazad misec i po dan ... peškala koju pizdariju u zraku, ono od zadnjega posta je bila zamo lažna uzbuna, sutradan uvečer opet ajme, pa trči u bolnicu, pa opet dežuraj Ne pomaže ni iskustvo od zadnjega puta ... U niku ruku je sad bilo i gore. Mala je udijelila, jema bit niki virus, i mami i tati, i Strikanu, pa su ovi put u bolnici dežurale jake bakine snage. Obadvi! I rodica Jelica. A roditelji doma pivaju ariju iz one opere, znate već koja !"#$% Trajalo je ovi put malo kraće, jerbo ovi put nije uvatila vikend.
Eno je, spava, Bogu fala, doma je, a i mi stariji se pomalo oporavljamo ... Doturi su nan, barenko ovi par dan, pripisali zdravu spizu sa naglaskon na mliječne proizvode. Ka ča i vidite, mala Vinka je strogo disciplinirana, i tuče po jogurtima i bioaktivima, nije je tribalo puno nagovarat da se slika ... a isto vridi i za nas starije (Ajme!)
Maloprije san iša bacit smeće, i dokle san saša i uzaša skale, parija san ka da san na putu u Sinj, negdi oko Brnaza. Na noge, da ne bude zabune. Sašilo me je pristojno ... čak san i kala deset do dvadeset deki. Malo je ali čovika veseli. Always looking on bright side of life, piva je, u uvrnutoj Montipajtonovskoj varijanti Križnog puta, Oni na križu, Božemioprosti ... Dosta za danas, počeja san valjat svašta mora bit da je i to od fibre. Je me molaje pomalo, ali još nije prošlo. Dovidova!
Post je objavljen 01.09.2006. u 19:26 sati.