A kako će bit na vinčanju? Lipo, ka i na svakome ... napapaš se, iskačeš, ko više, ko manje, nagledaš se lipe robe, lipi komadi, je li, i jema tu svašta za vidit, pogotovo ako je vinčanje u Trogiru.
Dunkve, tamo se vinčaju ka na traki, pa dokle je jedan pir unutra, barenko dva čekaju red vanka.
Zato je u crikvi tribala bit tišina. Ča je moja Vinka ozbiljno svatila.
Cili je trg odzvanja od dištonavanja već pomalo i pripiti veći oli manji talenti za mužiku, dokle se čeka svoj red za ulist obavit taj svečani korak.
I na kraju, kad se izajde iz crikve vanka, u zadnje vrime pomalo obavezna bakljada olitiga špalir od bengalki.
Sva srića da i sad jema kupit u butigan, jerbo bi opet platili buletu brodi i njiove kašete za slučaj opasnosti ... E, da ne zaboravin, tot je i obavezan đir priko rive, pogotovo u litnje doba, kad se na trogirskoj rivi zna vidit raznorazni kajići, a trevi i koji ča mu je jarbol višji od kampanela svetoga Lovre katedrale.
A muzika? To je posebna priča ... nasluša san se razno-razni glazbari na pirevima, od "one man banda" do jedne ča je pomalo zavijala ka cajka, čak san bija i na jednome piru di je svira "Trio gušt" dokle još nisu bili onako popularni ka ča su sad ... ali ovakve glazbare nisan čuja odavna. Jesan laga bi van, nazad tri godine san bija na jednome "bajkerskome" piru, di su ovi svirali samu rokiju, od vrja do dna, tako da san i ja u niko vrime završija gol do pasa umotan u Hajdukovu zastavu (A di je slika? he, he, ... drugi put) Ovi put, iz obzira prema penzićima, nije bila sama rokija, iako su sa većin gušton svirali "I Love Rock andRoll" vengo "Košulju plavu" ali se vidi da judi znadu i gotovo. A kako se zovu? Adria! Je malo više šoldi vengo za one sa početka priče, ali miritaju. Amen!
|