Pregled posta

Nakon par dan ...

Evo, finila je i ova, reka bi naš dragi Boris Dvornik, samo ča nastavak ne vridi, jerbo sad nije "vaja poč leč..." nego tek sad, kad smo se naspavali i odmorili, moremo sredit utiske kako Bog zapovida. Pir je proša u savršenome redu. Dobro, više manje, bilo je, ka i uvik u takvin prilikan, malo zbrke, ali ništa ča se ne bi moglo popravit. Čak i Vinka od uzbuđenja nije mogla pozapodne spavat, pa je učinila svoj san u autu dokle smo odili po mladu u Trogir. Nije bilo škandali, fala Bogu niko od bližnji nije umra u zadnji momenat, ka ča se znalo dogodit nekima, je li, a i kolači nije falilo, ka ča je moja mater paničarka mislila. Rekli bi zli jezici da će i sad prijatelji i bliža rodbina još tri miseca jist kolače iz škrinje, ka i potla moga pira . Ja se ne bi bunija ... ali evo, već me Zakonita krivo gleda, obeća san da ću na djetu poslin pira.
Svi smo to podnili junački, ko više, ko manje, naplesali se, opet ko više ko manje. I moran opet spomenit mužiku. Niko mi je reka da se zovu "Adria", i to ne oni ča su svirali u STOP-a, jerbo in je frontmen partija pri par godin, vengo je ovo nika nova ADRIA, a ja san i sluša na jednome piru kad su se zvali "Orion". Jedino ča san siguran da su frontmen i ženski vokal Čuvitari. Eto, ne moreš nikako od Šolte uteč, di doša da doša Mene su nagovarali da se dignen od stola, ali mi se baš nije dalo, dokle nije doša jedan junior, mali @brod u boci, pa mi reka "a barba, a zašto vi ne plešete, i ja san debel pa se ne sramin plesat...".
E, onda je bilo gotovo, mora san se ustat. I, ka i uvik, najgore je dokle se ne ustaneš, kasnije su me fermavali. Nakon ča san vidija mladu i dvi piplice kako balaju na stolu, počeja san se i ja uspinjat. Na stol, dakako. Ali su me brat i još dvojica onemogućili u zadnji momenat. Jerbo je stol izdrža mladu i njezine prijatejice, ali bi poda menon vjerovatno cicikrepnija. Tako da san nakon "bratskoga" i "prijateljskoga" uvjeravanja popustija i iša opet sest. Za stol. Spiza uredna, a najviše mi se svidila pašticada, jerbo za divno čudo, kako zna bit u ovakvin prilikan, njoki su bili pravi, a ne falšine brez kumpiri
Vinka je partila spavat oko deset uri, a ni mi stariji nismo baš do kraja, Tri ure i oči na po koplja su bili znak da "vaja poč leč ... ". Sutradan, u nediju, opet obid, opet šušur, ali sad su svi nikako boje voje, manje napeti, ka da je ono glavno već prošlo. Jedino je moj brat još nervozan ka doberman ... jema bit da se nije još naspava ali nima veze, proće ga ... prošlo je i druge. Sutra partiju na bračno putovanje. Ako se ne varan na Bohinjsko jezero, u Deželu. Baš in zavidin, jerbo tamo nisan bija barenko dvadeset godin. A ka dica smo sa sadašnjin penzićima odili skoro svake godine ... znali smo se i grudat na Vogelu u osmi misec. Pokojni "Jugovinil" je, naime, tamo jema sindikalno odmaralište pa se moglo lipo obać a da ti ne satare takujin ... ali, o tome kojon drugon prilikon. Sad želin mome bratu i njegovoj novopečenoj Gospođi sretan put i ugodan provod. A meni još čestitaju da san posta diver. Uz moj mali dodatak, da bi ja osobno volija kad bi brzo posta i Strikan, kako moja Vinka zove moga brata. Živili

Post je objavljen 26.09.2006. u 09:10 sati.