Istričao sam polumaraton

Daa! Istrčao sam polumaraton prošlog vikenda u Beogradu. Da, bilo je naporno, posebno posljednji kilometar koji je bio poprilični uspon ali izguralo se. Nakon više od 18 mjeseci od mog ulaska u svijet trčanja, ovo je baš važno postignuće. Prijavio sam se u septembru 2026. za Berlinski maraton pa vidjet ćemo da li će me izvući.

Iiii da, imamo novi datum prestanka pušenja. U ponedjeljak nakon prestanka, ponovo sam zapalio u kafani - alkohol je uradio svoje. Tokom sedmice sam više-manje pušio pa sam onda opet prestao u subotu 22.11. oko 8 sati ujutro. Iskreno, bilo je gutavo prvi dan. Taj dan smo krenuli za Beograd i bio sam u ozbiljnom iskušenju da zapalim u Doboju na pauzi. Sreća, nije puno ljudi pušilo ispred restorana pa mi je bilo neprijatno od nekog tražiti. Aaa nervoza je bila na maksimumu.

Kad smo stigli u Beograd, opet mi se tražilo, ali uspio sam nekako izgurati - bilo je lakše što je sestra bila tu, ona ne zna ni da sam se propušio pa je to dobrodošlo. U subotu sam htio što prije zaspati da budem što odmorniji za trku i ujutro u nedjelju sam bio OK, ne sjećam da mi je uopće pala na pamet.

Interesantno, kriza je bila u nedjelju navečer. Doslovno sam hodao oko kioska i bio na granici da kupim cigare. Ipak, na kraju sam rekao sebi: "Pušiti se, OK, ali šta će biti ako zapališ - sjeti se koliko mrziš sebe kada pušiš pa prepušiš.", onda sam prebacio misli u fazon "Hajd nemoj sada, zapali sutra u ovo doba.". Nekako je to upalilo, jer sam znao da odgađanje pomaže. Kao nisi rekao da nećeš mozgu, nego sutra ćeš. To me je smirilo i onda smo šetali po Beogradu i to je bilo OK. Ne sjećam se nekih većih kriza to večer.

U ponedjeljak sam imao krizu kad smo stali kod Han Pijeska na pauzu. Bili su tu ljudi neki koji puše i bila je kriza da im tražim cigaru, ali izdržao sam. Više me je bilo blam da tražim i to je pomoglo srećom.

I evo danas je utorak, u četvrtom sam danu prestanka tako da od sutra bih se trebao boriti samo sa psihičkom ovisnošću. :)
Idemo dalje.