17
ponedjeljak
travanj
2023
Radi, završi i on repeat.
Kada gledam unazad na prethodne poslove nekako ih iz ove vremenske perspektive idealiziram. Mislim da sam zaboravio ili potisnuo one loše stvari. Hajmo krenuti od toga da sam zarađivao u pola nego sada. :)
Eh, nije sve u parama, ali mogu reći da sam se bolje osjećao tada. Bavili smo se projektima koji su se odražvali na rješavanje nekog društvenog problema ili barem olakšavali te probleme na način koji smo bili u mogućnosti. No, OK to je jedna dimenzija, druga je da je to bio mali kolektiv i nekako smo imali neku finu energiju, ja sam imao samopouzdanja (barem mislim).
Ponekad pomislim da kad bi se vratio sada nazad da bi to bilo još bolje. Ovdje sam naučio neke stvari koje bi tamo mogao implementirati a opet bi radio u nekom manjem kolektivu. Čovjek je proklet, dok sam tamo radio sanjao sam da radim u većoj kompaniji i da imam svoj referat, a sada hoću obrnutno. Da, tu su i one manje lijepe stvari a to je da imaš odgovornost koja je veća u smislu da se brineš o različitim aspektima organizacije - finansije, administracija, marketing, projekt menadžment, eventi, oprema i invnetar pa i na kraju i higijena kancelarije.
No, osjećam potrebu da pobrojim šta zapravo sve imam ovdje pored puno bolje plate: mogućnost učenja što od projekta, što od nadređenih koji su profesionalci u svom poslu i mogu biti i dobri mentori, firma radi sa nekim od najvećih i najpoznatijih kompanija na svijetu, imamo fenemoenalan facility, tri obroka tokom dana, fitnes i zdravu atfmosferu. Kažem zdravu, ali realno hladnu u odnosu na manji kolektiv. :)
Na kraju, sve što me je ovo navelo na pisanje je nedostatak svrhe i ta neka hladnoća. Provodimo puno vremena na poslu i baš je šteta da se osjećamo kao mašine koje samo završavaju neke zadatke i probleme i onda ideš kući. Trenutno na ovom projektu ne vidim više od toga. Radi, završi i on repeat.
komentiraj (0) * ispiši * #
16
nedjelja
travanj
2023
Komunikacijske nesposobnosti
Rad u ovoj firmi je žešći struggle za mene. Jednostavno nisam na svom terenu i doživljavam prečesto da se sve moje ideje pushbackaju jer jednostavno nemam dovoljno razumijevanje ili znanje in general. To mi naravno strašno utiče na samopouzdanje i onda pet puta vagam da li ću uopće nešto predložiti ili pitati.
Kad se malo izmaknem istina je da sam puno naučio u proteklih skoro dvije godine, ali nisam zadovoljan još uvijek.
Na to sve ide stvar da često osjećam da sam neko hendikepiran što se tiče komunikacije. Često ne znam da neke stvari iskomuniciram mada mi se čini da je to zapravo povezano sa neznanjem jer onda brzo izgubim neke diskusije jer mi fali argumenata i iskustva.
Nisam pametan. Bukvalno.
Evo sad na jednom sastanku predložio sam pred klijentom jednu ideju i čak je moja šefica to odbila. Pred klijentom. :(
Vidim neke antipaterne kod klijenta i ja bih kao da to promijenim, ali iskreno nisam siguran da sam sposoban, a i fali mi saveznika.
Sve mi više fali rad u mojem malom kolektivu. Iako je bilo raznih situacija sa direktorima, ipak nekako sam stalno bio na svom terenu, teško bi me nešto moglo uhvatiti nespremnog. Ovdje imam neku težinu u stomaku svaki dan.
Uglavnom, na sve ovo gledam kao novi fakultet i plus me za to plaćaju. :D Do kad vidjet ćemo, ide recesija, ali nadam se da će biti sve OK. A i ako se nešto desi, jedva bih dočekao da se ubacim u neki mali biznis.
Razmišljam da uzmem nekog coacha i da s njim pričam povremeno. Evo baš sad sam malo pretraživao i našao sam jednu kandidatkinju.
komentiraj (0) * ispiši * #
