Kada gledam unazad na prethodne poslove nekako ih iz ove vremenske perspektive idealiziram. Mislim da sam zaboravio ili potisnuo one loše stvari. Hajmo krenuti od toga da sam zarađivao u pola nego sada. :)
Eh, nije sve u parama, ali mogu reći da sam se bolje osjećao tada. Bavili smo se projektima koji su se odražvali na rješavanje nekog društvenog problema ili barem olakšavali te probleme na način koji smo bili u mogućnosti. No, OK to je jedna dimenzija, druga je da je to bio mali kolektiv i nekako smo imali neku finu energiju, ja sam imao samopouzdanja (barem mislim).
Ponekad pomislim da kad bi se vratio sada nazad da bi to bilo još bolje. Ovdje sam naučio neke stvari koje bi tamo mogao implementirati a opet bi radio u nekom manjem kolektivu. Čovjek je proklet, dok sam tamo radio sanjao sam da radim u većoj kompaniji i da imam svoj referat, a sada hoću obrnutno. Da, tu su i one manje lijepe stvari a to je da imaš odgovornost koja je veća u smislu da se brineš o različitim aspektima organizacije - finansije, administracija, marketing, projekt menadžment, eventi, oprema i invnetar pa i na kraju i higijena kancelarije.
No, osjećam potrebu da pobrojim šta zapravo sve imam ovdje pored puno bolje plate: mogućnost učenja što od projekta, što od nadređenih koji su profesionalci u svom poslu i mogu biti i dobri mentori, firma radi sa nekim od najvećih i najpoznatijih kompanija na svijetu, imamo fenemoenalan facility, tri obroka tokom dana, fitnes i zdravu atfmosferu. Kažem zdravu, ali realno hladnu u odnosu na manji kolektiv. :)
Na kraju, sve što me je ovo navelo na pisanje je nedostatak svrhe i ta neka hladnoća. Provodimo puno vremena na poslu i baš je šteta da se osjećamo kao mašine koje samo završavaju neke zadatke i probleme i onda ideš kući. Trenutno na ovom projektu ne vidim više od toga. Radi, završi i on repeat.
Post je objavljen 17.04.2023. u 10:58 sati.