Misli iz izolacije

Mama je dobila koronu i s obzirom da je ove sedmice sama kući, otišao sam kod nje i uradili smo testove i bili kod doktora. Za sada je sve na nivou manjih simptoma. Nadam se da će na tome i ostati.

Odlučio sam ostati kod mame i izolovati se tu dok se sve ne završi. Supruga radi sa klijentima i ne bih volio da nekoga ugrozimo jer izgleda da virus cirkuliše i kroz vakcinisane, a mnogo je starijih osoba koje su vakcinisane, ali su ipak završili na intenzivnoj.

Sinoć sam nekako posebno osjetio koliko mi je neobično bez nje i juniora. Nekako prazno, dosadno i razmišljam "O Bože, šta da radim sa ovim slobodnim vremenom". Kad smo zajedno, stalno hodamo za juniorom i uglavnom je sve po njegovoj volji. Baš mi je žao što se tako potrefilo da ne možemo organizovati ni njegov drugi rođendan. Prošle godine ja sam dobio koronu par dana prije rođendana, a ovaj put sam u izolaciji i vjerovatno ću se i zaraziti. Organizovat ćemo nešto krajem novembra kad je supruzi rođendan.

Druga tema koja mi se vrti posljednjih par dana je starenje. Iako još uvijek sebe smatram mladom osobom ipak nekako osjetim da starim i u duši i u tijelu. Vremenom se gubi ta mladalačka strast ili sam ja to dozvolio ili odlučio da bude tako - igrice, fudbal i sport generalno, kafane, muzika. Sve mi je to trenutno u nekom "meh" statusu. Da li je razlog što vremenom se javljaju nove odgovornosti ili jednostavno se u mozgu ti moduli isključe.