MALI SUNCOKRET
10.12.2013., utorak
„Jedna kratka vijest“„Bezbojni Cukuru Tazaki i njegove godine hodočašća”, novi roman Harukija Murakamija u prijevodu Nataše Tomić i izdanju Geopoetike, od danas je u prodaji u knjižarama naših susjeda. Uh… Do knjige… s glazbom „iz“ knjige : (Preneseno 6. 01. 2012. EuroArtsChannel) p.s. (zaboravih)  Cena: 972,00din (Srednji kurs u utorak 115 dinara za evro) * * * Iz knjige:  * Traganje za sopstvenom vrednošću isto je kao merenje materije koja nema mernu jedinicu. * Normalno, Cukuru Tazaki je bio srećan, pa i ponosan na to što on čini jedan nezamenjiv deo tog petougla. Iskreno je voleo svoje četvoro prijatelja, a više od svega voleo je osećaj jedinstva koji je postojao među njima. Poput mladice koja iz zemlje crpe hranljive sastojke, Cukuru je u ranoj mladosti od te grupe skupljao neophodne hranljive materije, kao hranu koja je važna za rast, ili ih je pak pohranjivao u sebi, odlažući ih kao izvor energije u slučaju nužde. Pa ipak, negde u dubini duše uvek je nosio strah da će jednog dana ispasti, ili da će biti izbačen iz te družine bliskih prijatelja i da će biti ostavljen. Taj nemir, da će se s njima razići i ostati sam, često je, poput tamne stene koja za vreme oseke zlokobno proviruje iznad morske površine, pomaljao svoje gadno lice. * „To je Le mal du pays – Franca Lista. Iz prve godine svite Godine hodočašća, iz njegovog švajcarskog ciklusa.“ „Le mal du pays, to je na francuskom jeziku. Uobičajeno se koristi u značenju 'nostalgija' ili 'melanholija', ali konkretnije rečeno znači: 'neobjašnjiva tuga koju u nečijoj duši izaziva prizor pastoralnog pejzaža'. Izraz koji se teško može precizno prevesti.“ * Originalnost nije ništa drugo nego dobro promišljena imitacija. Tako kaže realista Volter. * Svaka stvar ima svoje okvire. Isto je i s idejama. Mi se ne plašimo okvira, ali se ne smemo plašiti ni razbijanja tih okvira. To je važnije od svega ako čovek hoće da postane slobodan. Poštovanje okvira i prezir prema njima. Ključne stvari u životu uvek su sporedne… * „Mi smo, u izvesnom smislu bili savršen sklop. Kao pet prstiju jedne ruke“, rekao je Plavi, podigavši desnu ruku i šireći svoje debele prste na njoj. „I sada to često pomislim. Nas petoro se prirodno uzajamno dopunjavalo. Tako nešto nam se verovatno neće dogoditi nikad više u životu. To je bilo jednom i nikad više. Takav osećaj imam. Ja sada već imam i svoju porodicu, koju volim, naravno. Ali iskreno govoreći, ja ni prema porodici nemam tako čista, prirodna osećanja kakva sam onda imao.“ * „Kad mi usred priče zazvoni ta melodija, često iznenadi moje klijente u godinama. Pitaju me otkud to da se jedan tako mlad čovek odlučio za tu staru pesmu kao melodiju na telefonu. Tu razgovor obavezno živne. Naravno, Viva Las Vegas nije Elvisova najlegendarnija pesma. Ima on više poznatih hitova od nje. Ali u ovoj pesmi ima valjda nečeg neočekivanog, nečeg što čoveka na čudnovat način navodi da se otvori. Ljudi se, valjda, nesvesno ozare kad je čuju. Ne znam zašto, ali uglavnom, tako je…“ (Preneseno 1. Stu 2009. renapap05) * Postoje stvari na ovom svetu koje samo pojava žene može da ti saopšti. * „Čak i kada sećanje uspešno negde zametneš, čak i kada ono potone negde sasvim duboko, ne možeš da izbrišeš istoriju koju je ono proizvelo“, rekla je Sara gledajući ga pravo u oči. „To je nešto što bi trebao da zapamtiš. Istorija se ne može ni izbrisati ni izmeniti. Jer bi to bilo ravno uništenju tvog bića.“ * Ljudsko srce je noćna ptica. Mirno nešto čeka i kad kucne čas, ustremi se i poleti pravo ka tome. Zatvorio je oči, osluškujući ton harmonike. Njena jednostavna melodija probijala se kroz bučan žagor ljudi. Poput sirene za maglu, gotovo prigušene tutnjavom mora. Haruki Murakami, Bezbojni Cukuru Tazaki i njegove godine hodočašća, Geopoetika, Beograd 2013. |
Hvala Đorđe! 
