MALI SUNCOKRET
11.11.2012., nedjelja
"VINO JE POEZIJA U ČAŠI"*Kad imaš kuću staru 75 godina u selu kojim prolazi prometnica ali ne i vodovod i kanalizacija, vazda si u nekim, da 'prostiš, govnima. I danas, na Martinje, umjesto da iza dobrog ručka krstimo mošt i lagano ga pretvaramo u vino, pa da na blogu to ovjekovječim...tj. forsiram prigodnu muziku sa veselim sličkama i lijepim riječima, ja "pravim" vodu. Bakćem se s tlakom, hidroforom, zračnim jastukom, atmosferama, i raznim pojmovima i poslovima za kojima doista u životu nisam čeznula. Ima ljudi koje nasljedstvo usreći, ali ja nikad nisam bila među takvima. Šta'š, karma, rekli bi mnogi slični meni, s kojima zajedno strahujem hoće li ovaj moj kutak koji nosim na leđima i bankovnom računu kao vreću bez dna i 15 godina krpim, postati i višak stambenog prostora oporezovan visokom stopom. A, dogodilo se to meni već jednom: na poslovni prostor od 30kvadrata u kom se obavljala djelatnost bez mogućnosti naplate usluga, godišnji porez na firmu je bio maksimalno propisan, kao da imam tvornicu ili odvjetnički ured, tj. toliki porez su platili i ti sretnici. No, otom potom... A sad, na brzinu, da nazdravimo, pa odoh za poslom: Kad dođe crvena jesen Kad dođe crvena jesen i čokot krvlju rodi, devojke neka raspletu kurjuka debeli švigar. Gologlav ću se kroz polja klatarati po vodi pijan od vetra, a iskren k'o materina briga. Poliću košulju vinom preko celih nedara. Pevaću nešto iz grla i otegnuto niz kuće. Još sam toliko momak, još imam toliko para da kupim usne sveta mokre, crvene i vruće. Žene, čuvajte oči! Ja sve odreda ločem. Sakrijte negde ramena. Gladan sam belih tajni. Budem li malo divalj, oprosti meseče-oče, do umora sam željan krovova zavičajnih. Neće mi biti teško ako sve nije plavo. Nisam ja ovom kraju daleki putnik stran. Ionako sam uvek bio i bog i đavo zbog neke pahulje retke što zadocni na dlan. Kad dođe crvena jesen, berite vinograde. Devojke, rvaću se. Otimaću vam grudi. Doćiću da veselje točim u serenade uz kikot, vrisku i lavež teških harmonika ludih. Daj, neka pesme reže! Cvokoću dirke kroz veče. Vina, birtašice, tugo! Vina! Napravi požar! Ja sam ostao isti kao zid neokrečen i na detinjstvo davno miriše moja koža. Željan sam da mi kiše ližu kosu sa čela i da me čaša zdravlja pred kapijama sreta. Kad bude crvena jesen, neka dođu sva sela. Još imam dosta zuba za mokre usne sveta. Miroslav Antić (Uploaded on Jun 30, 2010 Eleonora Turščak) Živjeli!  (Published on Feb 9, 2008 bilicvit) A, vi, slobodno nastavite niz…   * Robert Louis Stevenson |
Hvala Đorđe! 
