Marketing
"VINO JE POEZIJA U ČAŠI"*
Kad imaš kuću staru 75 godina u selu kojim prolazi prometnica ali ne i vodovod i kanalizacija, vazda si u nekim, da 'prostiš, govnima. I danas, na Martinje, umjesto da iza dobrog ručka krstimo mošt i lagano ga pretvaramo u vino, pa da na blogu to ovjekovječim...tj. forsiram prigodnu muziku sa veselim sličkama i lijepim riječima, ja "pravim" vodu. Bakćem se s tlakom, hidroforom, zračnim jastukom, atmosferama, i raznim pojmovima i poslovima za kojima doista u životu nisam čeznula. Ima ljudi koje nasljedstvo usreći, ali ja nikad nisam bila među takvima. Šta'š, karma, rekli bi mnogi slični meni, s kojima zajedno strahujem hoće li ovaj moj kutak koji nosim na leđima i bankovnom računu kao vreću bez dna i 15 godina krpim, postati i višak stambenog prostora oporezovan visokom stopom.
A, dogodilo se to meni već jednom: na poslovni prostor od 30kvadrata u kom se obavljala djelatnost bez mogućnosti naplate usluga, godišnji porez na firmu je bio maksimalno propisan, kao da imam tvornicu ili odvjetnički ured, tj. toliki porez su platili i ti sretnici.
No, otom potom...
A sad, na brzinu, da nazdravimo, pa odoh za poslom:
Kad dođe crvena jesen
Kad dođe crvena jesen
i čokot krvlju rodi,
devojke neka raspletu
kurjuka debeli švigar.
Gologlav ću se kroz polja
klatarati po vodi
pijan od vetra,
a iskren
k'o materina briga.
Poliću košulju vinom
preko celih nedara.
Pevaću nešto iz grla
i otegnuto
niz kuće.
Još sam toliko momak,
još imam toliko para
da kupim usne sveta
mokre,
crvene i vruće.
Žene,
čuvajte oči!
Ja sve odreda ločem.
Sakrijte negde ramena.
Gladan sam belih tajni.
Budem li malo divalj,
oprosti meseče-oče,
do umora sam željan
krovova zavičajnih.
Neće mi biti teško
ako sve nije plavo.
Nisam ja ovom kraju
daleki putnik stran.
Ionako sam uvek
bio i bog
i đavo
zbog neke pahulje retke
što zadocni na dlan.
Kad dođe crvena jesen,
berite vinograde.
Devojke,
rvaću se.
Otimaću vam grudi.
Doćiću da veselje
točim u serenade
uz kikot,
vrisku
i lavež
teških harmonika ludih.
Daj, neka pesme reže!
Cvokoću dirke kroz veče.
Vina, birtašice, tugo!
Vina!
Napravi požar!
Ja sam ostao isti
kao zid neokrečen
i na detinjstvo davno
miriše moja koža.
Željan sam da mi kiše
ližu kosu sa čela
i da me čaša zdravlja
pred kapijama sreta.
Kad bude crvena jesen,
neka dođu sva sela.
Još imam dosta zuba
za mokre usne sveta.
Miroslav Antić
(Uploaded on Jun 30, 2010 Eleonora Turščak)
Živjeli! 
(Published on Feb 9, 2008 bilicvit)
A, vi, slobodno nastavite niz…
* Robert Louis Stevenson
Post je objavljen 11.11.2012. u 17:10 sati.