MALI SUNCOKRET
21.08.2012., utorak
IZA PONOĆIU šumi star poput sveta Sedim u šumi i čekam. Moja slika je gotova. Iza mene je moj konj. Nešto posmatram...Vi ne vidite šta je to što posmatram. Gledam znatiželjno, vi ne znate šta. Husrev, međutim, kleči poput mene i gleda Širinu dok se kupa u jezeru. A na slici se vidi i Husrev i naga Širina koja se kupa. Minijaturista koji se oko 1500. godine trudio oko te slike odabrao je ne da je vidim, već da je klečeći posmatram. Želim da je i vi zbog toga zavolite. Kako je samo lepo oslikao kako sam izgubljen u šumi, među drvećem, granjem, lišćem! Dok ja čekam, duva vetar, svaki listić šušti, grane se njišu, a ja se pitam kako je pero minijaturiste to sve postiglo. Grane se povijaju na vetru, dižu, cveće se diže i spušta, šuma se talasa i čitav svet strahuje. Čujemo šuštanje šume, huk sveta. Minijaturista svu tu jezu strpljivo smešta u sliku, list po list. Tad osetim da me hvata drhtavica od samoće na vetru u šumi. Ako još pogledate, shvatićete koliko je staro to osećanje sedeti sâm u šumi, osećanje staro poput sveta. Orhan Pamuk, Druge boje (Uploaded by abejok on Feb 1, 2011) |
Hvala Đorđe! 
