MALI SUNCOKRET
10.08.2012., petak
PONOĆNI ZVUCIPRIBLIŽAVANJE OLUJE Pogledaj one oblake, Vera, zašto šutiš Nisam, zaboga, životinja, ali evo kiše Kako je naglo zahladnjelo Daleko smo od grada U redu, Vera, nikad neću zaboraviti što si mi darovala Mi smo sada jedno i čemu govoriti Žuti oblaci obično donesu tuču Sve je već nijemo, zrikavci i žito Ako ti želiš, možemo i ostati Bojim se za tebe, za mene je svejedno Gromovi su opasni u poljima A mi smo sada najviši (i tako prokleto sami) Mnogi će ratari večeras kukati nad zrnjem prosutim iz klasja Ne bih mogao pristati da toliko ovisim o mijenama Ne plači, Vera, to su samo živci I oni slute oluju Kažem ti, život je u svemu mnogo jednostavniji Evo i prvih kapi, sad će početi urnebes Zakopčaj haljinu, gle i cvijeće se zatvara Ne bih sebi oprostio da ti se nešto dogodi Dakako, ovo će mjesto u mojem sjećanju ostati sveto Molim te brže koračaj i nemoj se osvrtati Slavko Mihalić (Uploaded by petecsanky on Apr 10, 2009) |
Hvala Đorđe! 
