MALI SUNCOKRET
26.05.2012., subota
"pukotine"O ČITANJU (nastavak) „Da nabrojim ono što čitanje čini izvorom sreće koji sam sâm izabrao, a ne nužnost nametnutu obrazovanjem i poslom. 1. Uticaj drugog sveta koji sam ranije pomenuo. To se zove čitanjem radi „bekstva“, i pobeći od nesreće običnog sveta. 2. Čitanje je između moje šesnaeste i dvadeset šeste godine bilo deo ličnog samoostvarivanja i svesnog duhovnog oblikovanja. Kakav je čovek trebalo da budem? Šta je smisao sveta? Dokle su se prostirale teme, vizije, mesta koja sam mogao da zamišljam i za koja sam se zanimao? Dok sam u pričama i tekstovima pratio ono što drugi preživljavaju, o čemu maštaju i razmišljaju, znao sam da ću ta saznanja čuvati u najdubljem sloju pamćenja i da ih nikada neću zaboraviti, poput malog deteta koje je prvi put video drveće, lišće ili mačke. Znanjima koje sam sticao iz pročitanog skicirao bih putanju ličnosti kakva sam želeo da budem...budući da je do te mere dobronamerno i detinje čedno učestvovalo u mom formiranju i oblikovanju, čitanje je za mene u tim godinama života predstavljalo intenzivnu zabavu kojoj se pridružila i mašta. Ali sada veoma malo čitam na taj način, a možda zbog toga i manje čitam. 3. Druga stvar koja nam čitanje pretvara u zadovoljstvo jeste varka da nas ono čini misaonim. Dok čitamo knjigu, deo naše svesti ne prepušta se u potpunosti tekstu koji čitamo, ali nam odaje priznanje podsećajući koliko je ono što radimo, koliko je čitanje, dakle, duboka i intelektualna radnja... U tome ima nečeg što nam odaje priznanje – našoj usamljenosti, imaginaciji, tome što smo „dublji“ od drugih ljudi koji ne čitaju. Razumem da osoba koja čita knjige samoj sebi čestita zbog tog izbora ne preterujući u tome, ali ne volim ni da se to oholo preuveličava. Zato, kad govorim o svom čitalačkom životu, da odmah kažem i ovo: možda bih mnogo manje čitao da su mi zadovoljstva iz 1. i 2. tačke u potpunosti pružali televizija, bioskop i drugi izvori. Možda ću jednog dana to moći da učine, mada mislim da je to veoma teško. Zato što su reči i književnost poput mrava i vode – reči koje, pre svega i na najbolji način, prodiru u pukotine, šupljine i nevidljive otvore. Ono što nas suštinski interesuje o životu i svetu pojavljuje se najpre u tim nevidljivim pukotinama i dobra književnost ga vidi pre svega. Nova i dobra književnost, poput sjajne i do tada neizgovorene reči o životu, ima odlike vesti bez koje se ne može, i to je ono što me danas najviše vezuje za čitanje. * * * Da bismo mogli da vidimo svet koji je pisac zamislio i da bismo mogli osetiti radost, neophodno je da nam proradi mašta. Ona nam pruža intimnu sreću, utisak da smo ne samo čitaoci nekog drugog srećnog sveta već i njegov deo, pa čak i pomalo njegovi stvaraoci. Ono što čitanje knjige, čitanje dobrog književnog dela, čini neizostavnim jeste doživljaj intimnog zadovoljstva.“ Orhan Pamuk, Druge boje  |
Hvala Đorđe! 
