MALI SUNCOKRET
15.03.2012., četvrtak
"ŠKRTOST"Imaš li kakav „šalabahter“, pitam sina. Gleda me. Posudi mi neku svoju pričicu, nastavljam. Ahaa, švercala bi se! Žicaš... E, ne može! Smije se. Što si takav? Lijena sam, ne da mi se. Dat ću ti ideju, ali priču neću. Ozbiljno će. Ma, ideja mi je pun... Ne može! Trgni se...Tako si ti meni govorila. Smije se opet. E, jesi neki... I ne dade mi priču. A lijepo čovjek piše. Onako, pametno...i toplo. Davno je još počeo; sjećam se jednom nakon što je pročitao potresno Feralovo štivo, zatvorio se u sobu i napisao pjesmu koje se ni danas na bi postidio. Dapače! A bio je samo dječak. Čuvam je, i još neke meni drage hvaljene školske sastavke, pričice, seminarske radove, eseje, i još koješta. Mogla bih mu ukrasti i neku od tema iz njegovih uredničkih poslova, ali, to bi bila opet samo ideja, a ja ispala još i kradljivica. Ili, da mu zavirim u dnevnik! E, to ne mogu;  ; nikad u našem životu, života mi, nisam ni pokušala.  Moram se ipak trgnut; budem...  (A škrtog djeteta!) Ostaje mi još da zamolim gospodina Petra Petrovića da ne bude „škrt“... i da mi ne uskrati ovo golemo zadovoljstvo,  . Hvala!  |
Hvala Đorđe! 
