MALI SUNCOKRET
04.02.2012., subota
SUSRET 5.„Aomame se probudila nešto posle šest ujutru. Bilo je divno vedro jutro. Uključila je aparat i skuvala kafu, prepekla tost i pojela ga. Skuvala je jaja. U osam sati se istuširala, u ogledalu kupatila brižljivo je očešljala kosu i stavila jedva primjetan sloj karmina na usne. Obukla je najlon čarape. Odenula je belu svilenu bluzu koja joj je bila okačena u ormaru i šik đunko šimada kostim. Nekoliko puta se protresla i promigoljila ne bi li telo prilagodila na postavljeni, žičani brushalter, razmišljajući o tome kako bi bilo dobro da su joj grudi samo malo veće. Isto to je dosad pred ogledalom pomislila sigurno sedamdeset dve hiljade puta. Ali, nema veze. Šta sam i koliko puta pomislila, to je sasvim moja stvar. Nek je ovo i sedamdeset dve hiljade i prvi put, pa šta? Ako ništa, dokle god sam živa mogu do mile volje da mislim na ono što hoću, kad god hoću i kako god hoću. Niko ne može ništa da mi prigovori. A onda je obula šarl žurdan cipele s visokom štiklom. Aomame stade pred ogledalo u prirodnoj veličini na ulaznim vratima, proveravajući da li joj je na odeći sve uredno. Blago u ogledalu podiže svoja ramena i zapita se da li izgleda kao Fej Danavej u Aferi Tomas Kraun. Ona je istražiteljka osiguravajućeg društva, hladna kao sečivo. Cool je i seksi, kostim joj mnogo dobro stoji. Aomame naravno nije izgledala kao Fej Danavej, ali bilo je u njoj neke približne atmosfere. Ako ništa drugo, nije da je nije bilo. Posebne atmosfere koju su u stanju da odaju samo vrhunski profesionalci. Stavila je omanje rej-ban naočare za sunce i izašla iz stana. Potom je ušla u dečji park preko puta svoje zgrade, stala ispred tobogana... ) ) Zastala je tu nekih pet minuta, s jednom rukom na prečagi tobogana i sasvim malo mršteći lice, Aomame je blago lupnula o zemlju svojom tankom štiklom. Uverivši se u stepen uskomešanosti svog uma i tela, uživala je u tom osećaju. A onda se odlučila, ostavila park za sobom i uhvatila taksi. ) ) Taksista je bio negde u prvoj polovini tridesetih. Mršav, bledog tena i duguljastog lica. Liči na nekog opreznog biljojeda. Brada mu je malo isturena, kao na onim kamenim statuama na Uskršnjim ostrvima. Pratio je njeno lice u retrovizoru. Taksista je prošao kroz zamršene ulice naselja i izašao na put Kampaći. A zatim se kroz zakrčeni put uputio u pravcu Joge. Za to vreme njih dvoje nisu prozborili ni reči. Taksista je sve vreme slušao vesti na radiju. Aomame je bila zadubljena u sopstvene misli. Kada su stigli pred uključenje na gradski autoput, vozač utiša ton radija i upita Aomame. „Možda postavljam suvišna pitanja, gospođice, ali da li vi radite neki specifičan posao?“ „Ja sam istražiteljka osiguravajućeg društva“, reče Aomame. „Istražiteljka osiguravajućeg društva“, promulja te reči vozač u svojim ustima pažljivo, kao da kuša neko jelo koje nikad dotad nije probao. „Proveravam autentičnost zahteva za isplatu osiguranja“, reče Aomame. „Mhm“, reče taksista s divljenjem. „A gradski autoput broj 3 ima neke veze s tim proveravanjem osiguranja ili čim već?“ „Tako je.“ „Kao u onom filmu.“ „Kom filmu?“ „Baš starom filmu. Onom u kome igra Stiv Makvin. Kako ono bi...zaboravio sam naslov.“ „Afera Tomas Kraun“, reče Aomame. „Jeste, jeste, taj je. Fej Danavej radi kao istražiteljka osiguravajućeg društva. Specijalista za osiguranje od krađe. A Makvin je truli bogataš koji postaje kriminalac iz hobija. Baš zanimljiv film. Gledao sam ga dok sam bio u srednjoj školi. Sviđala mi se muzika u njemu. Onako razigrana. „Mišel Legran.“ Taksista tiho otpevuši prva četiri takta. I pogleda u retrovizor i još jednom temeljno prouči odraz njenog lica u njemu. „Sad kad to kažem, u vama gospođice, ima neke atmosfere koja podseća na Fej Danavej iz tih dana.“ „Hvala lepo“, reče Aomame. Bilo joj je potrebno malo napora da sakrije osmeh koji joj se ukazao u uglu usana.“ ) ) Haruki Murakami, 1Q84, Knjiga 2, Beograd, 2011. P.S. Meni najljepše stranice knjige neću ostaviti ovdje. Razlog je što one raspliću čvor romana, koji se doista čita bez daha i predaha, kao ono nekad... kad se jurilo prema kraju priče. Ovih 5 kratkih susreta samo su mrvice od onog što bih vam željela podariti. Do vašeg susreta s knjigom, ili nekog novog našeg, uživajte u „daru“, a bogami i snijegu. Kažu, potrajat će...  Laka vam noć. ) |
Hvala Đorđe! 
