MALI SUNCOKRET
03.02.2012., petak
SUSRET 4.( ) „Potrajalo je dok nije odabrao knjigu. Pošto nije bio navikao da knjige čita naglas, nije imao pojma koja bi knjiga bila odgovarajuća za to. Posle dužeg kolebanja izvukao je Ostrvo Sahalin Antona Čehova koju tek što je prethodne nedelje bio pročitao. Zanimljiva mjesta bila su obeležena, pa je mogao na preskok da čita samo ono što mu odgovara. Pre nego što je počeo naglas da čita, Tengo joj dade jednostavno objašnjenje o toj knjizi. Da je 1890. godine kada je putovao na Sahalin, Čehovu bilo tek trideset godina. Da je stekao visoku reputaciju kao pisac u usponu generacije mlađe od Tolstoja i Dostojevskog, ali da niko ne zna tačan razlog zbog koga je gradski čovek kakav je bio Čehov, koji je vodio raskošan život u prestonici Moskvi, sam otišao u takvu jednu zabit kao što je ostrvo Sahalin. Sahalin je bio područje namenjeno uglavnom za zatvorsku koloniju, i za obične ljude simbolizovao je samo zlu kob i nesreću. A kako u to doba još nije bilo transsibirske železnice, on je morao da prođe nešto više od četiri hiljade kilometara kočijom, prolazeći kroz ledene predele. Te muke su njegovom organizmu, koji je od samog početka pobolevao, nanele bespovratnu štetu. Delo pod nazivom Ostrvo Sahalin, koje je Čehov po zavšetku svog osam meseci dugog putovanja na Daleki istok napisao kao njegov rezultat potpuno je zbunilo većinu čitalaca. Bilo je nešto što je sadržalo izuzetno malo književnih elemenata, mnogo približnije službenom izveštaju o istraživanju ili korografiji. 'Zašto je Čehov, u tako važnom razdoblju svoje spisateljske karijere, uradio nešto tako uzaludno, tako besmisleno?', šuškalo se oko njega. Bilo je kritičara koji su to etiketirali kao „puko privlačenje publiciteta zarad društvenog ugleda“. Bilo je i mišljenja da „nije imao o čemu da piše pa je išao u potragu za senzacijom“. Tengo je Fukaeri pokazao mapu koja se nalazila u knjizi, i na njoj položaj Sahalina. „Zašto je Čehov išao na Sahalin“, upita Fukaeri. „Pitaš me šta ja mislim o tome?“ „Da. Ti si čitao tu knjigu.“ „Pročitao sam je.“ „Šta misliš.“ „Možda ni sam Čehov nije znao tačan razlog tome“, reče Tengo. „Odnosno, mislim da mu je tek tako došlo da ode tamo. Proučavao ga je na mapi, pa ga je naglo obuzela želja da na neviđeno ode na ostrvo Sahalin. I sam imam sličnih iskustava. Ima tih mesta koja gledaš na mapi i samo osetiš: 'Ma, moram da odem tamo, pa kud puklo.' A iz nekog razloga često su to daleka i nepristupačna mesta. Dobiješ toliku želju da saznaš kakvi se tamo pejzaži mogu vidjeti i šta se tamo dešava da ne možeš da izdržiš. To ti je nešto kao boginje. Drugima ne možeš prstom da pokažeš odakle ta strast izbija. Radoznalost, u čistom smislu reči. Inspiracija koja se ne da objasniti. ( ) Čehov je bio pisac, ali i lekar. Stoga je možda, kao naučnik, sopstvenim očima želeo da pregleda obolele delove džinovske države Rusije. Čehov se osećao nelagodno zbog činjenice da je bio slavni pisac koji živi u prestonici. Atmosfere moskovskih književnih krugova bilo mu je preko glave, a nije mogao da bude blizak s družinom pretencioznih književnika koji jedan drugom podmeću noge. Spoznao je jedino odbojnost malicioznih kritičara. Putovanje na Sahalin možda je bilo neki čin hodočašća s ciljem da spere te mrlje sa svog književnog dela. ( ) 'Pisac nije čovek koji rešava pitanja. On je čovek koji ih postavlja', rekao je upravo Čehov.“ ( ( H. M. 1Q84 Comments: lol I want the guy with the beer at my next party!!! :-D jeanracing 3 years ago :-)))  Zimaa...brrr  |
Hvala Đorđe! 
