MUM i JA

Bojler

Teško je biti pametan kad se svi oko vas prave pametni. Užas. Pokušavam dokučiti šta se dešava s našim bojlerom. Već više od mjesec dana dolaze i odlaze majstori i čudom se čude kako smo živi dok naš bojler suklja taj otrovni plin. Lako se njima čuditi i onda otići a mi nek se snalazimo.Te jedna ekipa uvjerava nas da napravimo rupu na lođi jer tako će svježi zrak ulaziti konstantno u stan. Nema veze što mi stanujemo u vrlo prometnoj ulici na sedmom katu i naš je pogled baš na tu ulicu i svakom će se pogled zaustaviti baš na toj rupi.



Drugi opet tvrde da u kupaonici koja nema prozora zatvorimo jedini odzračnik jer da je on preuzeo ulogu dimnjaka pa da je sad bojler koji je u kupaonici sav jadan zbunjen i da ne upućuje na put zločesti zrak u odvod dimnjaka već ga on razašilje po kupaonici pa da sam ( ugljični dioksid ) nađe put u svemir. Ma, mislim. Od kad se to dimnjak i odzračnik nadmeću u snazi i onda jači kvači taj produkt izgaranja….( da to sam zaboravila – pobjednik zavisi o dobi dana i koji vjetar puše vani ).
Susjedi se svaki iz svojih vrata pokušavaju boriti sa istim ili sličnim situacijama.
Eto, dragi moji malobrojni štovatelji, nemam volju pisati ( zato takva moja šutnja ) o tako mučnim situacijama i unositi nemir među vas jer vama bi palo na pamet da me savjetujete – a meni je od savjeta muka.
Znate , ako sada gledate Merlića ( HTV1 )…….. eto, tako muka kao nama, glupim gledateljima - a daljinski nam na dohvat ruke , koji gledamo njegovo prepucavanje sa Zubakom, Barbarićkom i Jukićem.
Ajme, koje arogancije u ovog Zubaka. Pa, taj, navodno devedesetih propali konobar, uzdigao se iznad svih nas. Prekinut ću pisanje jer ionako samo uznemirujem svoju jetricu i srdašce pa mi i tlakec raste.
Obećajem da ću se javljati samo sa vedrim mislima. Ne više ovako. Zaista. .

Pijmo vodu iz slavine (metropolske)

Htjedoh staviti samo sličiću, a ono vratili me - Niste napisali post.
A teško je kad si gladan i ne možeš u krevet jer ti želudac svira.... O hrani ću sanjati cijelu noć.
U ukusnim pripravcima hrane nenadmašna je Starija. Vidi se da je još mlada jer mašta joj radi 100/h ( tako se to veli a ja ostarila i ne naučila zašto ). S godinama centar u mozgu u kom se razvija mašta sve je manji ( zapravo - zakržljaje ) i tako to. Od tud - da stariji ni ne sanjaju. Navodno. Jer nemaju mašte. Ko zna bolje nek me ispravi, mislim nek nadoda kako je to zapravo.
Da, počela sam hvaliti kćerce. A kako i ne bi kad sprema rižu ko nitko, ja je to nisam naučila jer mi je riža bljak dok jednom ne naletih k već spomenutoj na ručak, a ono riža, ali ne onako bljutava i neukusna - već mljac. Navalila ja kao da sam iz gladi utekla ( tako to govore stari ljudi negdje). Pojela sve. Mislim da je siroto dite išlo drugo kuhat jer mati i rajnglicu pomazala. Od tog dana pokušavam ja tako skuhat rižu - ali ne ide, pa ne ide. Nikako da dobim onaj okus. Sve moduse isprobala i zaključila - stvar je u vodi. Ta voda što metropolom u slavinama kruži nešto je posebno. Daje hrani tek, začin, aromu i sve što je za nepce neophodno. I dok je piješ nećeš se zdebljat
ps. ovo nije reklama - za vodeni dan.

Konobarica....na jedan dan....sat.....

Još 20 minuta do busa. Da li da idem pješice, ili da se sjednem u kafić? Odlučujem se za ovo drugo.
Ulazim unutra (nisu otvorili terasu, šteta), začudo, sve je prazno. Konobarica i ja, 2 dcl pive u kriglici, novine, sunčane u kosi, analiziram prolaznike. Čak je i muzika u kafiću dobra, konobarica je nova.
Dolazi do mene, ispričava se, koliko ću još biti unutra? Još 15-tak minuta, velim ja. Da li bi bila tako ljubazna pa malo „pričuvala kafić“ dok si ona ne skoči u pekaru po pecivo? Ma naravno.....
I doslovno je skočila, potrčala preko ceste i natrag, vratila se za 2 minute sva zadihana i zahvalna.
A za to vrijeme, JA sam bila gazdarica od kafića!

Fast Food Sarma

Fino je ispalo! Lažna sarma je zapravo nešto kao brža varijanta one prave.
Nisam dinstala meso na luku, nego sam sve polako krčkala u malo vode i povremeno dolijevala, dok se riža nije sasvim skuhala. Nije loše! Još da sam se sjetila da u frižideru imam pancetu, pa da sam i nju malo ubacila..... A još k tome, nisam morala napuniti lonac za iskuhavanje veša da bi skuhala cijelu glavicu zelja i onda se sarmom nabacivala danima samo da mi si udovoljila za malom željom za par sarmica (preporuka Baki!).
Zaprepastila bi se da me vidiš zadnjih par dana u mom stanu: majca s kratkim rukavima, tanka trenirka, bose noge, prozor širom otvoren! Pa što se dogodilo? Isto što i svako proljeće, ali ove godine stvarno pretjeruju – griju ko ludi! To rade pred kraj svake zime, kao da žele potrošiti čim više plina, ali opet, nije mi jasno gdje je tu logika?! Da, dobit će više love od nas, ali i više će potrošiti?!
Nisam išla u shopping, Mikulić je bio ujutro s bratom i tatom u kupovini radnog stola i stolice i nije mogao dočekati da ide preuređivati sobu i sklapati stol. Ma znam kak je to, a ni meni se baš nije jako išlo.
Danas je bilo čak malo pretoplo za moj ukus. Otišla sam van po novine, a stolove i stolice na terasama su razvukli skoro do kopiraone, jedva sam se probila između dječjih kolica, bicikala, motora, lopti i pripadajućih nogometaša. Dok su ponosni očevi sjedili na kavama s obaveznim sunačanima zataknutim u kosu (ako ju imaju), ili „nehajno“ zabačenima povrh čela iznad čega se lijepo ljeskala netom obrijana glava, i uz obavezni macchiato i „nešto kratko“ ponosno gledali kako njihovi juniori „spretno“ napucavaju loptu u zid dok opadaju komadići žbuke i boje. Valjda misle ako ih dovedu u „nogometaški kvart“ da će i talent nekom čudnom osmozom i fotosintezom prijeći na njihovu razmaženu djecu?! Ma dobro je da su me barem uspjeli pustiti da prođem, bez da su mi loptu napucali u glavu.

Pravi dućan za žene

Bivshi došao s burekima i jogurtima. A ja raščupana, u trenirki... Zvoni mu mobs. Javljaju mu da mu je gotov PC. Ajde, odi s menom po njega, a onda idemo u HG spot po zvučnike i volan za igrice na PCu. Nije mi trebalo tri puta reći.... Brzo sam stavila malo boje na lice i pristojno se obukla.
Čini mi se da je prilično platio kompjuter - preko 9.000 kn, je da je u to uključen i flat screen monitor od 19 inca, i 1 GB memorije, i procesor od 800 Mhz i DVD pržilica. No uzeo ga je preko AXa na 36 rata, pa se to skoro ni ne osjeti. Kupio ga je u firmi za koju ja nikad nisam čula, ali mu je nećak savjetovao da su oni najjeftiniji.
Onda smo išli u HG spot, i čim smo ušli osjećala sam se bolje nego u svim onim fancy dućanima s garderobom za babe. Sva klijentela neki muški geekovi s debelim pepeljarama na očima, i svi prodavači mladi dečki. Bila sam jedina ženska osoba u tom trenutku u dućanu. Nitko ti odmah ne skače za leđima: "Izvolite, što trebate?", nego možeš sve lijepo u miru razgledavati bez da te itko smeta ili čudno gleda zašto ništa ne kupuješ. Pitala sam za eksternu pržilicu za Lapeka, u ovom trenutku ju nemaju, inače košta 400-700 kn, i dobila sam broj telefona gdje da provjeravam da li su ju dobili. I oni su se isto složili da bi interna bila preskupa i nepotrebna.
Htio je da idemo k njemu to sve spojiti, ali mi je nekak bilo neugodno pred njegovima, pa sam odustala.
Nego, jutros sam shvatila da je zima zaista gotova, a da ja nisam ni jednom napravila sarmu. S obzriom da sam doba imala rezano kiselo zelje i rižu, kupila sam mljeveno meso, a sad ti meni predloži na koji način bi se od ovoga moglo napraviti jelo slično sarmi.....

Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.