srebrnosiva

Prvi puta sam

Krletka cista, vodica svjeza, hrana samo ona koju volim, hm sada i kupaonica i nagovara me, pa hajde, okupaj se, operi nogice, gacice, bas je fora, moja obozavana.
Jedva sam docekao, uzivao u kupanju, prskanju, a ona se smijala i uzivala zajedno samnom…proletavao po sobi, istrazivao gdje sta ima…ucila mi fuckati i naucila, joooooj ljudi kako sam fuckao kad je odlazila iz sobe…
Nesto se cudno dogadja vidim ja, uzurbala se Ona, sve nesto prica kako ce mi biti dobro, kako nece dugo ostati, pa nosi sad kofer ovamo sad onamo, premjesta stvari, zatvaraci fijucu na sve strane…nista mi nije jasno.
I tako, jedno jutro, otkrije me i pocne slagati oko mene hrane, vode, mojih poslastica, znaci ulaguje se, ja samo sutim i cekam.
Virnem preko Njenog ramena, vidim koferic spakovan, Ona vec obucena, znac ide, a jaaaaaaaaa?
Ma znas, kaze Ona meni, necu ja dugo ostati, idem samo preko vikedna, nece ti biti ruzno, ostavit cu ti upaljen radio, da slusas, hrane i vode sam ti stavila dovoljno, cuvaj kucu i cekaj me, pusssa i odeeeeee…
Vrata se zatvorila, kljuc se okrenuo dva puta , a ja ne mogu vjerovati.
Pa zar me ostavila samoga? Kako je mogla?
Polako prolazi dan, gledam u vrata, ocekujem njen korak…nista.
Noc se priblizava, pa i bojim se, tko ce me pokriti, bit ce mi hladno…mozda dodje…nema je.
Ma mogu se kladiti da mi je suza bila u oku (znate kazu da ptice na placu, ali varaju se, vjerujte mi), kako me mogla tako maloga ostaviti, a ja je tako volim i samo za nju grgoljim.
Me necu ni jesti, nek vidi da sam bio zalostan, necu ni piti, pa sta ako se i razbolim, nije lijepo od nje sto me ostavila, pa ja bi za Nju opet bio u onoj maloj groznoj kutiji, samo da sam uz nju, samo da je cujem, bio bi tih i miran i nitko ne bi znao da sam s Njom.
Da, ali to znam ja, da li zna i Ona.
Prosao je jos jedan dan i dosla noc, ma necuuu, necu da je nema, gdje je, hocu da se vrati, da mi prica…da me nosi na ruci, skaklja po trbuscicu…stipka za kljun…
I jos jedan dan, sada vec smisljam osvetu.
Doci ce Ona, a ja je necu ni pogledati, nek zna.
Cujem Njen korak, priblizava se vratima i vec sam otvorio svoj mali kljunic da je pozdravim ali necuuuuuuu, sutim i gotovo.
Ulazi i pozdravlja me, salje puse i dolazi otvoriti krletku da mogu van…ne gledam je (nek zna da sam sada i ljut i zalostan).
Prica mi, pita me kako sam, da li se ljutim sto sam bio sam (ma srce ce mi moje malo iskociti, ali necu nista reci), kaze da joj nije bilo lijepo, da je jedva cekala da dodje doma i bude samnom, ali..neka nek zna da to nije bilo lijepo od nje, sutio sam i….okrenuo joj…rep.

25.07.2008. u 00:07 | 4 Komentara | Print | # | ^

<< Arhiva >>

<	srpanj, 2008					>
P	U	S	Č	P	S	N
	1	2	3	4	5	6
7	8	9	10	11	12	13
14	15	16	17	18	19	20
21	22	23	24	25	26	27
28	29	30	31

srebrnosiva

Prvi puta sam

Opis bloga

Linkovi