spookie dizajn

kad ih ne trebaš, ima ih ko kenje ...oš od oglasa preko radio aparata, nalijepljene na haustore, na stupove, na kante za smeće, preko panoa, preko jumbo plakata, zasipaju nas, reklamiraju se svugdje i svagdje i uvijek i stalno, već počnu izlaziti i iz ve-ce školjke i iz utičnice i iz tuša .......
ali kad ih, nedaj Bože, stvarno zatrebaš.. e, tu ti samo mali hari poter možda može pomoći..jer, ne da ih nema, nego jednostavno ispare, pretvore se u maglu i dim, i ni traga ne ostane za njima...

eto, jednog takvog vidjeh jutros...pojavi se on, na vrijeme, točno u osam, ali, kako se pojavio, tako je brže bolje i nestao.. i nema mu ni traga od kotača na mekoj našoj mokroj dvorišnoj travi..

već je eto jedan sat, familija je moja od jutros na gotovs, ja prelijepih pola kuće najlonom, nemre se kuhat, nemre se ni kava popit, nemre se do fridža, mene pukla migrena, vani je cmeljav dan, u kući je raspašoj, zima mi je....

i zovem ja mobilnu stanicu već kojih sat vremena, ali džaba vam trud svirači, kad se gazda ne javlja na prokletu stvarčicu!! zvala sam jedno osam puta, a sa svakim pozivom raste količina adrenalina u žilama i raste bijes iz pete..( sad je negdje oko pupka...ako stigne do glave, bit će svašta! )
jadna li mu majka ako mi se ne pojavi danas na očima! bogme ću ga zaključat u kuhinju i dok ne prešmirgla i ne prefarba te parkete u barem stotinjak slojeva, nema ni da mrdne nikam!
i još bude mi platil za pretrpljene stresove koje su mi nanijeli moji dragi roditelji, lišeni podnevne tople juhice...


post scriptum...

hihihihihii..nakon miliontristotisućasedamstopedeset poziva, napokon sam uspjela zahaklati majstora.... i pogodite kaj mi je rekao...ahhh, danas je već prekasssno ( bilo je tek pol tri!!! ), pa ću ja radije doći sutra ujutro, već u sedam sahata !!!
e, sad, živi bili, pa vidjeliii...sutra ujutro.