sextress

29.11.2008., subota

tko je kriv - mačka što je brza ili miš što je spor?

Ovo svoje razmišljanje već duže želim podijeliti sa ovim mojim malim ali važnim blogerskim pučanstvom... Dakle, iz mojih dosadašnjih postova ste mogli uvidjeti da se nekako malo učestalo nađem u klinču ili igricama sa oženjenima... Pa tako je i moj sexbuddy meni postavio pitanje -Kako to da si mi se javila, a rekla si da s oženjenima nema šanse? A ja njemu : Valjda iz istog razloga iz kojeg si se ti javio i došao meni jutros na vrata i u krevet ...Osim toga, zar je moj zadatak paziti na tvoj brak ako si ga sam ne paziš ? E sad... To je neka vječna (moralno-etička dilema) ... Da li ja ugrožavam taj njegov brak, ako je on u tu prevaru ušao zajedno samnom? Ako je on u tom sexu učestvovao podjednako kao i ja, ako on meni odgovara na sve poruke i tu je za mene podjednako kao da je slobodan, bez obaveza? Ako ja ne moram pazit kad ga smijem i kad ne smijem zvati itd itd... Čak dapače, nekad on više navaljuje nego ja ... Napominjem da nikad nisam bila u vezi sa oženjenim koji bi mi rekao da se moramo sakrivati. Zapravo ovi sa kojima sam bila su samnom najnormalnije planirali i odlazili na izlete, izlazili smo normalno kao i svaki drugi par tj. u grad i društvo, ljubili se po kafićima... Da li sam ja ta koja bi njega trebala ostaviti jer je on oženjen? Nekako si mislim da ne, odnosno vjerojatno bi si našao neku drugu... U cijeloj toj priči, iskreno sumnjam i da te njihove žene to nisu znale. Zapravo čak suprotno, mnoge su znale. I neki su mi sami rekli da su znale za to, ali su šutile - zbog djece, drugih, i što je najvažnije, novaca. Redom su to frajeri koji imaju više manje love, sve riješeno - stan/kuća, novi auto svakih godinu-dvije, kartica bez limita ... za ženicu, naravno. Ženica ne radi ili radi neki poslić tek toliko da se ne dosađuje doma. I sad, tko je tu bez morala ? Ja, koja sam s tim muškarcem zato jer mi se on sviđa, jer mi je stalo do njega i zato jer me nasmijava i koja nikad nisam ni tražila ni prihvatila neki poklon (btw. najskuplja stvar koju sam ikad dobila od frajera je parfem), koja sam tu za njega kad je nervozan i jadan jer mu je propao posao, koja ga satima mazim jer se on loše osjeća, koja zbriše sa posla jer je on u blizini pa da popijemo kavicu i da ga malko vidim... ili službena gospođa koja muža ne vidi po par dana, ne zna uopće di je i šta radi, ne brine a niti znade da je on tu noć izletio sa ceste dok se vraćao s puta jer je bila takva magla da nije vidio ništa a uz to je bio i užasno umoran... Ali usprkos tome bez imalo grižnje savjesti troši njegove novce i priča okolo " moj muuuuuž... " Znala sam situaciju (ne jednom) gdje je žena pričala okolo kako njen muž njoj ovo i ono, kako je on divan i ovakav i onakav i da on nju obožava... a taj isti njen divan muž bi dao lijevu ruku da mi se nagura u gaćice ili sam znala da ševi okolo sve šta stigne.... E sad, već sasvim drugo pitanje je šta ja radim s takvim likom tj. ona priča - ako je varao nju, varat će i tebe... Hm... Pa sad... Ja sam iz nekog svog dosadašnjeg iskustva i nekako zbog svega kaj mi se u životu izdogađalo, poprilično razočarana tkz. obiteljskim vrijednostima, institucijom braka i idejom o vječnoj ljubavi... Dapače, tijekom vremena razvila sam ideju da tijekom godina / vremena čovjeku trebaju različite stvari iliti različita vrsta partnera... i tako se u nekom periodu sretne dvoje koji trebaju isto - šta god to bilo - sigurnost, nježnost, divlji sex, obitelj ... i dobro im je dok se ta zadača ne ispuni, ili dok ne krenu u drugim smjerovima... A ako ne krenu u istim smjerovima, nastaju problemi, razočarenja, navlačenja... Mislim, čemu ? I tako sam ja u svemu tome razvila neku svoju teoriju i stav i nekako ne očekujem ni brak, ni neku obitelj...Ono, ako poželim dijete ( a ne želim ga još nimalo, i želim ga sve manje), ne moram se zato udavat... Dapače, mislim da se neću niti udat. Kad budem spremna, kad razmislim da mogu sama, opla... Već imam frenda koji mi se sam nudi da radi lijepu djecu, haha ! Šala mala...Al zbilja, to glede djeteta... S obzirom na sva sranja koja se danas događaju, na razvaljene obitelji gdje se roditelji ne podnose, gdje majke truju djecu mržnjom prema ocu jer ne plaća alimentaciju, gdje djecu povlače po sudovima i mrcvare s analizama dnka... Mislim da je čak zdravije imati dijete s prijateljem pa da imate neki zdravi odnos nego se tu glumi kao neka velika ljubav, svadba od 500 uzvanika pa za 5 godina pokolj po sudovima... Uglavnom, da ne odem predaleko, ja sam nekako odustala od ideje o braku. Ne smeta me njegov služben status dok je on fer prema meni. Dapače, za većinu tih frajera sigurna sam da nisu spavali sa ženama dok su bili samnom. NIje ih bilo puno, samo par al dovoljno za neki uzorak da znam o čem pišem. Jedan je skoro živio kod mene... I samo jedan je nakon mene ostao u tom svom braku. Ostali svi su vidjeli da to nema smisla. Mislim, vjerojatno su to znali i prije ali su se nekako navikli živjeti u toj svojoj čudnoj simbiozi... navikli se živjeti u laži. Samo ne znam čija je laž veća... Žene koja kaže : ja sam udana žena ŽIVIM u braku / ja IMAM muža... Ili njegove sve sitne laži... Ili moja ? A šta kad ga otvoreno pitaš : da li si oženjen ? On kaže da nije. Ti kažeš :ne laži, dala sam te provjeriti. A on kaže : a šta da ti kažem, i lažem i ne lažem.... kad neke stvari nisu gotove al bit će, za sad ti nemam šta reči. Kaj onda ? (btw. to mi je moj plišani medo rekao)

- 20:17 - Komentari (8) - Isprintaj - #

28.11.2008., petak

sexbuddy

I tako moj plišani medo i ja na toj prvoj večerici u restaču smo se nešto zezali i on se tako slatko nasmijao.... Ajme , što ima krasne zube! ... pričali smo o svemu i svačemu a ja lajava kakva jesam, rekla sam mu i da sam prekinula s dečkom pa mi eto on sad krati dane... Hm... Rekao je da mu ne smeta i da ću pored njega zaboraviti na bivšeg. Hm, da.... Iskusni lisac samo takav... Na povratku sa te prve večere, nije me ni pipnuo. Tek na izlasku iz auta je pala lagana pusica... A nije da nisam razmišljala o tome... Užasno me privlači a opet... Sve što i sad znam o njemu je zapravo bilo njegovo ime i broj mobitela, koji nije prijavljen. Auto je rekao da ionako nije na njega. Razmišljala sam o njemu i par dana kasnije, naletila sam na neke novinske članke, izjave ministara i naše vrle vlade, izjave poznatih faca... neke njegove nepovezane izjave s večere kaj sam mislila da sam ja nekaj krivo čula i shvatila i pročitano su se složile u jebenu priču... Samo u toj priči nigdje njega.... fck, s kim se to ja družim ?! Zamolila sam prijatelja u policiji da ga provjeri... nisam saznala ništa, osim da je oženjen što je krasno btw... Ali ono, čovjek radi kilometre i kilometre ppo našoj i svim okolnim državama, a nema ni jedan fckn prometni prekršaj !? S jedne strane sam poželjela obrisati broj i prekinut svaki kontakt, s druge strane me strahovito privlači ta neka čudna mješavina moći i sigurnosti koju osjećam pored njega... On je od onih muškaraca što poslije druženja s njim još satima osjećaš njegov miris, kao da ti se uvukao u svaku poru... I neke sitne pažnje, osjećaj da me pazi... Mislim, ja imam 65 kila i skoro metar i sedamdeset, a pored njega se osjećam ko patuljčica i sva nekako sitna... Druga večera je prošla u zanimljivom tonu...Uhvatio me malo na prepad, odmah poslije posla... otišli smo malo izvan grada u neko izletište... Rekla sam mu par detalja iz kojih je znao da sam se raspitivala o njemu... rekao je i on isto to meni. Priznali smo si da smo se provjerili. Pitala sam ga zašto mi laže, a on mene da li mi to smeta... Poljubili smo se čim smo sjeli u auto. Kratko. Ali jako, jako slatko... Toliko da jepar km nakon tog restorana skrenuo na nekakav poljski put i ... završili smo na zadnjem sicu.. ja nemam pojma kak sam ja uspjela ostat doslovce bez hlača, gaća i grudnjaka jednim potezom, al sva sreća na kompliciranim čizmama na kojima je zapeo pa se meni malo kisika uspjelo vrati u mozak da pitam jel ima kondome. Naravno da nije imao. I hvala mu što nije navaljivao. Ili možda bolje da velim - papak. Zapravo ne znam kome je bilo više žao, al ono, kad se trenutak izgubio, pa mi došlo sve u glavu... Ma mi ženske smo zbilja komplicirane, bi a ne bi... A sad kad razmišljam, ajme, mislim čak da je bila i pomalo smiješna scena... ja onako u hlačam od odijela i bijeloj košuljici a on .... ajme, ajme, nikako mi on ne ide uz sex na zadnjem sjedištu... Ja sam bila zbunjena još 5 dana poslije toga. A njemu se izredalo ovo i ono... neka putovanja, isključen mobitel, gužva... a opet... nije mi nikako tip koji guguće na telefon ili šalje romantične porukice, ali dogodile su mu se slatke sms porukice, toliko slatke da sam ja poslala mmsove radi kojih se crvenim pri pomisli... Ali i dalje stalno zauzet svime osim vremena za mene. Jedino kad sam ga zamolila da se vidimo, da trebam savjet, to smo se našli na sat vremena ... i tako se nekako malo distancirano držao, a bome ja ga nisam mogla pogledat jer sam imala osjećaj da mi sve čita na licu... Kasnije smo se čuli telefonom, al sve kratko i jasno, rješavao je moj problem, povukao veze i veze ... Za sve šta sam ga zamolila bio je tu, ali telefonom. I stalno vidimo se, organizirat ću nešto... I ništa. A ja cijelo vrijeme gorim, doslovce gorim. I ne znam šta da si mislim, jer sve ovo se izdogađalo u mjesec dana od prekida sa mojim malim! I onda puknem i pošaljem mu totalno romantičan sms. I lik ne odgovara. Jedan dan. Drugi dan.... I meni se nekaj zdesi s autom da ga moram ostavit na servisu cijeli dan, i kemijam i kemijam tko će me vozit... Moj mali me u tih mjesec dana, doduše, zvao par puta na kavu, al nisam još spremna na njega. A drugog nikog nemam... I padne mi na pamet moj jedan prijatelj. Mislim da sam ga spominjala... Zapravo, on mi dođe baš kao moj sexbuddy... Nas dvoje smo se viđali jedno pola godine samo na bazi - ja ga naručim kad mi treba malo muške ljubavi, on dođe, posexamo se, on popuši i popije sokić i ode dalje svojim putem. Malo se naljutio kad sam upoznala malog i rekla da ne želim malog varat s njim... Prije koji mjesec mi je nešto rješavao i kad mi je rekao da se ženi, a ja da se ne družim s oženjenima (ih, koja ironija!) je demonstrativno pred menom obrisao moj broj... Uglavnom, pošaljem ja njemu sms... Kao, ne zna on tko je to... E sad kad sam već prva poslala, glupo je ne odgovorit...Ideeeemo do kraja... Sms po sms ... I dogovor je pao... On će me vozit na servis. Samo kaj nisam uplanirala ono kaj je on uplanirao. A to je da je ujutro u 7 sati bio na mojim vratima... Uf, onako me zgrabio na prepad, a ja još sva snena i nepočešljana i u piđami... Bilo je kratko ali slatko... Zapravo, on mi uvijek dobro dođe, bez previše emocija a opet dobro je... Pratio me do servisa, vratio na posao, i popodne došao po mene da odemo po moj auto. Pusa i čujemo se. I kako to obično biva s tim muškima, ovaj moj medo je valjda nanjušio da mu se netko muva po terenu. I pojavi mi se na poslu da je u blizini i idemo na kavicu...S drugim autom, a tek u tome fakat izgleda mafijaški, još ima zatamnjena stakla. Traperice i pulover, kapa na glavi... auf, kako mu doooobro to stoji, slinim od same pomisli.... Ajme... Uf... Mislim da mi je vidio u očima pizdariju... A bome sam i ja u njegovim vidjela svašta. Od same pomisli me prolaze trnci... Ono, užasno topli pogled koji govori : najebat češ i to gadno...

- 20:15 - Komentari (3) - Isprintaj - #

26.11.2008., srijeda

Jozo Mafijozo ili Plišani Medo ?

Kao što napomenuh, budete mi oprostili ako ne idem redoslijedom kao pod točkicama u dolje navedenom postu, a zbog poradi nekih sitnica sve je izvan nekog vremenskog konteksta... Uglavnom , pozvala mene moja dugogodišnja frendica na neki party, kao frend slavi ročkas u nekoj konobi. Ajd, bumo mu čestitale i idemo dalje... Jebga, nije mi rekla da se radi o privatnoj konobi. A sve mi bilo jasno kad sam ispred kuće na parkingu ugledala poredane đipsone , audije , bmweje, cayenn...a bio je i neki poršejić A u konobi tamburaši drapaju, šank nakrcan cugom, ekipica raspoložena, janjac na stolu miriši.... I tako .. sjedim ja za stolom i spazim da sjedim nasuprot jednog vrlo vrlo poznatog frajera. Mmmm, uživo je još zgodniji nego na tv-u ili novinama.... Ulovila sam par zanimljivih pogleda tijekom večeri iz njegovog čoška, ali ništa više od toga... Zapravo moram priznat da se nisam baš nešto sjajno osjećala, oko mene sve neke polugoli curički bili, jedna mala u haljinici dopičnjaku na bretelice a ja na sebi dolčevitu + vesta kaj mi dođe skoro do koljena i hlače... I tako, došlo vrijeme čestitanja slavljeniku, upoznajem se ja, ljubim za rođendan a lik me ne pušta... Da zašt' ja neću popit s njim za njegov rođendan?! Ja reko : pa vozim čovječe... I drž nedaj, vadi on lovu za taxi, pa ovo pa ono...ajd, popijem ja to piće al sad on ne pušta, on bi plesao... Jer ono, tamburaši drapaju i svi skakuču u nekom kao kolu i svima je super... I tako ja malo u kolu, malo ovom u zagrljaju i dospijem nekak do nekog lika... U prvi tren ga nisam baš ni gledala jer sam čovjeku jedva do ramena, a još se i ova moja frendica ubrzo zgurala među nas... I počnemo mi nekaj pričat... Kad doleti opet slavljenik, i jebaga - skuži da nemam čašu.. I ajd opet... Aj daj buš popila i ovo i ono i ja da vozim.. I simo i tamo... I dofuraju oni meni cugu, ja srknem, i opet čašu na stranu... I u svemu tome, ova moja Prijateljica se već upoznala s tim velikim likom, i krene upoznavat i mene s njim, i laprdne da bumo uskoro i kod mene imali feštu jer ja uskoro pokrećem svoj biznis! Joooooj, kak mrzim tak neke stvari kad ljudi pričaju... I krene se ovaj veliki raspitivati da di šta i kaj, i ja velim da nebu tak skoro ništa, jer me eto banka zajebava... I veli lik : ajde da tu sjednemo malo na stranu, pa mi ispričaj, možda ti mogu pomoći.. I ja prvi put pošteno pogledam čvojeka .. Ono, lik valjda 2 metra, 110 kila, ozbiljno lice poslovnjaka i neki topli pogled skroz, neki pulover ala barbi i košuljica... ko plišani medo... I tako, sjeli mi, ispričam ja njemu nešto ukratko, više ga je zanimala ideja mog biznisa i koliko mi je to sve pametno... Uglavnom, sasvim fino smo si popričali... I skrenula na to moje ne-pijenje i da kaj ja tak volim svoj auto i bla bla... A kak ja faaakat volim svoj auto, ja krenula toliko oduševeljno pričat o njemu.. i odjednom lik ustaje, i mene za ruku, i ajmo, da vidim ja kakva si ti vozačica! Ma reko kaj ti je, pa nebum te sad išla vozat! Osim toga, ne staneš ti u moj mali auto! Ne, ne, s mojim! Izađemo mi van, meni oči malko ispale kad sam vidla kaj je žmignulo na parkingu, vidim sjeda on na suvozačevo... Sjednem ja sva važna i - joj, pa ovo je automatik, to ja ne znam vozit! Veli on, ma ništa sad ću te ja naučit! I lik mene tam na parkingu uči vozit automatik! Ma da ne povjeruješ! Onak, ko u autoškoli! I kad je valjda bio zadovoljan kako sam savladala sve te varijante tiptronica, veli on ajmo sad na cestu... ... A autić kao saliven mi lego...hiiijao, koji gušt! Malo sam se prvo pravila fina a onda kad je on počeo vikat da stisnem, da vidim kak ide, a bijesni konji riču ispod haube, pa mislim si ja - ak tebe nije strah onda ni mene nema kaj biti, mislim, znam kak vozim! . Mislim da smo se vozikali jedno 10 minuta... zbilja mu je krasan autić... I dođemo mi natrag, sparkam ja ... čovjek veli da fakat odlično vozim i .... ono, sad bi bio red nekaj jel, s obzirom na situaciju probat. Onako, malo mi čudna situacija bila, još sam ja u tom trenu bila sa onim svojim malim. Jest da smo se navlačili, ali nije bilo govora o prekidu. Al plišani medo nije pokušao ništa. Vratili smo se na party, otplesali nekaj, na odlasku me pitao jel bude onda kaj od večerice bar ako ne od tog mog partija... I obećao da će ispitat za ovaj moj problem. Razmijenili brojeve i papa... Ode ja domeka u svoj mali svijet. Na izlasku mi je pogled okrznuo lice osobe koje je par dana kasnije punilo sve novinske stupce... da, to je to društvo. Za par dana prekinula sam sa malim. Onako, steplo me totalno. Al steplo me da me prerezalo, osjećala sam samo prazninu.... Uglavnom, odmah drugi dan nakon prekida, sjetim se je svog lika i pošaljem sms... neki ono neutralni, tko zna uopće jel se sjeća mene više... Al je sms vrlo, vrlo brzo stigao natrag...Kako se nebi sjećao ... I dogovorimo mi cugicu. Na neutralnom terenu usred grada... Još ja jadna muku mučila dal ću ga uopće prepoznat, samo mi nekako ostalo u sjećanju da je ogroman i taj neki topli pogled... Našli se na cugi, pričali o svemu i svačemu... malko se hvalio, malko se nudio... malko obećavao... Pa smo dogovorili tu večericu. Narednih par dana je zbilja potegao veze i vezice da riješi moj problem... A ja sam se divila kako lik pored svog tog posla stigne, i hoće, meni odgovoriti na sms. A onda smo izašli na večericu...

- 20:07 - Komentari (3) - Isprintaj - #

25.11.2008., utorak

i am back

Uh, uh od kuda početi? Toliko se toga izdogađalo u proteklom periodu, na neki način mi je baš žao što nisam piskarala jer bilo je jaaaako zanimljijvih situacija al kad nisam stizala... Za napisati kvalitetan post (koliko toliko), ubacit koju sličku trebam bar pola sata, sat... A nekad je to jaaaaako puno kad živiš brzinom svjetlosti.... Ne obećajem da ću redovito piskarat i dalje, al probat ću ... Barem o ovim temicama: 1. kako mi je bilo u vezi sa 8 godina mlađim dečkom puno prije neg su to počele radit ove novinske fancy-kokice, i elaboriranje zašto je on nakon godinu i 4 mjeseca gotovo svakodnevnog viđanja zaključio da javljanje na sms znači ozbiljnu vezu za koju on nije spreman 2. opisivanje u kakve sam se građevinske zahvate upustila, kako sam se dogovorila oko podjele imovine sa sestrom i s obzirom na sranje koje se događa te kako me majstor drapnuo za pare (neki kažu da nije, neki da je al sam ja dala duplo više od očekivanog i posao nije odrađen do kraja), očekujem od vas da me obasipate sa utješnim rječima 3. opisivanje kako sam došla na ideju upustiti se u vlastiti biznis, zahvala Banditosu i našoj državi na nadasve brzom rješavanju papirologije i jadikovka kakva sranja sad imam sa bankom (bankama) 4. promjena radnog mjesta unutar moje firme i kako na ne-povišicu odgovaram aktivnim ljenčarenjem (surfanjem) i obavljanjem minimalnog rada potrebnog da posao bude obavljen uz dužnu pažnju gospodarstvenika ili kak to većzakonski piše, ali ne i uz moju dosadašnju volju i angažman lavljeg srca... (odnosno: vidim da se događaju sranja i stvari idu u qurac, a l s obzirom da to nije moj posao za koji sam plaćena, šta ću se gurat bezveze ...) 5. razno : kako se udebljati 5 kg u 14 dana, duhovi prošlosti iliti poljubac sa rođakom, moj sexbuddy, zašto svaki dan prelistavam crnu kroniku, kako je to kad te 110 kila pritisne na zadnjem sjedalu... i tako dalje... Ne nužno ovim redoslijedom.

- 20:36 - Komentari (3) - Isprintaj - #

Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Nekomercijalno-Bez prerada.