sextress

29.06.2007., petak

voajer

26.06.2007., utorak

sladoled

Naš prvi vikend je započeo tako da me on čekao na benzinskoj skoro sat vremena da ga pokupim... Totalno uzbuđena što je ipak odlučio ići samnom, na kraju sam prije polaska u torbu ugurala još pola ormara... Potpuno nepotrebno za 2 dana, od kojih ćemo 1 cijeli dan provesti u sportskim aktivnostima sa mojim društvom. I skoro sam umrla od smijeha kad sam vidjela da on ima torbu VEĆU od moje Put do mora je protekao u međusobnom prekidanju jer nas dvoje toliko volimo pričati jedno drugome da si neprestano uletavamo u riječ i onda to najčešće bude molim te, čekaj da ti ispričam i pusa jer je to jedini učinkoviti način da onaj drugi zašuti a još smo oboje očito bili ludo uzbuđeni i zbunjeni kako će to ispasti... Ipak 48 sati neprestano s nekim izvuće na vidjelo sve i svašta.... I tako smo došli u moju vilu propuh, nedovršenu vikendicu u koju baš ne volim dovoditi ljude...Fascinira me kako netko tko živi u 50m2 i nema ni apartman a kamoli vikendicu na moru već stalno žica par dana kod rođaka i prijatelja, kako takvi dignu nos kad moraju pretackati par metara preko zaraslog dvorišta i sjediti na terasi bez pločica u vikendici bez fasade... Pa pogled sa podsmjehom kad prolaze kroz kuću i spaze namještaj koji je vjenčani poklon mojih roditelja... Uglavnom, neda mi se baš ljude dovoditi u tu svoju viksu, koja takva kakva je, meni je obožavano mjesto i neda mi se objašnjavati da mi nije prioritet dići kredit na 20 godina da uredim vikendicu iz koje se na kraju neću moći riješiti jebene rodbine i "prijatelja". Pa sam skoro pala na guzicu kad me mali pitao jel imam ja kosilicu, da on tu travurinu riješi za 20 minuta, i kad sam se vratila iz kupaone a on je šarafio po bravi koja me zadnjih 5 godina zaje*ava i svi dosadašnji likovi su uredno komentirali da kak mi to zapinje i da kaj to nedam popravit... Je, pravi su, kao da ja to ne znam... Al svaki majstor, ako se i dogodi čudo da ima vremena u sezoni nešto doći pogledat, odmah frkne nosom i počne "je, gospodična, to vam baš i nije tako lako..." Mali ju je primio u ruke i sad radi besprijekorno... Čak smo i zavirili u svaki kutak nedovršenog kata i tavana, i komentirali šta i kako bi se dalo napraviti jer njemu je to buduća struka. Konačno sam dobila konkretne i konstruktivne prijedloge i savjete! Ne znam tko je više uživao - on što se malo pravi važan sa svojim znanjem, ili ja koja sam uživala kako se šepuri pred menom Jedva sam ga odvukla iz te prašine a da mu otmem šarafciger iz ruku, morala sam ga izvesti iz kuće! Dok smo išli po nešto klopice za doručak i na sladoled u gradu nas je zatekla kiša... Onako mokri smo trčali po kiši i ispod svakog drveta ispod kojeg smo bili kao na suhom bi se malo ljubili... Bio je skroz mokar ali nije ništa rekao što prolazimo pored desete slastičarne ali ja moram na sladoled baš u onoj mojoj na kraju šetališta... Pojeli smo sladoled, kiša je prestala, mi se osušili ... pa smo se šetali uz more, ko klinci držeći se za rukice... Ostatak dana smo proveli u krevetu, a navečer sam ga vodila na večericu ... Ribice, dobro vino, fini desertić... Tak sam se nacvrckala da sam mu dala ključeve svog ljubljenog autića kojeg nedam apsolutno nikome, i samo se strovalila u krevet ... Ujutro sam se tek sjetila da sam zaboravila popiti tabletu. Ups! To mi se nije dogodilo nikad, ali nikad u zadnjih skoro pa 10 godina kako sam na tabletama... Pa zar je moguće da sam se ja tako opustila kraj njega, i tako mu se prepustila?! Ok, ja sam mala gadura po tom pitanju, jer svojim ljubavnicima ne kažem da sam tabletama dok se ne uvjerim da im je stalo do mene i našeg zdravlja pa koriste kondome... Danas na žalost trudnoća nije najgora stvar koja ti se može dogoditi zbog 5 minuta strasti I najčešće veza ni ne počne kak se spada, a ja se sa likovima sposvadim jer njih to "žulja", pa "zaborave" , pa kaj će nam to , ja ću te pazit ... bla bla i ostala sranja. A mali je samo zaradio još jedan plus u nizu kad je prvi puta sam posegnuo u svoj đepić i izvadio kondom. Netko bi rekao da je pokvarenjak promišljeni, ali ja bih samo rekla da je odgovoran. I pitala sam ga da li ih uvijek nosi sa sobom. Rekao je da da, jer ne želi kasnije glavu razbijati ako se nešto dogodi. Ja koja sam se prije par godina pošteno namučila da se riješim sranja koje sam pokupila usputnim sexom, mogla sam samo šutit jer sam se osjećala kao da mi je očitao lekciju. Uglavnom, kad sam ujutro skužila da sam zaboravila tabletu, tak sam postala nervozna i živčana da sam procurila, tj. ženski dio će bolje znati onu glupu idiotsku situaciju kad se pojavi neki glupavi iscjedak ... Kad sam usred ručka s ekipom išla presvlačit bijele hlače, morala sam mu priznat kaj mi se dogodilo. A micek mali me samo zagrlio i rekao da kaj se nerviram, događa se i sve bude ok... i jel mi treba šta, da on potraži neki dućan.... I to mi se strahovito sviđa kod njega... Dovoljno je dijete da trči samnom po kiši i uživa u sladoledu a s druge strane dovoljno je odgovoran da mu nije teško svaki put koristit kondom, iako mu lice nema niti jedne borice, dovoljno je snažan da me na rukama prenese preko blatne lokve jer ja imam sandalice i nije mu ispod časti nositi vrećice iz dućana... Ok, ima on i mana, ali one mogu malo pričekati , he he! Moram li napomenuti da je ostatak dana bio gotovo savršen, da se sprijateljio sa mojoj ekipom, da je bio oduševljen izletom i čitavim ugođajem i da smo se jedva rastali kad smo došli doma ? Prvi vikend bio je apsolutno odličan, čak i prvo zajedničko buđenje i dijeljenje kupaone I ako sve bude po planu, sutra navečer bi mi se on trebao pridružiti na moru, pa ćemo vidjeti da li će dobar vikend postati dobrih nekoliko dana prvog zajedničkog ljetovanja

- 19:25 - Komentari (4) - Isprintaj - #

25.06.2007., ponedjeljak

sexexpress

11.06.2007., ponedjeljak

lak na noktima - tipično ženska tema kao uvod

To da obožavam mačke već znate. No vjerojatno niste znali da postoji bajka Maca Papučarka. Jedna vrlo, vrlo slatka bajka o Maci koja je, naravno, živjela dubgoko u šumi ili tako nekako, i dječici popravljala šlapice, cipelice, čizmice... Nebitno. Ono što je bitno je da je ta Maca za svakoga znala napraviti baš ono što mu treba. E pa ja mislim da je netko koknuo tu Macu jer ja već danima obilazim dućane i nikako naći cipele koje mi odgovaraju i koje mi se sviđaju. Cijena zaista nije upitna. Sad muški odustaju od daljnjeg čitanja posta, no problem uopće nije za smijanje! U kodeksu poslovnog oblačenja koji sam morala potpisati kad sam se zapošljavala piše : cipele sa zatvorenim prstima i potpetice ne veće od 4 centimetra. E sad... Na +30° to za nas žene posatje nemoguća misiija! Muškima je uglavnom lako... nekakve čarapice od prirodnog materijala, lagane cipelice... i doviđenja! Ali mi žene patimo. Pored svega tog izbora kojeg naizgled ima u dućanu , moje nožice pate! Jer, baš trenutno ne mogu smisliti niti jedan model cipela koji bi išao uz neke čarape koje nisu najlonke, a da ne liče na dr. scholl modele. A to koliko ja znam, baš i ne ide uz neki poslovni look. Istina da sam cijeli dan u klimatiziranom, ali kad izađem van - pakao! Onda, nemojte zaboraviti sa sam vozačica. Provozajte se u visokim petama par puta , i ode peta... A o tome da se preobuvam ne želim niti čuti! Da ne spominjem da sam neki dan radi natikače koja mi je opala skoro šusnula nekog biciklistu. Jest da je majmun iskočio pred mene, ali da radi natikače zgulim auto, pa poludila bi! Ova sintetika i plastičarija koja se nudi po dućanim anije za ništa drugo nego iskrenuti nogu! Kad ti se nožica malo oznoji, pa još ako je i na petici...ooooodeeee! Al ok, taj problem sam djelomično rješila - naljepim neku tkaninu dolje, i bude ok. Samo ne smijem skinuti cipele pred tuđim pogledom, he he! U dućanima cipele il su lijepe i za ubit se, ili udobne ali ruuuuužne! Proizvođači valjda misle da oni koji vole udobne cipele i prirodne materijale žive u nekom svom filmu pa ne prate modu, ili kaj ? Ne kužim. I tako ja još nemam rješenje za problem zgužvanih prstića koji se cijeli dan saftaju u zatvorenoj cipeli, i što je najgore, svaki puta mi se oguli lak s noktiju! Pa sad ti dogovori neki spoj odmah poslije posla! Pa ajde sad ti skini pred nekim tu svoju više-manje sexy cipelicu, a znaš da su ti prsti unutra počeli dobivati skoro pa plivače kožice i imaš zguljotine od laka na svakom trećem noktu! I tako ja sad tu tipkam, dok čekam da mi se osuši lak. Jer morala sam današnji spoj pomaknut na kasni noćni sat, kad sam sigurna da će se moji prstići vratiti u normalu, i kad mogu nabaciti neke sexy sandalice, a ne Gđa Corporative opanke! A kad se već jadam, da kažem još neke sitnice koje me muče.... Penzići, invalidi i trudnice (na porodiljnom) koji idu u poštu i ine institucije nakon 16:00 kad mi radni narod jedino možemo doći stajati u redu! Jer svi ostali imaju prednost! Valjda im nije fora doći ujutro , jer kad bi svi penzići sa štakama nahrupili u poštu, valjda bi se potukli oko toga tko je veći invalid. Pa je fora doći dok mi trudbenici imamo ta 2-3 sata da nešto obavimo! Osim trudnica s ogromnim trbusima i ljudi oboružanih štakama koji uvijek moraju platiti hrpu računa kad je u redu minimalno 20 ljudi koji nemaju nikakvo pravo prvenstva, gori su mi samo ljud s kolicima. Netko bi im zaista trebao objasniti da im to što su više ili manje uspješno primjenjivali kontracepciju ne daje za pravo da s kolicima gaze ljude ispred sebe u redu. To što me tri ili četiri puta kao slučajno nagazite kolicima veličine manjeg auta, ne znaći da će red brže ići. Može vam se jedino dogoditi da se ja kao slučajno naglo okrenem pa vam opizdim dijete s vrečicom u glavu. Kad već mislite da je pristojno davati primjer djetetu da se silom nešto može postići, onda je moj red da i ja dam doprinos, a to je da uvijek postoji jači. I to što ste napravili dijete, ne znači da ste nužno pametniji, sposobniji , važniji... pa da bi vam se svi trebali sklanjati s puta! Baš bi htjela vidjet šta bi bilo da se nađe puno majčica s kolicima na jednom mjestu... Dal bi se potukle koja ima prednost, ili bi stvar riješile po principu čija kolica imaju veće kotače? Tu bih još nadodala ljude koji iskaču na i pred aute zato jer su na pješačkom, no s time se mislim manje- više svi borimo... Mene tješi da je zaista naučno dokazano da su pješaci koji stradaju u prometu uglavnom ljudi nižeg kvocijenta inteligencije... Mislim, stvarno trebaš biti kreten da te opizdi nešto što je par puta veće od tebe, da ne spominjem ideju onih koji iskoče pred kolonu u zaletu... Mislim, jel tim ljudima ikad palo na pamet da taj vozač mooožda čeprka po radiu pa nije skužio pješaka, možda je umoran, možda je jadan jer ga muči nešto... Ne tražim opravadanje, ja stajem pješacima al kad mi je neki dan ispred auta iskočila baba a ja sam bila u srednjoj traci u koloni ... Došlo mi je da ju zagurim ispod auta i 2x pređem preko nje! O onima koji izigravaju policiju na cesti, pa sad će oni kočit i blokirat prolaz nekome tko je brži od njih zaista ne želim ništa reći... Ali ljudi nisu svjesnio da postoji zakonska odredba po kojoj je psoba koja vozi sporo pa se iza nje formirala kolona je dužna maknuti se i propustit brža vozila... Pod kolonom se smatra formacija od 3 vozila, i kazna za vozača koji uzrokuje kolonu je 300,00 kn. Šteta što nisam policajac, pa da kaznim jednu budaletinu u žutom twingu koja se jučer na autoputu vozila po lijevoj traci 85, paralelno sa kamionom u desnoj traci i još svima mahala i psovala u retrovizoru dobrih 10 km. On valjda misli da je nešto postigao što je mene i još hrpu nas usporio tih par km... Misli da je faca. Al šta ima od toga? Neka fino propusti brže, da odemo, da mu ostavimo praznu cestu pa nek glumi kauboja ... Ako se vozimo brže od dozvoljenog, pa nije njegov posao da nas kažnjava, zato je tu policija. A ona radi svoj posao i predobro i prerevno. Sad će se javiti neki i kazati da smo svi mi platili ceste i imamo jednako pravo na njih i voziti se kako hočemo...O, da, pa to i nije baš potpuno točno..AUti jače kubikaže plaćaju puno veću cestarinu, registraciju, osiguranje... Dosta za dana. Imam ja toga još ali pomislit čete tko me to danas razljutio... Zapravo nitko posebno, imam želju to napisati več duže pa sad dok čekam da mi se lakić posuši malo piskaram. A spremam se za svog Bombončića ... vodim ga na sladoled, ha ha! Zvao me i moj Mali (onaj sa satom, za one koji me prate) , nepogrešivo je nanjušio da sam nazad u Zg. Zaboravio mi je rođendan, ali je zapamtio datum kad sam rekla da ću se vratiti sa godišnjeg... Muškarci... Ah, da... i srela sam jučer na blaži Bivšeg. Izgorio je ko čeh, skoro da je u boji mog auta sad, pa mu se još više ističe ćela koju uporno pokušava kamuflirati izbrijavanjem na čelavo i ja-ćelavi-macho isfuravanjem. al kad mu vide rukice, svima je sve jasno, da taj nije u životu nikad digao nešto teže od šalice kave. Nije on loš, bilo nam je lijepo (dok nije pokazao kakav je proračunati gad i ljigavac, no to je tema ostala zamrznuta na nekom prošlom blogu), lijepo smo si popričali.... ali nekako mi je stalno moj Bombončić bio pred očima! Istina je ono što kažu - kad imaš nekog onda se i drugi lijepe, jer ex me čak kroz koji sat nazvao da mi kao kaže da je gužva na cesti... Kao, ja jadna to nisam znala. Al on se kao brine za mene.. moš' mislit, vjerojatnije je da mu je kad me vidio u tinny minni minici i s preplanulim nožicama sinulo da je bio kreten. Al to sad više nije moja briga. Ja sam moram smislit kaj ću obući za svog Bombončića!

- 19:51 - Komentari (7) - Isprintaj - #

06.06.2007., srijeda

pozdrav s mora

Nakon 2 dana borbe sa T-mobileom i njihovim web'n'walk, mojeg bezočnog maltretiranja njihovih djelatnika, na kraju se ustanovilo da je greška u mom mobitelu. A je... nije žvaka za seljaka, no ipak sam na kraju sama i skužila problem, pa je stvar proradila... Ako se ova brzina može nazvati brzinom, no da ne cjepidlačim... sjedim na nekoj stjenčugi izvan civilizacije, s nožicama umočenim u more, laptop na krilu, mob u đepu i švrljam po netu .... Čuda tehnologije! E sad, budući se tu divim dometima civilizacije, umjesto da se negdje na nekoj klupici drpam s nekim modernim galebarom, ne moram vam pisati da su mi uglavnom svi planovi propali. Ponijela sam ja svu moguću opremu sa sobom na more, ponijela pola ormara i extra torbu sa cipelama, pa sam već dva dana u istoj majici, a mislim da se nisam baš ni istuširala... More malo ledeno, pa samo namačem nožice. A i puše, nočas padala kiša tako da sam spavala u trenirci. Toliko o ODMORU. Frend koji živi u ovoj selendrici gdje ljetujem, i koji me kad sam u Zg-u zove bar 3x na tjedan da kad dolazim na godišnji ili bar vikend, i zvuči kao da sam mu sve na svijetu, se ne javlja na moje poruke. Na poziv se javio, ali onako nekakako ajd u gužvi sam, čujemo se . Nije da sam nešto luda za njegovim društvom ali znamo se godinama i uvijek mi je nekako ipak drago kad dođem i imam s nekime otići na kavicu... No, vjerojatno ima neku curicu, pa sad ja više nisam interesantna. Ili je nakon 4-5 godina truda oko mene bez rezultata shvatio da mi je on zaista samo društvo za kavicu i eventualno kakvu večeru. Moj nesuđeni partner u moto provodu se javio da je zapeo na poslu i da će na obalu tek krajem tjedna...ccccc.. tko živ, tko mrtav do onda, sigurno je da je inicijalni plan neće biti izvediv. A možda i bolje tako, malo sam si mozgala i ne znam kako bi kasnije mogla biti hladne glave na poslu, nakon što bi mi praktički danima bio među nogama. I pod cicama. Prijateljica s kojom sam bila na svadbi me zivka svako malo i pokušava nagovoriti da odem na cugu s nekim likom ala onaj blesavi ćelavac iz Seinfielda...E, jest da mi je dosadno, ali ne toliko! A kao, on me vidio na svadbi i budući sam spomenula da idem na more, sad nju gnjavi da di sam na moru i da mu ona dade moj broj! Ma grrrr! Rekla sam joj da joj slučajno ne padne na pamet! Dosta mi je više njenih "super je dečko!" likova... Ok, ovaj mali bombon za sad i je super, ali on je u priču uletio slučajno... A kad smo već kod njega... piše on meni porukice svako malo... A mišek mali! Obećala sam mu da ću ga vodit na vikend ako sad položi ispit koji sprema.... Kak sam dobra Da ne mislite da samo imam namjeru iskoristit malog

- 15:22 - Komentari (5) - Isprintaj - #

05.06.2007., utorak

slatkiš

Obećala ja još davnih dana prijateljici da ću joj biti pratnja na svadbi. Ja baš volim ići na svadbe. Pogotovo one na kojima nikoga ne poznam :) Fina klopica, kolačići, obično se nađe netko i da si malo zaplešem...Meni super! Napirlitam se i uživam! No, moja standardna crvena haljina-za-svadbe nije dolazila u obzir - u njoj mi možete skoro sve madeže na tjelu bez problema izbrojati, a ovo je bila nekakva jet set svadbica. Dakle, potrebit je neki ozbiljan izgled. Utrošila ja čitav jedan dan na kupnju haljine i dodataka, a posebno sam se veselila prilici da paradiram na svojim zlatnim stileto sandalicama sa remenčićima posutim blještavim šljokicama - prežestoke za uobičajene izlaske, ali savršeni touch glamoura uz malu crnu haljinu iz Manga i strogu punđu ;) Nekoliko odlazaka u solarij, frizer dan ranije, manikura i savršeno namazani noktići na nogama... Ma sama sebi sam se divila :))) Prijateljica je koji dan ranije pametno zaključila da ja neću htjeti piti ako ću voziti, a šta ću joj onda ja, pa mi je našla vozača. Kad smo se čuli telefonom radi dogovora kada i gdje će doći po mene, mmmm... Zvučao je malo zbunjeno, ali baš mi se sviđala boja njegovog glasa. Pa sam bila malo razočarana kad mi je prijateljica rekla da je moj vozač kojih 8 godina mlađi od mene, i još student... I naravno, ima komada. Koji isto ide s nama. On je kasnio, a ja se osjećala malo staro kad sam vidjela da je on u trapericama, i kako mlado izgleda... A tek kad mi je otvorio vrata od auta, ma osjećala sam se kao neka tetka! Najednom mi se sve to što sam imala na sebi činilo prestrogo, glupo, najradije bi isti tren raspustila kosu iz one stroge punđe! Šta mi je samo bilo da idem na neki ozbiljan imidž! No dobro... Mali odlično vozi pa smo pričom o vožnji, autima i tim temama probili led... Odmah mi se dopao, jednostavan, sladak i posebno lijepo miriše, a primjetila sam i da se malo bahatio pa sam zaključila da ipak nisam djelovala baš kao neka stara tetka na njega, he he! Malo je zazujao kad sam rekla da imam 12 godina vozačkog staža, rekao je da mi nikad nebi toliko dao. Strašno me zanimalo kakve oči ima, nisam to mogla vidjeti jer je imao sunčane naočale. Mada je vani bilo sivo i crno pred kišu. A treba se bit faca, neeee.... Pokupili smo njegovu malu... Čekali smo ju jedno 20 minuta (moja prijateljica je prokomentirala - a za kaj, što se išlo njenog sređenog izgleda) ... čekali i pričali u sparnom autu dok je vani padala kišica... Skinuo je naočale...Jao, što ima lijepe oči! Ma dečko je bombon, predivan! Na svadbi baš nismo komunicirali... njegova mala se vješala po njemu a meni se uvaljivao nekakav doktor. Sve super, al kad mi je dottore počeo pokazivati sat i pričati koliko košta... Ah, nekome ni ne znam kakva titula ne pomaže da ne bude seljak! Jedva sam ga se riješila, a čak sam i napravila grešku da sam pristala na ples, pa me lik pošteno izšlatao !!! Grrr! Bilo je par puta - joj , oprosti što ti gazim po nogama, ja ti nisam neka plesačica ! Samo da me pusti na miru! A doktor ima ruke ko hobotnica, čak mi je u jednom trenu uvalio pusu...bljaaaaaak ! Moj labrador se bolje ljubi, ljak! Barem sam stručno izvela rastanak - ja sam uzela njegovu vizitku, kao javit ću mu se. A-ha! Možda ak dobijem neku šugu pa mi bude trebao doktor i svi ostali krepaju, inaće... No way! No, ta moja epizoda s doktorom je bila glavna zajebancija u autu na povratku kući, ekipa se ludo zabavljala gledajući moje muke i kako se pokušavam riješiti napasnog doktora. Blesavci jedni, umjesto da me spase, oni su se cerekali! Odbacili smo moju prijateljicu doma, ostavili njegovu malu... I ostali sami. Nas dvoje stanujemo blizu jedno drugog, ali na drugom dijelu grada od ostatka ekipe... Skoro pola sata polagane vožnjice kroz grad... Već smo bili u mom kvartu, kad sam skužila šta slušamo... Ti slušaš cajke ? pitam... Samo kad popijem i posebno sam raspoložen, jel ti smeta ? Ne, ali sad bi išla negdje dalje, na ples strgat se Pa što ne kažeš ?! Pola sata kasnije bili smo na podiju nekakve rupe, plesali kao da to radimo svaki dan... Mali odlično pleše, a ja kao da sam stvorena za njegov zagrljaj... Grlili smo se, ljubili, mazili... Raspustio mi je kosu, predivne su mi njegove ruke.. Jako je nježan, jako je pažljiv... I jebeno dobro građen! Malo mršav, ali tako je sve čvrsto na njemu.... Zavukla sam mu ruku ispod košulje, osjetila kako glatku kožu ima, male sitne dlačice iznad pojasa... Nije nam bilo bitno šta je oko nas, nisu postojali drugi ljudi... Znam da smo bili čudni, onako sređeni, a tako izgubljeni... ali ništa nije bilo bitno osim nas dvoje, zagrljeni... Izašli smo skoro zadnji, vani je bio dan ... Oboje zbunjeni šta je to bilo na tom podiju, šutili smo do moje kuće... I držali se za ruke. Poljubac na rastanku i čujemo se. Nisam se uspjela pošteno ni ušuškat u krevet, a već mi je stigla prva porukica... Onako u polusnu sam mu pisala porukice.... Jao što je sladak! Popodne mi je poslao poruku dal sam za cugu ili nešto... Dogovorili smo se u McD-u :))) Bila je gužva pa smo uzeli sladolede za van, sparkirali se na parkingu i sat vremena pričali u autu... Ništa bitno, ustvari ne sjećam se šta smo pričali, znam samo da smo oboje bili poprilično zbunjeni šta je sad to.... Onako, svatko u svom kutu auta... Po danu mi je izgledao još mlađe, i tako jebeno slatko! Primjetila sam da malo izbjegava moj pogled, a moram priznat da ni meni nije baš bilo svejedno pogledat ga...Onako, malo me stegne ... Pusa na rastanku ... I fuck, šta sad? Ja idem na godišnji i nećemo se vidjet barem 10 dana... A možda i bolje da se stvar ohladi... Ne bi trajalo. Ipak smo mi drugi svjetovi.

- 12:00 - Komentari (3) - Isprintaj - #

04.06.2007., ponedjeljak

1, 2, 3... tko je slijedeći?

E, sad, poslije ovog tjedna koji je iza mene sam sigurna da nije ljubav u pitanju, već pomalo očajna potreba za pažnjom. I ljubavi. Ili me možda samo pere nagon za parenjem? Od petka sam službeno na godišnjem. Prije toga sam cijeli tjedan na poslu (ciljano) u probranom društvu kukala kako ću krepat od dosade nakon par dana soliranja... Saznala sam prije toga da je kolega koji mi je zapeo za oko na godišnjem u istom terminu kad i ja. Samo ide u grad kojih sat i pol vožnje od moje destinacije... A taj kolega i ja koketiramo pomalo već mjesecima, samo sam ga ja do sada malo ignorirala jer ne volim se petljati s nikim sa posla. A i smeta me kad neki zgodan frajer kao što je on ima karijes na jednici! Fuck! No, moram priznati, dečko je zaista super... Toliko puta mi je uletio kad mi je trebala pomoć, i zaista je divan prema meni, toliko komplimenata ali onako jednostavnih i iskrenih nisam valjda zadnjih godinu dana dobila koliko od njega zadnjih dana... Zadnjih par mjeseci idemo uvijek zajedno na ručak... Nikad sami, uvijek ide nekoliko drugih kolega s nama, ali ipak s tim čovjekom dijelim stol svaki dan. Nedavno smo čak izašli zajedno...jest da je bio poziv u stilu "idem sa drušvom na relly pa ako nam se hočeš pridružiti..." A gledam ga preko stakla svaki dan, i to ravno u leđa. Ramena...mmmmmmljac. Dečko vozi motor, ogromnu mrcinu na koju se ja jedva popnem.... a znate kakve ruke i ramena takvi imaju. I ja to gledam 8 sati na dan! A muško s dobrim ramenima... ma sve može dobiti od mene! Uglavnom, ko što bi neki rekli, pukla sam ko kokica :) Svakakve misli su mi se počele rojiti po glavi, a on kao da je osjetio, pa je postao još pažljiviji...A tek pogledi... Uuuuh! Čudim se što još nisu počeli tračevi po firmi, mada je jedna jako dobra kolegica imala jedan komentar u vezi nas dvoje. I tako, se ne dovedem u nezgodnu situaciju, nazvala sam svog Malog. A on je u gužvi... Pa ne može sad, pa bude mi se javio...pa ovo, pa ono... I tako cijeli tjedan. I onda sam još dobila potvrdu da definitivno ima neku curicu, kćer svog poslovnog partnera... To sigurno neće puknuti samo tako, a meni se neda više boriti i skrivati, ja bi se malo vodila za rukice u javnosti! I tako, za vrijeme jednog ručka, kolega se ponudio da mi uljepša godišnji jednim izletom... Samo neka mu se javim kad mi treba društvo... Rekla sam da bih baš mogla..... A onda smo došli već i na dogovor za par dana obilaska naše obale. Na motoru. Kacigu već imam, pa sam nabavila samo još jaknu i nešto opreme, da se potpuno uklopim u cijelu priču. I sve to ubacila u gepek. Samo treba krenuti i javiti mu se. I sve bi bilo jednostavno da nije uletio br. 3

- 00:30 - Komentari (2) - Isprintaj - #

Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Nekomercijalno-Bez prerada.