Marketing
Jozo Mafijozo ili Plišani Medo ?
Kao što napomenuh, budete mi oprostili ako ne idem redoslijedom kao pod točkicama u dolje navedenom postu, a zbog poradi nekih sitnica sve je izvan nekog vremenskog konteksta...
Uglavnom , pozvala mene moja dugogodišnja frendica na neki party, kao frend slavi ročkas u nekoj konobi. Ajd, bumo mu čestitale i idemo dalje...
Jebga, nije mi rekla da se radi o privatnoj konobi. A sve mi bilo jasno kad sam ispred kuće na parkingu ugledala poredane đipsone , audije , bmweje, cayenn...a bio je i neki poršejić
A u konobi tamburaši drapaju, šank nakrcan cugom, ekipica raspoložena, janjac na stolu miriši....
I tako .. sjedim ja za stolom i spazim da sjedim nasuprot jednog vrlo vrlo poznatog frajera. Mmmm, uživo je još zgodniji nego na tv-u ili novinama.... Ulovila sam par zanimljivih pogleda tijekom večeri iz njegovog čoška, ali ništa više od toga... Zapravo moram priznat da se nisam baš nešto sjajno osjećala, oko mene sve neke polugoli curički bili, jedna mala u haljinici dopičnjaku na bretelice a ja na sebi dolčevitu + vesta kaj mi dođe skoro do koljena i hlače...
I tako, došlo vrijeme čestitanja slavljeniku, upoznajem se ja, ljubim za rođendan a lik me ne pušta... Da zašt' ja neću popit s njim za njegov rođendan?!
Ja reko : pa vozim čovječe... I drž nedaj, vadi on lovu za taxi, pa ovo pa ono...ajd, popijem ja to piće al sad on ne pušta, on bi plesao... Jer ono, tamburaši drapaju i svi skakuču u nekom kao kolu i svima je super...
I tako ja malo u kolu, malo ovom u zagrljaju i dospijem nekak do nekog lika... U prvi tren ga nisam baš ni gledala jer sam čovjeku jedva do ramena, a još se i ova moja frendica ubrzo zgurala među nas... I počnemo mi nekaj pričat... Kad doleti opet slavljenik, i jebaga - skuži da nemam čašu.. I ajd opet... Aj daj buš popila i ovo i ono i ja da vozim.. I simo i tamo... I dofuraju oni meni cugu, ja srknem, i opet čašu na stranu... I u svemu tome, ova moja Prijateljica se već upoznala s tim velikim likom, i krene upoznavat i mene s njim, i laprdne da bumo uskoro i kod mene imali feštu jer ja uskoro pokrećem svoj biznis! Joooooj, kak mrzim tak neke stvari kad ljudi pričaju... I krene se ovaj veliki raspitivati da di šta i kaj, i ja velim da nebu tak skoro ništa, jer me eto banka zajebava... I veli lik : ajde da tu sjednemo malo na stranu, pa mi ispričaj, možda ti mogu pomoći.. I ja prvi put pošteno pogledam čvojeka .. Ono, lik valjda 2 metra, 110 kila, ozbiljno lice poslovnjaka i neki topli pogled skroz, neki pulover ala barbi i košuljica... ko plišani medo... I tako, sjeli mi, ispričam ja njemu nešto ukratko, više ga je zanimala ideja mog biznisa i koliko mi je to sve pametno... Uglavnom, sasvim fino smo si popričali... I skrenula na to moje ne-pijenje i da kaj ja tak volim svoj auto i bla bla... A kak ja faaakat volim svoj auto, ja krenula toliko oduševeljno pričat o njemu.. i odjednom lik ustaje, i mene za ruku, i ajmo, da vidim ja kakva si ti vozačica!
Ma reko kaj ti je, pa nebum te sad išla vozat! Osim toga, ne staneš ti u moj mali auto! Ne, ne, s mojim!
Izađemo mi van, meni oči malko ispale kad sam vidla kaj je žmignulo na parkingu, vidim sjeda on na suvozačevo... Sjednem ja sva važna i - joj, pa ovo je automatik, to ja ne znam vozit!
Veli on, ma ništa sad ću te ja naučit! I lik mene tam na parkingu uči vozit automatik! Ma da ne povjeruješ! Onak, ko u autoškoli! I kad je valjda bio zadovoljan kako sam savladala sve te varijante tiptronica, veli on ajmo sad na cestu... ... A autić kao saliven mi lego...hiiijao, koji gušt! Malo sam se prvo pravila fina a onda kad je on počeo vikat da stisnem, da vidim kak ide, a bijesni konji riču ispod haube, pa mislim si ja - ak tebe nije strah onda ni mene nema kaj biti, mislim, znam kak vozim! . 
Mislim da smo se vozikali jedno 10 minuta... zbilja mu je krasan autić... I dođemo mi natrag, sparkam ja ... čovjek veli da fakat odlično vozim i .... ono, sad bi bio red nekaj jel, s obzirom na situaciju probat. Onako, malo mi čudna situacija bila, još sam ja u tom trenu bila sa onim svojim malim. Jest da smo se navlačili, ali nije bilo govora o prekidu.
Al plišani medo nije pokušao ništa. Vratili smo se na party, otplesali nekaj, na odlasku me pitao jel bude onda kaj od večerice bar ako ne od tog mog partija... I obećao da će ispitat za ovaj moj problem. Razmijenili brojeve i papa... Ode ja domeka u svoj mali svijet. Na izlasku mi je pogled okrznuo lice osobe koje je par dana kasnije punilo sve novinske stupce... da, to je to društvo.
Za par dana prekinula sam sa malim. Onako, steplo me totalno. Al steplo me da me prerezalo, osjećala sam samo prazninu....
Uglavnom, odmah drugi dan nakon prekida, sjetim se je svog lika i pošaljem sms... neki ono neutralni, tko zna uopće jel se sjeća mene više... Al je sms vrlo, vrlo brzo stigao natrag...Kako se nebi sjećao ...
I dogovorimo mi cugicu. Na neutralnom terenu usred grada... Još ja jadna muku mučila dal ću ga uopće prepoznat, samo mi nekako ostalo u sjećanju da je ogroman i taj neki topli pogled...
Našli se na cugi, pričali o svemu i svačemu... malko se hvalio, malko se nudio... malko obećavao... Pa smo dogovorili tu večericu.
Narednih par dana je zbilja potegao veze i vezice da riješi moj problem... A ja sam se divila kako lik pored svog tog posla stigne, i hoće, meni odgovoriti na sms.
A onda smo izašli na večericu...
Post je objavljen 26.11.2008. u 20:07 sati.