I tako moj plišani medo i ja na toj prvoj večerici u restaču smo se nešto zezali i on se tako slatko nasmijao.... Ajme , što ima krasne zube! ... pričali smo o svemu i svačemu a ja lajava kakva jesam, rekla sam mu i da sam prekinula s dečkom pa mi eto on sad krati dane... Hm... Rekao je da mu ne smeta i da ću pored njega zaboraviti na bivšeg. Hm, da.... Iskusni lisac samo takav...
Na povratku sa te prve večere, nije me ni pipnuo. Tek na izlasku iz auta je pala lagana pusica... A nije da nisam razmišljala o tome... Užasno me privlači a opet...
Sve što i sad znam o njemu je zapravo bilo njegovo ime i broj mobitela, koji nije prijavljen. Auto je rekao da ionako nije na njega.
Razmišljala sam o njemu i par dana kasnije, naletila sam na neke novinske članke, izjave ministara i naše vrle vlade, izjave poznatih faca... neke njegove nepovezane izjave s večere kaj sam mislila da sam ja nekaj krivo čula i shvatila i pročitano su se složile u jebenu priču... Samo u toj priči nigdje njega.... fck, s kim se to ja družim ?!
Zamolila sam prijatelja u policiji da ga provjeri... nisam saznala ništa, osim da je oženjen što je krasno btw... Ali ono, čovjek radi kilometre i kilometre ppo našoj i svim okolnim državama, a nema ni jedan fckn prometni prekršaj !?
S jedne strane sam poželjela obrisati broj i prekinut svaki kontakt, s druge strane me strahovito privlači ta neka čudna mješavina moći i sigurnosti koju osjećam pored njega... On je od onih muškaraca što poslije druženja s njim još satima osjećaš njegov miris, kao da ti se uvukao u svaku poru... I neke sitne pažnje, osjećaj da me pazi... Mislim, ja imam 65 kila i skoro metar i sedamdeset, a pored njega se osjećam ko patuljčica i sva nekako sitna...
Druga večera je prošla u zanimljivom tonu...Uhvatio me malo na prepad, odmah poslije posla... otišli smo malo izvan grada u neko izletište... Rekla sam mu par detalja iz kojih je znao da sam se raspitivala o njemu... rekao je i on isto to meni. Priznali smo si da smo se provjerili. Pitala sam ga zašto mi laže, a on mene da li mi to smeta...
Poljubili smo se čim smo sjeli u auto. Kratko. Ali jako, jako slatko... Toliko da jepar km nakon tog restorana skrenuo na nekakav poljski put i ... završili smo na zadnjem sicu.. ja nemam pojma kak sam ja uspjela ostat doslovce bez hlača, gaća i grudnjaka jednim potezom, al sva sreća na kompliciranim čizmama na kojima je zapeo pa se meni malo kisika uspjelo vrati u mozak da pitam jel ima kondome. Naravno da nije imao. I hvala mu što nije navaljivao.
Ili možda bolje da velim - papak. Zapravo ne znam kome je bilo više žao, al ono, kad se trenutak izgubio, pa mi došlo sve u glavu... Ma mi ženske smo zbilja komplicirane, bi a ne bi...
A sad kad razmišljam, ajme, mislim čak da je bila i pomalo smiješna scena... ja onako u hlačam od odijela i bijeloj košuljici a on .... ajme, ajme, nikako mi on ne ide uz sex na zadnjem sjedištu... Ja sam bila zbunjena još 5 dana poslije toga.
A njemu se izredalo ovo i ono... neka putovanja, isključen mobitel, gužva... a opet... nije mi nikako tip koji guguće na telefon ili šalje romantične porukice, ali dogodile su mu se slatke sms porukice, toliko slatke da sam ja poslala mmsove radi kojih se crvenim pri pomisli...
Ali i dalje stalno zauzet svime osim vremena za mene. Jedino kad sam ga zamolila da se vidimo, da trebam savjet, to smo se našli na sat vremena ... i tako se nekako malo distancirano držao, a bome ja ga nisam mogla pogledat jer sam imala osjećaj da mi sve čita na licu... Kasnije smo se čuli telefonom, al sve kratko i jasno, rješavao je moj problem, povukao veze i veze ... Za sve šta sam ga zamolila bio je tu, ali telefonom. I stalno vidimo se, organizirat ću nešto... I ništa.
A ja cijelo vrijeme gorim, doslovce gorim. I ne znam šta da si mislim, jer sve ovo se izdogađalo u mjesec dana od prekida sa mojim malim!
I onda puknem i pošaljem mu totalno romantičan sms.
I lik ne odgovara. Jedan dan. Drugi dan.... I meni se nekaj zdesi s autom da ga moram ostavit na servisu cijeli dan, i kemijam i kemijam tko će me vozit... Moj mali me u tih mjesec dana, doduše, zvao par puta na kavu, al nisam još spremna na njega. A drugog nikog nemam...
 I padne mi na pamet moj jedan prijatelj. Mislim da sam ga spominjala... Zapravo, on mi dođe baš kao moj sexbuddy... Nas dvoje smo se viđali jedno pola godine samo na bazi - ja ga naručim kad mi treba malo muške ljubavi, on dođe, posexamo se, on popuši i popije sokić i ode dalje svojim putem. Malo se naljutio kad sam upoznala malog i rekla da ne želim malog varat s njim... Prije koji mjesec mi je nešto rješavao i kad mi je rekao da se ženi, a ja da se ne družim s oženjenima (ih, koja ironija!) je demonstrativno pred menom obrisao moj broj...
Uglavnom, pošaljem ja njemu sms... Kao, ne zna on tko je to... E sad kad sam već prva poslala, glupo je ne odgovorit...Ideeeemo do kraja... Sms po sms ... I dogovor je pao... On će me vozit na servis.
Samo kaj nisam uplanirala ono kaj je on uplanirao. A to je da je ujutro u 7 sati bio na mojim vratima... Uf, onako me zgrabio na prepad, a ja još sva snena i nepočešljana i u piđami... Bilo je kratko ali slatko... Zapravo, on mi uvijek dobro dođe, bez previše emocija a opet dobro je...
Pratio me do servisa, vratio na posao, i popodne došao po mene da odemo po moj auto. Pusa i čujemo se.
I kako to obično biva s tim muškima, ovaj moj medo je valjda nanjušio da mu se netko muva po terenu.
I pojavi mi se na poslu da je u blizini i idemo na kavicu...S drugim autom, a tek u tome fakat izgleda mafijaški, još ima zatamnjena stakla. Traperice i pulover, kapa na glavi... auf, kako mu doooobro to stoji, slinim od same pomisli.... Ajme... Uf... Mislim da mi je vidio u očima pizdariju...
A bome sam i ja u njegovim vidjela svašta. Od same pomisli me prolaze trnci... Ono, užasno topli pogled koji govori : najebat češ i to gadno...
|
