Dnevnik očajne kućanice - sudoperna situacija

Namazala ja danas farbu na glavu, pa ću malo na miru popit kavu i proletit po vijestima.

Kadli kaže vijest - u Markuševcu zmija ušla u kuću i zdimila u mašinu za pranje suđa. Tip navečer kreno oprat neko voće u sudoperu i skuži na podu nešta, mislio je da je komad gume ( da komad gume, ne znam ko bi ga u pol deset navečer stavio na pod, valjda vulkanizeru ispalo ). Pa rukom za to, a komad gume micmic po podu i zdimi pod kuhinjske elemente. Tu nastaje zaplet - zovi jedanjedandva, oni ih spute da zovu azil u Dumovcu jer da oni imaju zmijohvatača. Pa čekaj da spomenuti zmijohvatač dođe. Pa rastavljaj jebenu kuhinju i traži komad gume. Pa je nađu u mašini za suđe. Navodno baš nije bila dobre volje i sklona suradnji, al frajer ju je ubijedio da ne bi al nkako bilo dobro da se skuva na devedeset sa onom tabletom za visoki sjaj čaša. I veselo je odnio da prenoći u azilu pa je pustilo drugi dan u prirodu, još uvijek nadrndanu i nesklonu suradnji. Srećom je bila Eskulapova zmija, znate ona šta je omotana oko doktorskog štapa, za koju su stari Rimljani vjerovali da ima iscjeliteljske moći.
Meni trenutno došlo slabo. Ja kad vidim zmiju na slici padam u sedam nesvijesti, a kamoli da krenem u rođenu kuhinju i zateknem je da ruje po frižideru. Tu ja s terase krenem napravit cedevitu da se isporavim od šoka, uđem u kuhinju, kad kod mene kroz vrata od sudopera viri neka vražja mater. Bijele boje, tanko, isto možda malo vuče na gumu. Ostala ja bez kapi sline u ustima. Ne mogu se sad vraćat otvarat sliku jebene zmije da vidim kakve je boje, jer se prepadnem i slike, a ak je i kod mene ušla u sudoper moram pripazit kud će udarit dalje. Ja odlučujem ne zvat jedanjedandva, otvaram element od kuhinje da izvadim roštiljtavu, da je imam čime maznut kad otvorim vrata od sudopera ako je unutra. Vučem tavu i pada mi na pod ranjgla za kuhat sarmu i poklopac, zvoni rostfraj po podu ko zvona u kelnskoj katedrali. Taj komad nečega u sudoperu se ne miče, znači il nije zmijurina il se zanesvijestila od pada ranjgle na pod. Roštiljtavu u junačku ljevicu i potegnem vrata od sudopera, a ono kabal od kuvala za vodu koje sam zaboravila bacit kad je išo onaj glomazni otpad. ( Mislim nije kuvalo tak glomazno, al da ne bacam u redovno smeće, ja sam ekološki opredijeljena. )
Pao meni kamen sa srca, i planiram odma namrtvo se posvađat s onim ko je otvaro sudoper pa mu osto kabal virit van, da ja frazove doživljavam kad krenem popit čašu cedevite. Sad sam zgurala kabal unutra, sretna šta nije ta gmizača sa navodnim iscjeliteljskim moćima ušla u moj stambeni objekt.

Nek iscjeljuje negdje drugdje, po mogućnosti na drugom kontinentu i šta dalje od Brezja. A ovaj šta je otvaro vrata od sudopera tek me treba čut.