14

utorak

srpanj

2020

Guljačina

Kupim danas kremu za depilaciju u deemu, neko manje pakiranje, da ne stoji sto godina jer nije baš da sam dlakava ko gorila, pa mi ne treba kanta kreme neg onak...manje pakiranje.

Pa tu svaštanešta piše na kutiji - te nježna je, te ne nadražuje kožu, te sadrži jojoba ulje i aloa veru i štajaznam šta sve ne sadrži. Dolamatam kući, obavim neke urgentne situacije i saću ja se depilirat. Otvorim kutiju - nema uputstva za uporabu, neg na unutarnjoj strani kutije otisnuto na svim jezicima osim na aramejskom i svahiliju kak se koristi. Ne da se meni drapat kutija da čitam te buve od slova, pa depilirala sam se sedamhiljadatristočetrdeset puta, znam namazat i isprat kremu jebote. Ajde nadrljam ja noge i pazuhe ( srećom mi nije palo na pamet prtljat po bikini zoni jer kakvo je vrijeme mislim da mi badekostim ovo ljeto neće ni trebat, pa ko ne treba mi se s tim zajebavat ), i zapalim jednu, računam imam cca desetak minuta vremena jer obično toliko krema treba stajat. Pa malo popratim teve program i dešavanja na društvenoj mreži, al ne da meni vrag mira pa idem poderat kutiju da vidim šta piše unutra turbositnim slovima. Pa na njemačkom, talijanskom, slovenskom, engleskom, jedva nađem uputstvo na hrvatskom. Mislim govorimo o kutijićki od desetak centimetara, rekli smo da sam kupila manju kremu, onda znate da su slova ful sitna. Pa upalim još i lampu, jer ne vidim ni kutiju a kamoli pročitat šta piše. Veli - namažite blablabla na blablabla i držite jednu do najviše tri minute, pa nježnim pokretima...Meni slabo došlo. Jednu do tri minute?! A ja ispušila cigaretu i drapala kutiju i išla čitat jebeno uputstvo i palit lampu. Juriš u kupaonu, ne bi našla onu špahtlu da je jebeš. Ko da ju je neko pojeo za tih desetak minuta. A mora bit, na vešmašini il na pločicama. Nema je. Pa se sjetim da sam kutiju otvarala u blagovaoni ( jer sam tamo ostavila i torbu ), pa brže tamo i nađem špahtlu. Juriš u kupaonu i guli kremu; sve gledam oće i koža sić, koji nježni pokreti ko šta piše u uputstvu. Gulim ja ko kad guliš staru farbu sa zida, ni ruka se ne vidi kolko brzo ide. Ne peče ništa, ne crveni se ništa, koža ostala ispod ruku i na nogama neoštećena, fala nebesima.

Pouka priče glasi - od danas kupujem depilacijsku kremu od kile ako ima, sa slovima veličine broja cipele, jer ovo danas je bilo za kap doživit. Već sam se vidila oguljenu ko safaladu.

<< Arhiva >>

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.