Ono kad te neće

Neke je dane najbolje prespavat. Ono, po prvim jutarnjim simptomima skužit da je dan ko stvoren za ne ustajat iz jebenog kreveta. Al računaš da si klasa optimist i da samo treba pozitivno razmišljat pa će sve bit savršeno. E pa malo morgen će bit.

Za početak, na poslu mi je riknula klima. Pa se trebam micat vrlo suptilnim pokretima da izbjegnem znojenje, jel tako. A ja imam sve samo ne suptilne pokrete, pa kraj radnog vremena dočekam znojna ko da sam boksala s Kličkom na dvanajst rundi. Dobro, računam - saću se svratit u najbliži dućan i kupit šta mi treba za skiselit krastavce, pa u apoteku po šlaftablete i kući. Vani gori nebo i zemlja, da razbiješ jaja na oko scvrljila bi se brže neg na plinu. Preračunam koji mi je dućan najbliži po radijusu kretanja, kadli tamo nema pikantfiksa. A s njim su krastavci ko podravkini. Bijesna ja ko ris, vučem se po najgorem suncu do drugog dućana i nađem pikantfiks, pa zbavim apoteku i jedva se dovučem do kuće. Jedva se nekak malo dobijem, popijem kavu i preuzimam najdraže frajere na par sati. Dok se oni igraju uspijevam oprat teglice i spomenute krastavce. Pravim klopu mojim mezimcima, pa se još malo zafrkavamo sa vezanjem paradajza, oni mi pomažu i ja sam onak baš zadovoljna jer ću kad oni odu složit krastavce u flašice i zalit ih i popasterizirat, pa ću se divit kak to izgleda ko iz onih fensišmensi kuharica. Dakle oni odlaze, ja sva poletna krenem da ću razmutit pikantfiks, da zakipi dok ja nabubam krastavce u flašice i skužim šta? Da nisam kupila jebeni ocat, eto šta. Ima ga u flaši tri i pol kapi, a meni treba pola litre kapi. Sva sreća da nisam prvo išla krastavce slagat. Mislim i ovak mi je bed oće izdržat do sutra, jer ih skroz mogu osušit jedino da ih idem sušit kaloriferom, a jedva sam se malo dobila od današnje vrućoće. Znači slabo mi je došlo. Pa uzela još jedan stolnjak, posušila ih kolko mogu i obustavila akciju kiseljenja. Ne bi išla u dućan po ocat da me tamo čeka Bred Pit i donese i mene i flašu nakrkače kući.
Pa sam takva nadrndana oprala suđe, i usput me ugrizlo jedno četrnajst komaraca koji su ničim izazvani ušli prek terase u kuću dok sam se ja zajebavala sušeć krastavce pa ostavila otvorena balkonska vrata. Evo su mi noge izujedane i masne od melema ko da se idem speć u rolu.

Sad sjedim i slušam neke cvilojebe, čisto da smanjim duševnu bol i da zaboravim da me svrbe noge. I molim cijeli katolički kalendar da ne zaboravim sutra cedulju na kojoj debelim markerom piše - kupit ocat za krastavce.
I po mogućnosti u apoteki ginko forte, za protiv zaboravljanja. Ono, da bude što manje dana koje treba preležat u zamračenoj prostoriji usljed pretjerane sekiracije.

( photo by me, oni čekaju sutrašnji dan )