Roba na ve izrez

Jesam ja ono neki dan imala ekspoze o trapericama koje na mene trenutno idu jedino u mislima? Al to nije kraj priče.

Samo dva dana poslje tog epohalnog otkrića iću ja obuć crne hlače, trebaju mi za ić na sprovod. Kadli op - i one naprvo imaju ve izrez, isto ko i traperice; hoću reć, ne daju se ni milom ni silom zakopčat. Nije velik ve izrez, al dovoljan da ih nemrem obuć jer je crna košulja prekratka za prekrit najnoviji modni detalj zvan otkopčan šlic. Brže ja s njima nazad u ormar, po principu - ak ih ne vidim onda ko da se ništa nije ni desilo, jel tako. Pa izvadim crnu haljinu ni ne sluteć da će me isti modni detalj ovaj puta malo zateć na leđima; Povuci - potegni, uvučem ja zrak i uspijem povuć ciferšlus od haljine i zakopčat je, al sam ovlaš sapeta u ramenima i izgledam ko lokalni štemer koji je obuko broj manju jaknu da se vide bicepsi. Da ne pričam da držim zrak ko da ronim na dah, jer me strah da ne pukne jebeni ciferšlus ( jer živim u nadi da ću ja moju crnu haljinu obuć kroz neko dogledno vrijeme, istina trenutno ne znam kad al živim u nadi, ko šta sam rekla ). Brže ruku odozada, raskapčaj brzopotezno da mi mozak ne ostane bez kisika jebote. Uspijem ja to zlo razmandrljat, jedva dočekala udahnut jer su mi već one žute iskrice počele skakat pred očima. Pa zapalim i razmišljam šta ću uopće obuć, majkosvetabožja. Sjetim se moje dunklblau haljine zvane Šeronka, pa s njom van iz ormara i sad računam - bila mi je fajn komotna; ak sad ni nju ne uspijem obuć i zakopčat e onda imam veliki problem. Na sreću, ona ide bez pol muke i stoji ko salivena. Tu je meni laknulo jer mogu obavit sprovod prikladno obučena, a o robi na ve izrez mogu počet razmišljat nekad kasnije.
I sad ja već četri pet dana gledam u jelo i promišljam šta sve još neću moć obuć nastavim li jest ko labinski rudar. Pa sukladno tome sve jedem neke tikvice, pa paradajz juhu, poločem neki kefir il pojedem neku bananu. Jedem i sa bolom se sjećam šta sam sve znala potrpat u sebe bez posljedica po ciferšluse. Recimo pol tri ujutro, a ja se probudim i onda širom rastvorim vrata od frižidera i mažem tartar, pa majonezu, pa ajvar, pa neke lajt sendvićke od domaćih kobasica i sira, pa pečene paprike na salatu...Pa jel moguće da ja moram stavit veto na taj divni običaj noćnog prejedanja jer u mom ormaru žive čudovišta koja smanjuju robu dok ja spavam? Jel moguće da ja više neću smjet jest usljed jebene insomnije, jer kak zaspat kad ti krulji želudac ko centrifuga od vešmašine; naviklo đubre bit pretrpano i sad je u sto čuda jer ja ko vlasnik želuca imam namjeru ne dotrpavat jelsku ponudu u neki komad noći?

Znači preostaje mi:
1. namazat uljem pod ispred frižidera
2. napravit beštek od trnja sad kad porežem ružu
3. ležat budna i zamišljat da sjedim sama za švedskim stolom kojem niko ne smije prić i jedem sve šta mi padne šaka
4. poduplat dozu šlaftableta nebil izdurala bez žderanja dok se ujutro ne dignem za na posao

Uopće mi se ne sviđa nijedna opcija. Koji god broj da odaberem, sigurno ću pogriješit.

( natpis by bespuća interneta )