Rolingstonsi u krivo vrijeme

Kad te sastave bubrežni kamenci, onda naučiš šta je bol. Ako to kažem iz perspektive žene koja je rađala šesnajst sati, onda znate da se ne zajebavam.

To je intenzitet bola koji pomračuje um. Znači tolko te boli da moliš Svevišnjeg da te pobere k sebi, jer se bol samo pojačava i pojačava. Nema pauze ko kod trudova, al nimalo i nikakve. Umireš od bolova.
Nikad neću zaboravit kad su mi se kamenci prvi put pokrenuli. Normalno legla spavat i probudila se u neki komad noći s takvim bolovima da sam mislila da živa do hitne neću stić. Zima je bila ( sa puno snijega ), a ja idem pješice jer mi bilo žao budit bilo koga da me vozi, i računam da sam na hitnoj pješice za desetak minuta. Alaj sam se zajebala. Počela me trest groznica; prvo hladan znoj pa onda treskavica da sam mislila da će mi se svi zubi sasut u grlo. Pa bljuvanje. Hodaš, mislim hodaš - vučeš se, dođe ti da pužeš al nisam mogla puzat jer je bilo snijega ko u priči, i samo te sastavi val mučnine pa se izbljuješ i obrišeš i kreneš dalje. Mislim da sam do hitne hodala barem jedno četrdeset minuta. I konačno dođem, polumrtva od bolova, kad dežuran neki balavander koji me odma nađe za shodno pitat da kak znam da me bole bubrezi. Da pogled može ubit pao bi iste sekunde. Kažem ja njemu - jesu ono krajnici u grlu, a jajnici s prednje strane? Da kak znam? Pa eto imam krvi u mokraći i umirem od bolova i drma me groznica i bljujem i jedva sam se dovukla da mi date nešta za bolove, a vi me pitate da kak znam? Jako sam pametna, eto kak. Dajte mi nešta za bolove da ne idem sama vadit spazmekse i apaurine iz ormara.
Vidio on da sam ja malo poremećenog toka svijesti od bolova, pa mi smućkali neki koktel od tri četri ampule, polegli me na stol i uštrcali mi to intravenozno. Ajme ljepote za jedno dvije-tri minute dok je to prošlo kroz krvotok; ko da sam se ponovo rodila. Ja se ustala, ispričala šta sam usljed bolova bila neugodna i brže kući utoplit se i kuvat jebeni čaj. Idući dan repriza, unatoč antibioticima. Pa tak jedno pet šest dana, dok se upala nije smirila i kamena gamad se primirila u mjehuru.

E sad zamislite kad se to desi usljed koronarnog sranja. Isto se čovjek jedva dovuče do bolnice, pa prvo trijažni šator jer u bolnicu nemreš uć ni da si osobno papa. Pa izmjere temperaturu i nastaje strka jer ima tridesetsedam sa četri ( normalno da ima, krenuli mu kamenci jebiga ). Pa donesu još jedno pet toplomjera odkojekuda i mjere, i svaki pokazuje drugu vrijedmost. Pa se onda odluče odma napravit test za koronavirus, pa ga naprave. Čovjek i dalje umire od bolova, pa ga zakukuljenog i zamumuljenog šalju vadit krv i napravit rentgen i ultrazvuk, Svugdje čeka cijelu vječnost i svugdje kolju sa istim pitanjima - da jel ima temperaturu, da jel se testiro na koronu, da malo pričekat dok se neko udostoji pogledat nalaze. A bolovi sve gori. Pa nakon jedno pet sati veleslaloma od trijažnog šatora prek labosa do ozračivanja i ultrazvuka jedva se dovuče do specijaliste i na jedvite jade dobije koktel za bolove, bez antibiotika jer ne znaju jel pozitivan na koronu.

Znate šta ću vam reć? Uz svo dužno štovanje i razumijevanje zbog frtutme oko koronavirusa, mislim da bi nakon dva do tri sata duranja tih nezamislivih bolova zapalila prvo trijažni šator pa onda redom sve ostale objekte, a u velikom finalu i samu sebe, ko one uboge indijske udovice šta žive moraju izgorit kad im spaljuje muža. Pa jel čovjeku nije moguće dat sa sigurne udaljenosti nešta za bolove, da ne trpi tu stravu? Zavezat špricu za partviš pa pikat? Ono, igla valjda nije sigurna jel korona pozitivan pa ga odbija ubost?
( Dobra vijest je da je čovjeku test za koronu negativan, pa će ga sutra primit urolog i uz samo malo sreće možda konačno dobije antibiotik. Zato samo budite zdravi, jer ovo je ko loše napisana epizoda Hitne službe, al bez onih zgodnih doktora. )

( photo by missZdrava, ovo su njihova veličanstva kamenci )