Na usta se ne prdi

Moja pokojna mama, kad bi čula da neko lupeta gluposti, upotrijebila bi divnu rečeničnu sintagmu koja glasi - na usta se ne prdi nego priča.

Pa kad recimo pročitam da je tamo neko u stanju reć - zanimljivo je da se nijedna blagajnica do sada nije zarazila koronavirusom a u kontaktu je sa stotinama ljudi, meni odma padne na pamet ovaj divni izričaj moje mame. Znači šteta je šta nas nije snašo talijanski il španjolski scenarij, jelda? Šteta šta nemamo šesto mrtvih na dnevnoj bazi, jer to bi onda bio dokaz da koronavirus nije fejk i da zbilja treba ćubit u kući i poštivat sve odluke a ne ih doživljavat ko kršenje ustavnog prava na blahablaha. Da su zakasnili sa zatvaranjem kafića i čega sve ne, onda bi komentar imo skroz drugu notu, tipa - eto ćemo svi pomrijet, ko nas vodi, zašto se nije na vrijeme reagiralo i sve pozatvaralo? Predmnijevam da je autor komentara jedan od onih koje brašno i šećer zatrpaju s polica svaki put kad otvori špajzu, a kupljenim toaletpapirom bi mogo omotat Ekvator kad granice ne bi bile pozatvarane. Jer on se čudom čudi kak blagajnicama nemre bit ništa, i onda njurla po dućanima redom; krene od tamo gdje je najmanji red pa šiba okolo dok se ne smori. Općejepoznata činjenica da čovjek kad se nahoda onda bolje i jede i spava, a bolje i promišlja šta bi pametno mogo reć vezano za ovo sranje koje trenutno živimo.
Pa bi ja autoru svakako savjetovala da odmijeni koju blagajnicu, il da volontira na Franu Mihaljeviću; možda se uvjeri da imamo zaraženih koronavirusom. I onda još doda da on zapravo ne pozna nikog ko je zaražen koronom. To je isto šteta, valjda bi bio ispunjeniji da pozna barem osamsto njih koji su na respiratoru.

Gledam danas stanje na prometnicama po mom gradiću Pejtonu; jesu ukinuli e-propusnice - eto nepregledne kolone vozila na sve strane svijeta. Voze ljudi, jedva dočekali da se maknu iz kuće jer više ne znaju jel bi ležali na dvosjedu il na trosjedu il u šlafcimeru. Ujutro na teveu nema ništa osim škole, a to nije prezanimljivo. I šta će drugo neg sjest u auto i mazat kojekuda, da ubiju vrijeme do ručka. Isto malo proć po dućanima, kad je sve drugo pozatvarano, provjerit jesu sve blagajnice na broju i jel koja kiše ispod maske.
Pa kad to sve skupa promislim, shvaćam da se neki pretvaraju u pljuvače par ekselans, kojima se otvaraju rajske dveri kad pred Lidlom vide četri čovjeka u redu za uć u dućan i pada im mrak na oči kad na tiskovnoj konferenciji čuju da nemamo tristopedesetšest novooboljelih i stodvadeset mrtvih.

Pa da ne pišem ponovo, pročitajte još jednom prvu rečenicu. Ponavljanje je majka mudrosti.