Ja od jutros nisam stala ( deja vu )

Ovak je to bilo lani, pod radnim nazivom "Ja od jutra nisam stala".

Probudila se u šest i petnajst. Skočila ko oparena s kreveta misleć da je radni dan i odahnula kad sam se sjetila da je Uskrs.

Stavila kuhat kavu. Popila magnezij i be vitamin, jer se silim popit odmah ujutro čašu vode pa usput dopunila zalihe onog šta mi fali u organizmu. Očistila grincajg za juhu i stavila kuhat istu. Ispolirala onaj bolji beštek i čaše koje će ić na stol. Oprala ovale koji se koriste samo za svečani stol. Procijedila juhu i stavila kuhat jaja. Narezala šunku i složila je na oval. Ogulila jebena jaja, proklinjuć kokošinjac i pernate zvijeri koje su ih snijele jer se nisu dala gulit ( prefriška ). Napravila smjesu za punjenje jaja i nafutrala ih, pa složila na oval i jedva ih ugurala u frižider jer u njemu više nije bilo mjesta ni za dvije čačkalice ( šunka je unutra, pa sokovi, pa mineralna, pa piva, plus svo ostalo andrlje koje i inače stoji u frižideru ).
Priredila piletinu za pohanje, jer najdraži frajeri ne jedu šunku. Očistila i oprala zelenu salatu. Spohala piletinu. Očistila mladi luk. Krenula napravit grisknedle za u juhu; morala prat pod jer mi je jedno jaje krnulo na pod pa nije bilo druge neg skupljat i prat, ljuta ko ris. Napravila grisknedle i zakuhala juhu. Postavila stol po peesu - plitki i duboki tanjuri, šljašteći beštek i čaše sjajne da bi trebali jest s maskama za varenje. Stavila salvete, narezala kruh. Ponovo preprala salatu i našla jednog puža; u panici išla prat ponovo list po list da ne osvane još koji u zdjeli na stolu. Jedva pobrala s poda magnezij u kapsulama koji mi se prosuo kad sam potegla košaru za kruh, nisam dobro zatvorila kutiju kad sam ga išla lokat.

Stigli najdraži frajeri s roditeljima. Stariji najdraži frajer ide jest, manji najdraži frajer neće ni čut pa jede pod prijetnjama. Mi se uredno pretrpavamo juhom, šunkom i jajima, francuskom salatom, mladim lukom i hrenom. Skačem od stola i čistim nabrzaka rotkvice koje sam u naletu ludila zaboravila očistit. Bacam tanjure u sudoper i slažem kolače na tacnu. Donosim najdražim frajerima paketiće koje je ostavio zeko i nastaje determinirani kaos jer tu ima i smokija, i ribica, i žvakaća, i svačegnečeg. Zakuhavam kavu i eto mlađeg najdražeg frajera sa vrećicom od ribica, praznom; brže juriš u boravak, srećom ih je prosuo po stolu pa je došo naknadno po zdjelicu.
Sjedimo na dvorištu, stariji najdraži frajer manirima najdražeg Modrića mlavi loptom po ogradi, a manji najdraži frajer komunicira sa Boni i stalno neko mora intervenirat jer bi htio bit s njom, a boji se.
Ja i dalje stalno mlatim van - unutra jer smo stalno žedni od unešene soli, a nužne su i vlažne maramice jer manji najdraži frajer baca Boni kost pa se zaboravi i čačka po ustima. Još na kraju malo igramo žmirice, jedva sam se s manjim najdražim frajerom u dva navrata dovukla do pika jer me ubi žgaravica od hrena, previše sam ga pojela.

Evo sam konačno sjela, razmišljam kak bi bilo dobro jest sa papirnatih tanjura i pit iz plastičnih čaša pa to sve šiknut u kantu kad se natrpaš i popiješ osvježavajuće napitke. Sudoper se eno urušava od suđa koje ću sad morat ić prat, a od jutros nisam stala. A trebaće još i večerat. Neka mi se Svevišnji smiluje, jer nisam još ni ručak provarila.
Da, zbilja - sretan vam Uskrs, nadam se da i vi varite ko anakonde i da ste uživali u ovom divnom sunčanom danu.