Pa daj se više saberite

Ulazim danas u mesnicu vidjet ima li komada one fine dimljene šunke, da kupim na vrijeme. Kuhana šunka je mast hev za Uskrs, lako je za jaja i luk, to mogu jest kad se sjetim. Nosim šunjalicu na nosu iako više ne znam koga slušat, one šta kažu da treba il one šta zvrndaju da ne treba. Imam i lateks rukavicu na lijevoj ruci za izvadit karticu iz novčanika i uzet najlonkesu sa mesom, vrata već odavno posvuda otvaram laktom ko kauboj.Malo dalje od vrata stoji flašica sa dezinficijensom, pa štrcnem po lijevoj rukavici i desnoj ruci, regule služe zato da se poštuju.

Odabirem komad koji mi se sviđa, pa kad sam već tamo još ću uzet i malo piletine i suhog mesa za ako bi možda došla na ideju skuhat sarmu. Kad eto u mesnicu žene, ulazi ko španjolski konkvistador. Ne jebe nju dezinficijens, njuška ona po vitrinama šta ima od mesa i eto je meni za vrat. Ja se malo izmaknem, reko - bil vi poškropili ruke, reda radi, i odmakli se malo. Da ne bi ona ništa poškropljavala jer je već svu kožu s ruku zgulila dezinficirajuć. Pa reko ako nećete radi sebe jer vam je koža zguljena, onda radi ovih prodavača ovdje kojima ćete pružat karticu il novce. Ne doživljava ona mene; ona je jedna od onih kojima regule služe za to da se krše.
Vadim karticu i prislanjam je na pos; ona gleda moju ruku u rukavici ko da sam gubava. Sva sreća pa me nije ništa pitala jer bi pojela pos, a mene bi privelo na kriminalističku obradu u najbliži zatvor.
Pređem prek ceste u dućan mješovite robe, trebam kruh i vreće za smeće i ko zna šta sve ne. Tamo opet dezinfekcija ruku na ulazu, šta drugo. Dok ja dezinficiram ruke, jedna poput ove iz mesnice golim rukama pipa jabuke, pa banane, pa stišće narandže...točno mi je došlo da joj kažem da prepipa i krumpire, al nisam bila sigurna hoće stić prije mene na blagajnu jer će tamo drljat po pultu i davat pare, pa bolje da zbacam u košaru ono šta mi treba i zdimim prije nje do blagajne. Uspjela u zadnji čas, fala nebesima.
Teglim doma te torbetine najbližim putem i razmišljam o onima koji teško krše režim koji moramo svi ispoštovat ako mislimo da ovo govnood korone krepa do ljeta. O mladima koji se gnušaju mjera neostvarivanja socijalnih kontakata, o kafićima za koje se tu i tamo čuje da su negdje bili otvoreni inkognito, o svima onima koji bespotrebno njurlaju kojekuda i još se pritom ne pridržavaju nikakvih mjera predostrožnosti. Pa dajte da sve njih takve za početak pitam jesu uopće normalni jebote? Jaki socijalni kontakti su zbilja bili do ovog sranja; gdje god uđeš svi imaju mobitele u rukama i štrače po njima il rade selfije sa i bez štapa. Pa to mogu i doma radit, još je jednostavnije jer ne moraš pazit oće ti neko smartfon polit pivom il gemištom u naletu neke posebne koreografije.

Pa ovim putem zamoljavam sve takve neodgovorne da se prisaberu, da počnu dezinficirat ruke i da prestanu jašit po vani jer im je strašno dosadno kod kuće. Pijte tablete protiv živaca da se malo primirite i rješavajte križaljke, il počnite slikat neka velika platna. Radite goblene, perite materama tepihe, radite šta god znate al ne divljajte po vani.
Nemam namjeru kuvat ajvar u devetom mjesecu u karanteni. Jer ja u lateks rukavicama nemrem očistit i prekuvat četrdeset kila rogova da me neko ubije; guljenje patlidžana uopće neću spominjat.