Oprez, Valentinovo je blizu

Eto nam se i Valentinovo primaklo. Već vidim a i čujem kolutanje očima, al šta da radim - red je malo elaborirat i na danu zaljubljenih. Naravno da svi znamo da je riječ o iskomercijaliziranom danu pokupljenom iz bijelog svijeta, al šta se može; pa neće sad tamo neko obrisat Valentinovo iz kalendara zato šta mi ne vjerujemo u moć ljubavi i običaj da se za taj divni dan daruje osobu koju voliš.

Pa ću se malo pozabavit načinom na koji muškarci daruju il obilježavaju Valentinovo. Nije to tak jednostavno; ja sam ipak žena i malo mi je teže uspostavit takav poredak u glavi da uopće skužim šta im koja vražja mater dođe s vremena na vrijeme u glavu al ajde. Mogu probat, šta me košta.
Logika mi govori da bi zaljubljeni muškarac trebo prevrnut nebo i zemlju da usreći svoju odabranicu. Zavisno od imovinske kartice i maštovitosti i intenzitetu osjećaja, mogo bi je recimo odvest na neki romantični vikend tipa fensišmensi destinacije, pa tamo naručit da - kad se vraćaju sa predvalentinovske večere - da ih u šlafcimeru dočekaju crvene ružine latice ovlaš prosute po podu i krevetu, olađeni šampanjac i rukom brane jagode. Pa kad iz zvučnika krenu diskretni zvuci cvilojeba...pa nema te žene koja neće past na ovo. Ak zbog ničeg drugog zato šta ne mora ona ujutro usisavat jebene latice i ić po sredstvo za skidanje mrlja, jer je njemu u naletu inspiracije ispalo par jagoda u krevet i to se sve razmljeckalo, ostale fleke ko da je Džek Trbosjek prespavo.
Oni manje romantični i još barem trunkicu zaljubljeni mogli bi recimo životnu supatnicu odvest na neku večeru il koncert, il je odvest da si kupi neku novu bijesnu haljinu il cipele. Ideja sa šopingom i nije loša, mogu škiljit iza zastora od kabine dok probava haljinu i pomoć joj da pobere sve šta je poispadalo na pod iz torbe dok se natezala sa ciferšlusom da se zakopča, a on nije mogo pomoć jer je na mobitelu baš taj tren otvorio kladaru da vidi jel mu prošo onaj najjači listić. Jer ak nije, onda je treba ubijedit da joj haljina al nikako ne stoji i da mu se strašno jedu ćevapi, a i čuo je da je restoran pred zatvaranjem jer je sanitarna našla neke bakteriješine kad je nenajavljeno grunula u objekt gdje su trebali jest.
Oni koje je sa životnim supatnicama zapravo spojio Franjo Tahi osobno, dakle zajedno su proveli eone vremena, uvijek kupe nešta potrošabl, znači stvarčice koje imaju prođu - neki parfem il onu kutiju sa parfemom i gelom za tuširanje il najveće ljubičasto srce od Milke punjeno čokoladama. Ak je nešta gadno zbrljo onda može sijevnut i Mersi bombonjera king sajz veličine; ko hvala ti šta postojiš i ta sranja. Može u obzir doć i buket crvenih ruža, pod uvjetom da nisu ostale samo žute il bijele u cvjećarni jer od toga nema vajde. Kućeš joj donest buket bijelih ruža ko da ide na prvu pričest?

Al meni osobno su definitivno najjača kategorija oni koji osvanu sa rukama u džepovima i na upit da jel uopće zna koji je dan odgovori naprimjer petak. E taj riskira žešći verbalni delikt, pitanja tipa - pa jel tebi uopće stalo do mene, konstatacije tipa - ko mi je kriv šta nisam poslušala mater pa pametno odabrala, pa idućih tjedan dana samoposlugu iz frižidera jer nema skuvanog i kupovanje dva paketa gaća, znate one šta su pakirane po troje, jer mu je veš neopran i ima ludu sreću da mu nije sva roba izgorila nasred dvorišta ko da su Kelti malo došli na izlet.
Znači frajeri - pamet u glavu; imate još tjedan dana za smislit čime dovest svoje supatnice u stanje delirija. Ak ne čitate moje objave - e onda vam nemrem pomoć. Snalazite se kak god znate i umijete idući petak, i nastojte svakako ne kupit isto šta ste kupili i lani.
Žene pamte ko slonovi.

( rijetko i nerado dijelim fotke kojima ne znam autore, al ovo često vidim na društvenoj mreži pa ćete već znat čije je, sigurna sam )