U klinču sa žirafom

Probudila me noćas žirafa. Mislim, ne prava žirafa; sanjam ja da je žirafa usred mog dvorišta i besramno glođe moju magnoliju ( čiju sam sadnicu baj d vej platila nekih dvjesto kuna ).

Tu ja pokušavam otjerat glodačicu grabljama, metlom, lopatom za snijeg. Ne doživljava me, samo trepće onim ogromnim bling - bling trepavicama i glođe li glođe. Uzimam ja svoju crvenu dormeo dekicu, ko da idem na bika, i mlatim ko bijesna. E tu se i ona zainteresirala, pa mi počela otimat deku iz ruku i u tom povuci - potegni s dekom probudim se znojna ko da sam boksala s Tajsonom.
Dignem se iz kreveta, dođem u dnevni boravak - ono dva i deset. Krasno. Zapalim jednu, odem na vece, izađem na štinge po jedno drvo za kamin ( doista oprezno, šta ja znam da nije žirafa zamakla iza živice pa vreba da mi otme i pidžamu ), stavim u kamin i vratim se leć. Ma kakvi; prevrni, okreni, zakreni, vamotamo...zaspat nikako.
Uzmem dekicu i opet u dnevni boravak; tri sata okruglo. Upalim teve, neki kaubojac ima. Prištekam se na ruter, da vidim šta znači sanjat žirafu, kad me već mrcina probudila. Pa ima svašta - negdje piše da ću se selit, negdje da ne mijenjam ništa i da uživam u životu, negdje da ću bit sretna. Ajde kad me već probudila pa da je barem dobar znak. Probavam zaspat; pa mi je vruće, pa se otkrijem pa mi je zima, pa se pokrijem pa mi je vruće. Na teveu Indijanci nadiru sve u šesnajst, gasim teve da me ne ubije neko od sukobljenih strana u pol četri ujutro.
Taman zadrijemam, eto dvije mačke pa udri jaukat po ulici Drelje ko bijesne, pa uzjebale i cucke. Ori cijelo Brezje ko da je ratno stanje. Tu sam ja budna ko zvijezda Danica, pa sam malo i prigladna; pala mi je sol pa jedem malo kobasice i kruha i zalijevam Sprajtom. Legnem petnajsti put; opet palim teve, Indijanci i dalje mlate skup sa kaubojima, konji njište, a nigdje drugdje po programima nema ništa pametno. Palim još jednu, jer sam sad već nervozna al naskroz. Pada mi šećer pa se dižem i mažem pekmez od marelica na kruh i jedem. Razmišljam šta sve trebam kupit u dućanu. Zamišljam stado ovaca kako pase i brojim vunodavajuće travopase, nebil dragi Bog dao da zaspim jer sam na rubu da se dignem i idem skuhat kavu i pit, već je petnajst do pet. Gledam ovčice kad najednom eto opet žirafe sa bling - bling trepavicama, ševrlja s onim dugačkim nogama i opet ravno prema magnoliji.

Demonstrativno se dižem, stavljam vodu na peć i idem kuhat spomenuti topli napitak. E pa nećeš me maltretirat u rođenoj kući i nabadat mi po dvorištu i glodat moje skupo plaćene nasade. Znam se ja i ustat kad vidim da al nikako više nema spavanja.
Otišla i žirafa čim je skužila da se dižem. Ne znam šta ću ak se večeras opet pojavi, jer se ne da otjerat al ničim. Moraću proguglat da vidim čeg se najviše boje.