| < | kolovoz, 2008 | > | ||||
| P | U | S | Č | P | S | N |
| 1 | 2 | 3 | ||||
| 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 |
| 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 |
| 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 |
| 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 |
Listopad 2025 (1)
Rujan 2025 (1)
Siječanj 2025 (1)
Prosinac 2024 (1)
Listopad 2024 (1)
Rujan 2024 (2)
Siječanj 2024 (1)
Prosinac 2023 (1)
Listopad 2023 (1)
Rujan 2023 (2)
Svibanj 2022 (1)
Ožujak 2022 (1)
Siječanj 2022 (1)
Studeni 2021 (1)
Rujan 2021 (1)
Kolovoz 2021 (1)
Lipanj 2021 (2)
Svibanj 2021 (3)
Travanj 2021 (2)
Ožujak 2021 (4)
Veljača 2021 (13)
Siječanj 2021 (16)
Prosinac 2020 (1)
Studeni 2020 (1)
Listopad 2020 (1)
Rujan 2020 (1)
Kolovoz 2020 (1)
Srpanj 2020 (8)
Lipanj 2020 (4)
Travanj 2020 (1)
Ožujak 2020 (1)
Veljača 2020 (1)
Siječanj 2020 (3)
Lipanj 2019 (1)
Ožujak 2019 (1)
Siječanj 2019 (1)
Listopad 2018 (1)
Ožujak 2018 (1)
Travanj 2017 (1)
Veljača 2017 (1)
Siječanj 2017 (2)
Travanj 2016 (1)
Siječanj 2016 (1)
Srpanj 2015 (2)
Veljača 2015 (1)
Siječanj 2015 (1)
Rujan 2014 (1)
Srpanj 2014 (1)
Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv
Opis bloga
O autoru bloga:
Mladen Smud
Mjesto stanovanja Velika Gorica
Starost 70 godina
Otac četvero djece i djed pet unučica i dva unučića
Hobby - Go, drevna kineska igra
Duhom mlad, kao da se još ni rodio nije i često se pita: 'Jesam li uopće?'
Životna filozofija - jedinstvo svijeta po Gospodu
Životna snaga - ljubav (tako on to misli)
Godine su da se broje, a život nama je darovan
Ovaj blog otvorio je za dušu. Život mu je darovan i on ga s ljubavlju daruje djelima Gospodnjima po Gospodu.
Religiozan nije, ali vjeruje iskreno do viđenja uz hvalu za postojanje
U životu on ništa ne posjeduje, mada se ponešto i piše svijetom na njega
Zahvalan za život i darove po Njemu.
Na putu iz vječnosti u vječnost
Sve vas voli i one koji razumijete, a i one koji ne.
e-mail: mladen.smud@gmail.com
Čuka
Linkovi
Blog.hr
Forum.hr
Monitor.hr
javascript:%20void(0);
annaboni
Auroraisa
Bugenvilija-foto
Bugenvilija-text
danila1
deni(daniel
Dordora2
duliba
EuM
fra_gavun
Go-misaona igra
gogoo u prirodi
gustirna
hajjnezir
ima jedan svijet
kapi sreće
maslačkove zbirke
(Norra
OTISAK srca
preživjeti
promatram, razmišljam
rijeke žive vode, potecite, neka Duh se razlije...
sewen
Smotani
sven adam ewin - superfaca
... šok ...
Trill
Vatrene vijesti
Voljela sam umjetnika
Zagora
alba-istriana
anaris
kicker
mamablogerica
modrinaneba
novipocetak50
nutrina
proziran svijet
soba za utjehu
sv
tayana
tvrtkodolić
zlatnazitnapolja
Zanimljivo
Na rubu znanosti
Posjetili ovaj blog od 06. 01. 2020.
|
Kak sam Bogeka gledal kak mali dečec Smo živeli kak podstanari u potkrovlju na Kanalu na Trnju. Sam se tam i rodil. Mi mama rekla da je to bilo pod boltom. Kaj sam ja znal? Kad je frka nastala sam moral. Nis pital gde. Je babica bila jedna suseda. Kak je tatek prešel v partizane je doma bila nekakva nesigurnost. Mama je brinula o sekici i meni. I teta je pomagala. Se dobro sečam sirene vatrogasnoga doma, kaj je bil prek ceste. Je sirena bila skor uz prozor od sobe. Kak su bombardiranja saveznikih krenula, je sirena puno put zavijala. Taj mi je zvuk ostal duboko v meni. Mamica, teta i susede su me onak malog popišanca, odnesle krstiti. Mi je mama pripovedala kak sam bil čist ok i da se nis plakal kad su me pošpricali. Tatek o tomu pojma ni imal, a kad je kasnije čul, kaj je mogel. Kak je, tak je. Rat je prešel. Taman sam prohodal. Tatek se kak ranjenik vrnul z partizana. Je dobil šrapnelu v rame. Došlo je vreme barjakih i paradih. Reč revolucija sam puno put čul. Nis to razmel, al znam da su barjaki i parade imali veze s tim. Ljudi su se rivali kaj bi čim bolje paradu videli. Navek sam bil negdi odostraga, kaj mi se ni tatek ni mama nisu rivati hteli. Se krenulo v školu. Me jednog dana baka zela z sobom i otpeljala na misu v crkvu. Mi je to bilo prvi put, a već sam bil dečec za školu. Su tam ljudi stajali i šuteli. Onaj kaj je tam glavni je pripovedal nekaj kaj nikak nisam mogel razmeti z puno nekih stranih rečih, a z vremena na vreme bi svi nekaj mrmljali. Mi sve to tak čudno bilo. Nis razmel kaj to delaju i zakaj. Čul sam da oni verujeju u Boga, a je bakica štela dečeca na dobru stranu obrnuti. Ja nis niš tu razmel i više nisam u crkvu išel. Nekak mi zgledalo da to ni za mene. Kak je škola počela sve se češće pojavljivala tema o vjerovanju u Boga med nama decom. To o Bogu mi niš jasno ni bilo. Kak more nekaj ne postojati. To valjda znači da oni kaj pričaju da Bog postoji, pričaju o nečemu bez veze. Niko ga ni videl. To su svi priznavali. Nis ni ja nikoga kaj bi bil onak kak su oni pripoverdali da zgledi. Su pripovedali da je tam gor na nebu. Tam pa nis mogel iti. Tatek je rekel da Bog ne postoji. Da, al njih je puno bilo. Al tatek je ipak tatek. Takl je kak on veli, al meni ipak nekaj ni jasno bilo. Puno ih je verovalo, a niko ga ni videl. Čak i velki veruju. Bilo je i onih kaj ko ni ja nisu verovali. I tak smo se mi klinci podelili. V razredu mi jedna czurica, kaj mi se dopala, zamerila kaj ja ne verujem. Kasnije sam razmel da i ona pripoveda ono kaj su joj drugi rekli. Da i verovala je u to. I tak sam nekak razmel da svi oni verujeju u nekaj kaj nisu videli. A, kak bi dete to drkče razmelo, ak uopće razmišlja? Najlakše je prihvatiti i ne razmišljati. Ja pa nisam od takvih nigdar bil. Sam videl da se tu svakaj dela. Deca kaj ideju v crkvu ideju sa svojima na mise, pa se koji put posebno rihtaju i kitiju i imaju neke svečanosti. Sve je to meni bil neki strani, ali izgleda stvaran svet, al išli su i oni na parade i pratili štafete. Da nekaj postoji, se bi videti trebalo il bar osetiti. Sam odrastal kak omladinac. Išel sam na dobrovoljne radne akcije. Bilo mi je to lepo. Nigdar nis razmišljal da beko drugi ima koristri od moga rada. Videl sam da je to dobro za sve ljude. To kaj da sa Bogekom ni veze imalo. Da, al sam već dost velki bil. Još navek sam štel razmeti ljude. Celo sam vreme probal života razmeti. Z prijateljima sam dolazil u razmišljanjima do apsurdih. Bil sam spreman razmeti da morti i ja grešim v razmišljanju. Sam sve jasnije videl kak je sve povezano. I ja sam rezultat onoga kaj zapraf ja nisam. A morti i jesam. I tak sam ja gradil svoju viziju života. Videl sam puno toga v sebi i tam gde sam mislil da nisam. I po malo sam uspoređival svoje spoznaje z onima kaj sam čul da vjernike vode. Kaj da sad velim: 'Verujem u Boga.' Bože dragi, pa to je deklaracija na kojoj smo se dijelili. Kako mi je ružno i teško bilo kak malom kad se time tazilaziše prijatelji. Ne, tako ja to ne mogu. Životom sam te stekao. Tobom postojim. Nikada mi nitko nije rekao da moram vjerovati, niti me tjerao na ritualna okupljanja. Tražio sam istinu i našao Tebe. Ne, Ti nisi nitko ni drugi ni treći. Ti si Jedini, a sve ovo ostalo su samo pojavni oblici u svijetu po Tebi. Mnogo je lutanja i stranputica. Ljudi se dijele i žeste i time kao da se udaljuju od Tebe. Tko je kriv? Krivca nema. Mnogi zalutaju slobodnom voljom. Nije grijeh ne znati. Nije grijeh ne vidjeti, a niti ne vjerovati. Dobro je živjeti u svijetu sreće i radosti, poštrujući sve što nas okružuje, jer time smo usrvari dati. Tar da kaže, da je to božanstveno? Prijatelji, tak sam ja kaj krumpir uletel. A zante kaj; i kreumpir je svijedok Istine života. Sve vas najljepše pozdravlja i voli vaš Mladen ... :) |