Štruca kruva
Šaka brašna i žmul vode,
zrno soli i kap uja,
mrvu kvasa, topla ruka
od tog skuva* štrucu* kruva.
Nema priše, nema strke,
sve polako, u tišini,
u toplini, ko u krilu
majke dite, kruv se čini.
Zraka sunca, miris zemje,
dodir ruke, jubav duše
i sam život od iskona,
sve to čuva štruca kruva!
(Ovo malo da odahnem uz kruh naš svagdašnji, koji nas sve veže, bilo da se radi o pšenici, ječmu, prosu, kukuruzu ili riži!)
