O, Križu, nado naša!
Osudili ga bez krivice.
Križ uzeo je na ramena.
Ranjen je pao na koljena.
I vidje Majke suzno lice.
Željnu mu pomoć stranac pruži.
U gužvi žena znoj mu briše.
Na tlo je bačen, jedvo diše!
A za njim pratnja majki tuži.
Do vrha hodeć' opet pada.
O, bezočno je, sramno svučen!
Na križ pribijen visi sada.
A duh mu Ocu je izručen.
Što ćuti Majka kad Sin strada?!
Al' grob će zasjat' Uskrsnućem!
(2013.)
Ovu pjesmu, danas na blagdan Uzvišenja sv. Križa, posvećujem bolesnicima, da svoje patnje prikažu Bogu i tako ih učine smislenima!
Križ nošen s Isusom postaje lakši!
