plava brazda

nedjelja, 31.08.2008.

LOVAC LUKA

ubija vuka
Jučer ujutro, pri prijemu u bolnicu, mama mu morala upisat ime, nije bilo vrimena za ikog zvat, odlagat, dogovarat.
I upisala Luku, mi svi zadovoljni.
Posebno šta je večeras odlično.
Bili njega i nalaze pogledat dvoje likara iz kuće.
Apsolutno sve mu je u normali, al to ne jamči da će sutra kući jer nije utvrđeno koja bakterija je krivac i da li je skroz nestala iz njega.
Mama mu se pati s hranjenjem, pomalo dolazi k sebi, prestala je plakati, čak se i malo nasmiješila.
Tata mu sluša mamu i glumi junaka, smiruje sve oko sebe, stalno ponavlja "ma nije to ništa", kad prekardaši smirujemo mi njega.
Eto, večeras smo svi bolje, skoro dobre volje.

UPDATE - 01. 09.

Ništa od kuće još 2-3 dana.
Sve je dobro, normalno skroz, al likari oće da cilu dozu antibiotika dobije infuzijon i još 2-3 pretrage.
Dobro kaže Fizi, kad uđeš u bolnicu, više ne možeš izać.

subota, 30.08.2008.

HOROR

Mali se jutros u 05.30 probudija s temperaturon.
Šesti dan života, a on 38,5.
U 08.00 ga prigledala pedijatrica, odlična kućna prijateljica, odma ga uputila vadit krv, napravit EKG, snimit pluća.
Povišeni leukociti, ubrzan rad srca, mora ostat u bolnici.
Doletili i drugi kućni likari, kažu da nije vitalno ugrožen, ima infekciju zarađenu u šporkon rodilištu, dobiva antibiotike infuzijon.
Sridnji dolazi kasno večeras.
Oko podne je odnekud s puta nazva Svoju za javit se, ona plače, morali mu reć, poludija.
Malenog mama doji pa smi uz njega sidit od ujutro do navečer, osin kad ide kući jest i pit, noću ne, nema di bit.
Nije za virovat al ne postoji na dječjem odjelu niti jedan ležaj za dojilje, ništa, samo jedna jedina rasklimana stolica na koju mlade mame ne mogu uopće sist ako su šivane pri porodu, a naša je.
Iako su svi likari iz obitelji sigurni da nije ništa opasnog meni puca glava od straha.
I od horora, sramote i užasa dječjeg odjela.
Živili ministrica obitelji Suzana Pašteta i briga naše vlasti za natalitet i obitelj !

UPDATE

Jutros nema temperature, otkucaji srca se smiruju, leukociti isto, jede, ako tako nastavi moga bi sutra kući.
Zaboravila reć, kad je jučer primljen u bolnicu mama mu morala upisat ime.
Imamo Luku.

petak, 29.08.2008.

BANKET U BLITVI

Srce mi zaigra svaki put kad naši sportaši dobro prođu, kamo li neće kad osvoju medalju, svjetsku il olimpijsku, posebno ako je to individualni sport.
Silan je trud kojeg ulažu, more odricanja, sati, dani, godine treniranja.
Neka in pučke veselice po trgovima gradova ovjenčanih medaljon, lova iz proračuna, pažnja, maženje.
Al...
Nekako baš u vrime Pekinga naši mladi informatičari osvojili su 4 zlatne medalje na svjetskon takmičenju.
Srce mi je zaigralo ka ludo.
Zalud, njih niko nije dočeka, nije bilo pučkih veselica po trgovima, lipa iz proračuna još manje.
Ministar sporta i znanja, Primorac, kaže da će u njihovu čast priredit banket u RH, zemlji znanja, kako se voli busat u junačke grudi.
Banket u Blitvi.

P.S. Procurilo da je Vlada na zatvorenoj sjednici dala prebogatoj crkvi još 71 miljun kuna, procurile i vijesti iz Caritasove Kuće milosrđa, zvane Brezovica broj dva.
Ma kakva Blitva, nije Blitva nego Strava.

P.S. 1. U nas Luka u vodstvu, Filip drugi, odluka pada u nedilju kad se tata Sridnji vrati s posla.

srijeda, 27.08.2008.

SVOJ NA SVOM

Doša san kući, dovele me dvi none i nonić.
Tata radi, tek će za 3-4 dana doć, al sve je mami i meni kupija, pripremija, uredija stan i stalno nas zove.
Mene zovu beba, nemaju još pojma kako će mi bit ime.
Mislin da će cila rodbina i prijatelji pisat na papiriće prijedloge pa koje ime bude dobilo najviše glasova bit će moje.
Nisan se ni rodija a već san upa u demokraciju

UPDATE - 28. 08.

Luka u vodstvu, Filip na drugom mistu.
Odluka pada u nedilju kad se tata Sridnji vrati s posla.

nedjelja, 24.08.2008.

TREĆI !!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!

Stiga san oko ručka.
Mama i ja smo zdravi i veseli.
Iman 3,8 kg i 51 cm, baš san pravi momak.
Nona me vidila posli uru vrimena, sad ne može stat govorit da san puno lip, na nju, nego kako
Evo me, star jedva uru i po ležin kraj mame, a tata nas slikaje.



UPDATE - 26. 08. 08.

Dobro san, sutra ću svojoj kući.

subota, 23.08.2008.

SUTRA

Virgo -- The Virgin, August 23 to September 22

Šesti po redu znak, Djevica, zemljani znak kojim vlada planet Merkur, predstavlja obilje razuma.
Djevice su razborite, promišljene, razumne, ne zaljubljuju se lako, uvijek su kritične i samosvjesne.
Djevicu obilježavaju brzina u odlučivanju i sklonost intelektualnom radu.
Racionalna je i analitična, važni su joj zdravlje i higijena, u čemu je perfekcionist.
Kad im srce udara kao ludo, one će izvana ipak ostati hladne poput stijene.
Djevica će se najbolje osjećati u društvu bika i jarca.
Komplementaran znak djevici je riba.
Poznate ličnosti rođene u znaku djevice: Richard Gere, Cameron Diaz, Michael Jackson, Ingrid Bergman, Johann von Goethe, Mother Teresa, Claudia Schiffer,Sean Connery, Leonardo da Vinci, Gloria Estefan, Salma Hayek, Keanu Reeves, Henry Ford , Freddie Mercury, Elizabeth I Queen of England, Agatha Christie, David Copperfield, Greta Garbo, Sophia Loren.

Ispada da će i Treći bit ista ja
Prema dogovoru s doktoron mama sutra ujutro, u nedilju, ulazi u bolnicu, dobiva epiduralnu za bezbolni porod i drip za izazivanje trudova.
Fala Bogu, Sridnji će bit s njima.

četvrtak, 21.08.2008.

STREPNJA

Od jučer me svi redon pitaju jesan li priplašena, iznervirana radi avionske nesriće u Madridu.
Naravno, mislu na to šta je Sridnji pilot.
Strašno mi je ža stradalih ljudi, nervira me jer se to dogodilo, al priplašena nisan.
Činjenica je da ljudi svaki dan stradaju na svin mogućin mistima, pokazatelji kažu najviše u i oko kuće, pa na radnom mistu, na cesti, najmanje u zraku.
Ovo je najveća avionska nesrića ove godine u Europi, grozno je čut kad odjedanput strada 150 i više osoba, al od početka godine samo na našin cestama stradalo je daleko više, u Europi ko zna koliko.
Istina, u meni ima nijansa straha više otkako on stalno leti, nijansa koje nije bilo dok san samo ja uvik bila u zraku, al svrstavan ju u čistu majčinsku strepnju za dite, virujen da bi bila ista šta god on radija.
Ta ista nijansa se javila za svo troje kad su s 16 počeli vozat motor pa kasnije položili vozačke i sili u svoje aute, avion nema veze s tin.

utorak, 19.08.2008.

NAS DVI

Šetemanica je grintala di su nonine slike.
A kako će ih bit kad nona uvik drži digitalac ?
Onda san se jedva sitila, bemti sklerozu, da smo jedna blogerica i ja prije misec dana pile kavu, smijale se, na +35 zabavljale po kafića pa su nas gosti sa susjednih stolova uslikavali.
Naša je blogerica otišla iz virtuale, nadan se kratko, al kako bilo da bilo nas dvi ćemo sigurno popit još koju na veselje onih šta se slučajno nađu u blizini.
I svoje, dakako.

nedjelja, 17.08.2008.

ČEKANJE

Čekamo Trećeg.
Zdravi su on i mama mu.
Kupilo se i sredilo robicu za prvu ruku, doša namještaj za sobu mu, sve je dobro, spremno i pod kontrolon al vlada lagana nervoza.
Sridnji leti, sezona je, dobit će 5 slobodnih dana prema likarskon terminu, a meni se sve čini da Treći neće toliko čekat.
Njegova je najčešće kod svojih, mi smo zaduženi za vozanje u dućan i na preglede, za govorit s likarima i imat uvik kameru i digitalac.
Neka strepnja je u meni, nova, nije je bilo kod Prve i Druge.
Možda zato šta su se one rodile u metropoli, Stariji je bija u rađaoni, a Treći će se rodit ode, Sridnji možda bude, možda ne bude tu.
Ne znan.
Ne pijen nikad tablete za smirenje, rađe upijan boje i mirise cvića.

petak, 15.08.2008.

ODMOR

Dok nas naša ljubimica budno čuva, mi se razgoljene odmaramo od vrućine.

srijeda, 13.08.2008.

OPET BILO

Travanj 91., zove prijatelj, noć prije nije svog Golfa stavija u garažu i nema ga, nesta, isparija.
Policija je zapisala, al on mu se više ne nada, ta do ušiju nan dopiru ratne trube, ko će tražit Golfa.
Lipanj 91., agenti iz Austrije, BiH, Slovenije i mi, 30-tak glava ukupno, gostujemo u Turskoj 9 dana, Ankara, Istanbul, Bursa, Anadolija.
Treći, četvrti dan stara prija iz Sarajeva i ja u gradu svile Bursi šetamo, ne kupujemo, nije to kineska il tajlandska ni po cijeni ni kvaliteti a i šta će nan, imamo kući bolju.
Spomenen nestalog bilog Golfa, ona raširi oči, kaže da je parkiran prid njezinin stanon u Sarajevu.
Bili, bez tablica, pokriven tendon, ne miče nigdi otkad je prije dva miseca doša.
Na povratku s Brnika nazvala prijatelja nek za slijedeće jutro uzme rent a car, idemo u Sarajevo po njegovog Golfa.
Krenili auton ljubljanskih registracija, Hertz rent a car, u Trilju nas zaustavila žena, pita tribamo li šta i di bižimo.
Nigdi ne bižimo, zašto bi, ona kaže da je počeja rat u Sloveniji, a u nas njihova registracija pa je mislila...
O, samo smo u Mostaru popili kavu i juriš za Sarajevo.
Je, to je bio njegov Golf, za divno čudo cil, neopljačkan.
Zvali policiju, oni sritni šta smo sami našli auto, lopova niko tražit i neće.
Sve brzo sredili, al uvatila nas je noć, morali ostat spavat jer tad ić noću kroz ceste svih mogućih naroda nije bilo za priporučit.
Na Baš čaršiji i u Holiday Innu sve bilo normalno, rat je daleko, čak tamo negdi u Sloveniji.
Ujutro vratili rent a car, dobili privremene tablice i krenili Golfon, uz upute di nikako ne smimo stat na kavu.
Nismo nigdi stali, nismo nikad brže prošli taj put.

ponedjeljak, 11.08.2008.

BILA BOJA

U priči s jednin nikako siromašnin zlataron iz Istanbula, kojeg san od ranije poznavala, jedanput se dotakla bisera.
Imala ih na vratu, on blenija, počeja govorit kako mu se za par miseci udaje ćer i da bi strašno volija darovat joj bisere ali su kod njih urnebesno skupi.
Kad san mu rekla koliko san platila svoje nije moga virovat.
Posli nekog vrimena lutan po Macau, sitin se priče, kupin bisere za ćer mu, lako ću prominit let, iskrcat se u Istanbulu, ostat dan-dva, razveselit starog poznanika.
Nasmija se, ka uvik, od uva do uva čin me vidija, a kad san izvadila bisere skoro ga je trefila kap od sriće.
Naravno, platija je stvarnu cijenu ogrlice, ja darovala biserne naušnice.
Odveja me na gala ručak, guštala san, volin njihovu spizu, osobito povrće na miljun načina.
Dogovorili se da će uvečer doć po me za izać sa ženon i ćeron kojoj ništa ne smin reć, i svoje i moje bisere će joj dat za 8 dana, na dan vinčanja.
Bili smo siti od ručka pa umisto večere odlučili otić samo na kolače.
Oni predložili slastičarnu priko mosta, na azijskoj strani.
Ajme šoka za me, nikad prije ni posli nisan vidila takvu slastičarnu.
Miljun vrsta kolača, svi bili ka snig, druge boje u slastičarni nije bilo.
Kroz glavu mi letija šlag, bilanjci, al nije to samo to, okusi i tekstura su razni i famozni.
Pogađala šta je, oni se smijali, znaju da neću pogodit.
Temelj većine kolača je pileće meso, bilo.

subota, 09.08.2008.

KIŠA OD STAKLA

Nisan imala običaj kupovat u Turskoj, nikad ništa nisan kupila u Kapali čaršiji, jednostavno ne moš posli Hong Konga, Dubaija i drugih kupovat tamo.
Radije san prid sveučilišten gledala studentice, jedne zamotane od glave do pete, druge stisnute u vrtoglavin minicama il šta će lokalni ribari ulovit s mosta.
Ovaj put išle prija i ja na 5 dana, više za odmorit se, ako usput šta kupimo, dobro, ako ne opet dobro.
Sletile po kišici, onoj sitnoj, gustoj, dosadnoj, sve mokro i blatno.
Odma je počelo veselo.
Ušle na drugon katu hotela u lift za sić na večeru, u liftu već bija bračni par Slovenaca, pritisle botun i ajmeeeeeeeeeee...
Lift poletija, propada, ugasilo se svitlo, ogledalo sa stijenke razbilo se u ko zna koliko uskih, dugih noževa koji su se zabijali svukud.
Padali smo 4 kata, restoran je u podrumu.
Slovenac je bija dobro izranjen, žena mu manje, prija još manje a ja ništa.
Izvuklo nas, ustrčalo se, dovelo doktora...
Sili za večeru, dalo sve mukte.
Ujutro kiša sipi ka luda, šta ćeš nego iz dućana u dućan.
Blatnjave do glave, kose zalipljene od vlage, ruku punih vrićica izgledale smo grozno.
Drugi i treći dan isto vrime, isti posal, iste mi, samo smo još morale kupovat putne borše jer smo došle s po jednon malon pa nismo imale di stavljat kupljenu robetinu.
Četvrti dan odlučile ostat u hotelu, sredit se do daske pa tek kasno popodne izać ka prave dame.
Rečeno-učinjeno, išle smo se javit u par dućana di smo dan prije dobro pazarile, niko nas nije pripozna, kad smo rekle ko smo jedva su povirovali da smo one neugledne žene od jučer.
Posli po ure šetnje, olala, prid nama 10-tak naših dobrostojećih sugrađana malo pokondirenih tikava, svi u gorem izdanju nego šta smo mi bile dan prije, o najlon vrićicama da ne govorin.
Mi rekle da smo službeno tamo, čudile se da su toliko nakupovali, zvale ih sist u fini restoran, oni u sebi grintali šta su nas sreli, jedva dočekali uteć.
Nije in bilo drago vidit nas, propalo in prodavanje magle o kupovini u najskupljin dućanima Milana, Londona, Pariza...

četvrtak, 07.08.2008.

CRNE VRIĆE

Nakon bezbrojnih odlazaka u Tursku, godinama san išla ka na kavu u susjedni kafić, sve mi se izmišalo, ne znan šta se kad dogodilo al dobro znan situacije u kojima san se tamo našla.
Naravno, odlično poznan Aju Sofiju, Plavu đamiju, Topkapi, Kapali čaršiju, mostove Istanbula, Bospor, Anadoliju, Bursu, hotele, restorane...
I tamo san bila gošća njihovog ministra turizma, upoznala sjaj kojeg turist ne može upoznat, no ne pantin ništa osobito od tog gostovanja.
Zato pantin Turkish airlines, letila s njima transkontinentalni.
Avion na pisti, putnici ulazu i čin sidnu zapalu cigaret
Il naše šoping letove Sarajevo-Istanbul.
Tu san išla iz čiste zafrkancije, za 3 dana umirat od smija.
Avion je uvik bija krcat ka šipak i lagan, letilo se u zoru iz Sarajeva.
Čin bi došli u hotel stigli bi turski trgovci s punin ogromnin crnin kesama, naša raja je unaprid naručivala mudante, majice, tute - trenirke i slično za priprodavat.
Kad bi preuzeli robu naši bi sili isprid hotela, marendavali šta su ponili od kuće, zezali se i tako puna 3 dana čekali kad će kući.
Iako je u cijenu bija uračunat razgled grada, posjet znamenitostima, oni se nisu tili maknit.
Za otić kući uvik je bilo problema, avion se od težine ne bi moga dignit.
Na carini šou, svi bi unaprid spremili lovu, svi "turisti" jednak iznos, a nas dvoje-troje organizatora imali smo u početku problem jer carinici nisu virovali da nemamo crnih vrića.
Nakon carine raja bi nan odma tu na aerodromu uplaćivala za idući "izlet".
Jedanput je avion mora sletit u Dubrovnik, Sarajevo zaledilo.
Koji očaj je nasta, nisu tili izlazit iz aviona od panike zbog carine.
Na sarajevskoj je vlada prešutni dogovor, svi bi malo platili, a carinici nikad nikom nisu brojili šta je kupija.
Ko će znat šta će učinit dubrovački carinici ?
Sidilo se u avionu na pisti u Dubrovniku oko ure kad je javilo da se ipak ide za Sarajevo, tamo je došlo na aerodrom cilo Sarajevo čistit led s piste samo da sletimo i da raja uspješno iznese crne vriće, ta mora od nečeg živit.
O, samo šta san spomenila crne vriće, gotov post.
Nastavak turskih avantura u idućen broju.

utorak, 05.08.2008.

MODERNA VRIMENA

Ne znan di se ovo svit uputija, al znan da se danas dica rađaju s malon maturon, za godinu - dvi će s gimnazijon, ubrzo i s fakson.
Gledan Prvu, tri godine i 4 miseca.
Prije 5-6 miseci kupilo joj laptop jer je na kućnon ćaćinon kompu napravila kaos dok ju 2 minute niko nije gleda.
Sa svojin laptopon igrala se dva puta po pet minuta, neće više ni za živu glavu.
Al oće pravi komp koji ima printer jer ona piše brojke i slova pa voli isprintat.
Čin je došla u mene bez matere i ćaće odma se nasadila i nije se makla cilu uru.



Inače nije mirna, više baca na zvrk, voli ulicu, ne da na se, zna se potuć s muškima i ženskima.
Za svoj laptop govori da je najbolji za Drugu, a ova mu se sa samo četri miseca već smije i pruža ruke prema njemu.
Meni se pari da obe znaju o netu više od mene



U drugoj polovici miseca triba se rodit Treći a Prvi, naš prvi muškić.
Jedva čekan vidit oće li imat baren kalkulator u ruci

nedjelja, 03.08.2008.

DA ILI NE ?

Ne spadan među tipove šta uživaju u kupovini, nikad ne odan po gradu blejit u izloge, još manje bez razloga ulazin u dućan.
Obično znan šta mi triba, u prvon il u najgoru ruku u drugon dućanu kupin i gotovo.
Al dogodi mi se i da kupin nešto glavon bez obzira, oden u posluži se sam po kruv a izađen s wokon, tri retro čikare, šugamanon za na banj i naravno, bez kruva
Tako jutros, a nediljon iz principa ritko ulazin u dućane, ušla u veći robni centar povirit ima li srebrnih šlapa na tak.
Nema, al su u knzm čentruni na poniženju, 0,99 kn kil, ušla uzet jedan divovski.
Morala proć uz stolnjake, odma mi oko zapelo za jedan laneni s vezon i ažuron.
I on na poniženju, 240x140 cm, 20 kuna.
Uzela, za ne falit, dva komada, kako ne bi kad svaki gušta ka kil limuna il kutija Marlbora ?
Al...
Ma iz tog mog lunjanja po svitu, osobito Dalekon istoku, iman nerabljenih stolnjaka, vezenih, platnenih, lanenih, sve ručni rad, tamo je rad jeftin.
Dakle, ovi mi uopće nisu tribali, možda ih nikad neću upotrebit.
Odma san dala jedan Mlađoj, a drugi raspakirala da ne bi došla u napast i njega dat.
Sad mislin jesan li idiot koji baca šolde, jel bilo bolje da san kupila dva kila limuna koji će se sigurno potrošit il stolnjake koji možda nikad neće bit na stolu ?
Kupite li vi koji put nešto slično ?

petak, 01.08.2008.

ŠPIJA

Ne da Olympus od 1 kune nije loš, nego je odličan, prava špija.
Mogu s njim špijavat i slikavat šta radu ljudi u svojin sobama deset kuća dalje, ma sve šta vidin s terace u daljini mogu dovest blizu.
I poučan je, naučila san da više ne smin golišava na teracu.
Niko izravno i izbliza ne gleda u nju al možda ima Olympus

Ulaz u kanal iz luke



Opet ulaz u kanal



Iz luke se priko brda vidi more isprid Zlarina



Tvrđava sv. Ane

Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv

Komentari da/ne?