moonmother

Medo

Imate li Vi medu, kakav je Vaš medo, jeste li ih dobili, imali više, kakvih veličina, kakvih boja...od koga je bio dar?

Dobila sam jednog u 34-oj godini, manjeg od veličine moje glave, smeđe-bijelog sa crnim okama. Baš je to bilo slatko ali tada mi je bilo neshvatljivo. Pisalo mi je na čelu: Bolje da nisi ništa donio na naš drugi spoj, bolje ništa nego To, ti ćeš biti moj medo!

Te je večeri bila pusta šetnica jer je Hrvatska igrala protiv Brazila. Nisam znala za važnost tekme. Možda je bila prijateljska pa mu je bilo svejedno da li će je gledat. Možda mu je ipak stalo...tješio me medo koji je završio na zadnjem sjedištu auta zajedno s nama. Bilo je ružno od mene da sam ga na odlasku zaboravila ponjeti kući jer sam te večeri počela opet jako voljeti.

Od tada prva je petoljetka iza nas. Medo je uvijek negdje među nama i jastucima ili ga ujutro ne možemo nać. Ide s nama na putovanja, prepiremo se čiji je ponekad, stisnem ga uz sebe kad ne mogu zaspat i nisam mogla zamislit koliko će mi postat važan.