gustirna

SVUGDI SAN I NIGDI SAN

Kako to može bit da si svugdi, a u drugu ruku izgleda da si nigdi?
Eto, protekli vikend je proteka u vidu raznoraznih druženja.
Iznenadni poziv na izložbu fotografija u Kaštel Sućurcu i ka ono usput smo ostali na Portal partiju. Naš SS /splitsko-solinski/ kvartet popunija je upražnjena mista i odnija tekuće nagrade od lutrije. Zašto splitsko-solinski, pitate se? A zato jer smo Braco i ja, kao ono, Solinjani, a Mornar i Marčelina, ka ono, Splićani (hihihi, a ni jedni, ni drugi nismo od kolina - a šta nas briga!)
Znan da ste već svi bili kod Zuze, Čiovke i Umornog, pa neću nadugo i naširoko o tome.
Slika neman, ali zato ima mene svugdi po slikama. U svin pozama, a najdraža mi ona di se Zore i ja jubimo!

Ko je moga mislit da će to bit jedno sveopće ugodno druženje, usprkos tehno glazbi koja je treštala sa obližnjih zvučnika?
Mi smo bili jači! Prošli smo mi te skule!
Na trenutak san se osjećala ka da me vremeplov bacija u disco atmosferu ranih osamdesetih, tamo u Apolla ili Palaca (Kaštelani i Trogirani će znat di je to), ili u Karavelle (Solinjani i Sućurani će znat di je to bilo, ako se uspiju sitit).
Mrak, crveno svitlo, dobro društvo, nadglasavanje sa muzikon koja se nikako ne bi mogla nazvat muzikon iz 80-tih, duhanski dim grize za oči, a uz sve to smiješ se toliko da ti suze dolaze na oči. Ali izgubljena tekućina se uredno nadoknađuje. A borami i energija!
Ima dana kad zaboraviš da živiš, pari ti se da upadaš u crnu rupu bez povratka, a onda te samo jedan poziv vrati u neko vrime za koje misliš da je davno prošlo i nema šanse da se vrati.
Ko kaže da ne postoji vremeplov? Postoji, postoji...triba samo na poziv odgovorit - Dolazimo! - i prepustit se i guštat.
Poslin se opet vratimo u stvarnost, ali pamtimo da bilo je lipo.

U subotu me čekala skroz druga atmosfera. Tai chi seminar.
Prispavaj noć i ujutro se prišaltaj na opuštanje, disanje, provođenje energije unutarnjim putem. I nisan zabušavala, niti malo. Sve san lipo odradila, jedino me na kraju privarilo kad smo radili vježbu opuštanja u ležećem položaju, malo san ubila oko - a šta ću? - bilo je jače od mene.
I nisan bila jedina, haha, tako da se zna.
Navečer, tradicionalni posjet za Sv. Luciju kod moje mame koja obavezno svojim unucima priprema poklone u ime svete Luce. I mamine tradicionalne buhtle sa marmeladom....plus čaj.
Na kraju plesna točka moje nećakinje uz famoznu koreografiju. Šteta šta neman nijednu sliku. I ovog puta sam zakazala po tom pitanju.
Subota je navečer, ali nema noćarenja! Sutra me čeka planinarski izlet na krške rijeke i rano dizanje.

Nedilja ujutro. Sve po planu. Ruksak spakovan, gojze na nogama, aparat u pripravnosti....auto pali-vozi... usput kupin Danicu i eto nas u punom autobusu. Zaboravila san kišobran, ali nisan sunčane naočale! Ko se smije, nek zna da su mi itekako tribale. Nakon kiše okrenilo je sunce i ko nije ima očale, oslipija je od bljeskanja sunčevih zraka na slapovima Krupe. A tek na izvoru Zrmanje?! Kompletan izvještaj možete vidit ovdje!
Slika još nema. Najidila san se i nisan tila slikavat. Jedan čovik me vata za rukav i molija da ga uslikan, a ja nisan tila. Eto, tako mi došlo!
Dodijalo mi uvik bit dobrica i činit usluge svima kako in padne na pamet.
A ovi bidan čovik je mislija da san ja zadužena za slikavanje onih koji nisu ponili svoj fotoaparat. I dva puta oću, ali treći put - neću, nije mi zgodno. Pa nek misli svak ko šta oće, ali valjda i ja iman kojiput pravo na svoje mušice.
Eto, izbacila san i ovo iz sebe, ka šta i rijeka izbaci balvan koji je opterećuje.
Pssst....ima slika, ali ih još nisan sredila za objavljivanje.
Budite dobri, pa ćete vidit šta san uslikala onda kad me bila moja volja.

O ponediljku neću niti pričat. Krivo počeja, krivo i završija.

A danas, mome braci rođendan i sad moran brzo prikinit i krenit u rješavanje ključnog pitanja - a šta mu poklonit za rođendan?
Jubi ga seka!

Evo za njega jedan sentiš iz Karavelle (to je bija naš omladinski disco u zgradi stare Škole učenika u privredi - ŠUP, u Sv.Kaji -. tadašnjem Prvoborcu)
P.S.
I kako objasnit naslov "Svugdi san, a nigdi san" - lipo - ka šta vidite bila san i bilo me svugdi, ali nisan se nikome javljala, pisala, komentirala - zamukla san, pa se steka dojam da me nigdi nema, da san u zemju propala.
A nisan. I kad van se čini da me nema, tu san.