Povtorno ziveam

Pomegu ovie karpi, vo ovaa pestera ke se sokrijam od stapkite koi me sledat, koi go pretvaraat glasot na vetrot vo nekoi novi zvuci isipani vo ovaa casa i ispieni od strana na tvoite usni.Ke je prespijam nokta na ovaa mesto, a utre prodolzuvam so novoto vreme upaten kon nekoi drugi patista koi me vodat kon moeto reinkarniranje vo nekoe drugo sutestvo so cel da ne me prepoznaes vo bliskata utresnina.Ke ja poleam krvta svoja koja ke stane tvoj vecen napitok od momentot na tvoeto pristignuvanje do ovie nebeski spirali na koi se obiduvas da zastanes.
I ovaa ne e sega.Mracnata vistina isturena po povrsinata na okeanot ke te napravi da poveruvas vo mene i ke te obzeme cuvstvo na beskrajno ludilo koe ke bide tvoj zivoten sopatnik vo sekoj mig od tvojot pogled poleka vdisuvajki go mojot lik i moeto ime.So novoto utro ke staneme nepoznati eden za drug i ke ni bide dodelen medal za nasata uspesna misija.

Begame.Samo ti i jas.Od zloto na ostanatiot svet se frlame sebesi vo pregratka na nasite sonista.Sakame da bideme del od sodrzinata na nekoja kniga ostavena na starite polici uste vo vremeto pred naseto postoenje.Sakame da i dademe poseben stil i prikaz na nejzinite bukvi, da i odademe pocit prozivuvajki gi nejzinite nastani koi veke uste odamna trganle na pat kon zivotot na izumiranje.Da, toa sme nie.
Go prekrsuvame svetiot zavet vnesen vo nasata segasnost so cel za docek na eden nov den koj ke bide odlikuvan od nasata strana so medal za negovoto pominuvanje niz nasite prostori.Gi nagraduvame nasite mokni sili progonuvajki gi site halucinacii so koi sme opsdnati kon zamokot na vecnata smrt.

Prastam ti svaku rijec suzom prolivenom, bolom okicenom.I danas te necu kleti.Krenuti cu u zanos svoje srece i pronaci svoje korake koje sam nekada izgubio trazeci tebe.Sutra necu biti tu.Sutra cu proleteti iznad tebe i ponesti sa sobom sve osecaje koje si odbio primiti od mene.A zeleo sam ti samo pokoloniti toga malo, netrazeci za uzvrat nista od tebe.Ali ti kao i uvijek zeleo si nesto previse.Trazio si povesti te u svijetu snova i vecnog zivota.Za to nisam bio sposoban.Zeleo sam ti dati samo ono cega imam, sta je u meni.Jasno je da nepoznajes vrijednost ljubavi.I danas sam sretan sto si je odbio od mene.Da si je prihvatio bez sumnje to bi bilo ogromna greska koja bi udarala mene po ledjima.Zato su danas otputovati i trazeci nekog ko zna sta znaci rijec ljubav, ostavljajuci te s tvojim ponosom da i dalje zivis u svijetu svoje nemoguce zelje.

Pozdrav!!!

Go otrgnuvam sekoj oblak od pred ocite i se zasolnuvam od sonceviot zrak.Ke gi otslikam svoite spomeni na tvojata dobrina, a ljubovta vo kafez ke ja zatvoram koja ke stane moj vecen rob.
I pominuvam pokraj tebe.Tvoite mirisi gi palat moite kosi.Sovesta ti e cista.Svetis kako fener vo mojata dlanka.I me stignuvas.Me pogoduva tvojot pogled koj tesko bese da se vidi.I brzas vo nemir.Cekoris vo nokta.Jas nemam strplivost i pocnuvam da te sledam.Gi baram odgovorite vo tebe, iako znam deka nemam pravo na toa.Gi prepoznavam alistata na tvoeto telo.Go dovikuvas veterot za da gi izbrise tvoite stapki.
Begas.Tamu dlaboko vo nokta zaminuvas.Ja kries svojata arogancija, a jas ostanuvam i ponatamu tuka sklon kon svoeto ubeduvanje deka ne me prepozna vo temnina.

I ova casa u ruci razbit ce se veceras, izgubit ce se uspomene koje su bile u njoj i odleteti putem bez pocetka i kraja, a ja cu ostati s krvavom rukom na podu zamisljen pokusvajuci pronaci razlog svemu tome.Vetar ce dofujati u ovoj sobi i dovesti mi zvuke njihove stvarnosti, a moje zelje.Zelje koje su bile u liku jednog malog decaka koji se bio jos odavno izgubio u mojim snovim.Doputovao u mome svijetu i tu zaspao umoran od svih ostalih neznajuci da je to mesto njegove buducnosti koja mu nije sudjena.Izluzije stvarnosti pocele su se pretvarati u obrtaj koje su u svakom danu sve vece.
Slomljena casa jos stoji na podu.Mislio sam da je vjecita ili mozda sam se samo tako prepravljao, jer su u njoj bile maste i nade jednog boljeg jutra.Zrak tame i glas tisine ucinili su te najmiljatim bicem mojoj osobnosti koje sam ikada upoznao.I po tvome odlasku ti ces jos uvijek ostati takav mojim zeljama.

I sto da napisam denes? Veruvajte mi tesko e.Tesko e slikite vo sebe da se pretvorat vo zborovi.I zatoa deneska ke molcam.Poveke nemam sila.I ponatamu ke prodolzam da stojam tuka, na pocetokot od svojot kraj.Nemirot raste.Izgubenite zvuci me pronaogaat.Nasmevkata se sprema da trgne na dolg dalecen pat.
Vkusot na mrakot me zamotuva vo ocite na ropstvoto.Slobodata poleka se gasi.Stravot brza kon mene.Mojot voz na zivotot zaminuva.
Me pogoduva grevot na svojot um.Se obiduvam da se izlazam sebesi deka seuste postojam.I ne uspevam vo toa samo taka se prepravam.Posakuvam nekoi poinakvi boi okolu sebe.Soncevata svetlina se zboguva so mene.Mozebi tamu nekade naprolet povtornoi ke mi se vrati i ke me ogree.Sega e zima.Sega ne e vreme za nea, a mozebi saka i malku odmor.
Za kraj gluv i nem ostanuvam sednat tuka i ke cekam nekoe novo vreme vo nekoj nov zivot.

I dokle polako se penjes stepenicama moga zivota i zelis ukrasti moje osjecaje, ja kao bolesnik s ranjenim srcem i tijelom bjezim od tvoje blizine prelazeci i najnesigurnije mostove moga zivota koraceci i po najuzim konopcima ispruzene nad provalijama od kojih se bojim.
Zelim se spasiti vec jednom.Zelim se spasiti tvoga dolaska iz zemlje okeana, ti koji svakog dana zakotljujes svoj brod na mojoj obali prolazeci stazom moga zivota i otjeravas me u svijetu snova, a zatim odlazis ostavljajuci me kao zarobljenik svojih strasti.Vise nemogu tako.
I ne.Netrazim nekog drugog.Ta nisu moji osjecaji igracka jednog malog nevinog djeteta s kojima se svako moze igrati.Ostavljen u neizvjesnosti od strane snaga moga tijela i moje osobnosti, zadrzavam se na kraju svoga puta prepun nejasnih stvari gladne covjeckog mesa.Cekam te.Ni danas nisam uspeo pobjeci tebi.Tvoj put jos traje.Cekam te da ponovo mi zadas udarac s tvojim jednim pogledom samo, a jacine poput otrovne strele.

Kako naiven sirak poleka ja povlekuam temninata nad sebe za da se pokrijam so nea vo ovaa napustena ulica. I dodeka tamu gledam svetla po domovite i luge so nasmevnati lica, jas zaspivam tuka pokraj ovie prepreki postaveni na patot za moeto neprecekoruvanje kon svetot na ostantite. Veke so vekovi tuka na istoto mesto zaspivam i se budam. Zabranetiot vlez kon coveckiot svet me ubiva. Sekojdnevno gi korne i najtvrdite kamenja od moeto telo sozdadeni so lik poznat samo na mene.
Nokta koja nezno me miluva i me prepusta na utresniot den, zadovolno mi nudi prijatelstvo so sekoe nejzino doaganje vo ovie kraevi, oblasti na moeto srce. I zaspivam. Osamen bez nikogo, a sepak umoren. Samo glasot na lugeto se slusa prepusteni na zadovolstva pruzeni od strana na nivniot zivot. Nezapoznaeni so mojata vistinska slika gi pretvaraat svoite zelbi vo nivnata realnost i prodolzuvaat kako da im e sekoj den posleden.
I ne im zaviduvam. Samo poleka se povlekuvam vo kosot so cel da im go prosiram prostorot plasejki se deka sum im nanel nepravda osvojuvajki i edna peda od nivnata povrsina.

Stotuku se razbudiv i morskite nanosi eve gi, dopatuvaat i vo ovoj den. Ene gi, gi gledam. Plimata na mojot zivot nadoaga. Ispolneta so stud i mraz poleka navleguva vo moeto telo. I povtorno. Deneska povtorno mi e ladno. Se smrznuvam. Ostaven nedopren od tvoite race baram toplina so nadez deka ke ja pronajdam vo bilo koe drugo srce. Potraga po nepoznatoto prodolzuva.
I sekogas koga stignuvam pred samata cel, vodata me povlekuva nazad so sebe i me ostava na bregot pokraj nea ga stojam. Stanav rob bez sindziri, rob na gospodar koj ne e covek.
Odaleku ja gledam morskata bura. Silni vetrovi go razbranuvaat moreto. I dobro e toa. Mozebi tokmu tie ke gi sovladat negovite sili, ke me prevzemat od nego i ke me odvedat sto podaleku od ovaa mesto. Morskiot breg e posakuvan, no za mene ne e. Sonceto uste odamna zaboravilo da mi pruzi makar i eden zrak koj ke bide dovolen za mojot nov svet ispolnet so ednostavni i prosti raboti, no sepak realni. Ispolnet so edna obicna ljubov.

Okiten so zadovolstvo, nadezi i tragovi na svetlina ja digas casata i nazdravuvas vo moe ime. Ovaa e tvoj den. Opkruzen so iljada lica i svrten kon moeto celo mi nudis kapka od ona sto go ispi od tvoite usni. Go praznuvas denot na tvoite cuvstva kon mene. So nejasen pogled me poglednuvas i ja baras mojata raka. Sakas da go povedes prviot tanc so mene koj sigurno nema da ti zaviduvaat drugite na nego.
Cite oci se vpereni kon nas. Jas kako kamena statua im se pokoruvam na tvoite potezi i trgnuvam po tvoite cekori. Bez nasmevka, bez zbor prepusten na tvoite race ja igram ulogata na mojot zivot koja licno ti si ja rezisiral. Scenarioto napisano bez moe znaenje me napravi da veruvam deka i ne e tolku loso. I dodeka site uporno gledaat vo nasata igra, jas go zdogleduvam tvoeto neverstvo vo tvoite oci. Ne ti pomogna sekoe tvoe dvolicno dvizenje i toj kostum sosien od svila na koj ostanuvaat tragi od mojot dopir. Sigurno edvaj cekas da go izmies.
No jas sepak prodolzuvam prepusten na ritmot na tvojata zelba. Plasejki se od ocite na ostanatite se prepustam i na tvojot baknez koj e nesto posledno upateno denes kon mene od tvoja strana. Posledno, no sepak tolku slatko.

Molim vas nemojte zameriti ako nisam preveo bas dobro.


Okicen s zadovoljstvom, nadama i tragovima svjetla dizes casu i nazdravljas u moje ime.Ovo je tvoj dan.Okruzen s hiljadu lica i okrenut k mome celu nudis mi kap onoga cega si popio s tvojih usana.Proslavljas dan tvojih osjecaja prema meni.S nejasnim pogledom gledas me i trazis moju ruku.Zelis povesti prvi ples samnom zbog kojeg sigurno nece ti zavidjeti ostali na njemu.
Sve su oci uperene k nama.Ja kao kameni kip pokoravam se tvojim potezima i krecem tvojim stazama.Bez osmjeha, bez rijeci prepusten tvojim rukama igram ulogu moga zivota koju si licno ti rezisirao.Scenario napisato bez moga znanja napravilo me da verujem da i nije tako lose.I dokle svi gledaju u nasu igru, ja vidim nevjerstvo u tvojim ocima.Nisu ti pomogle sve te tvoje licemjerne pokrete i taj kostim sasien od svile na kojem ostaju tragovi moga dodira.Sigurno jedva cekas oprati ga.
Ali ja i dalje nastavljam prepusten ritmu tvoje zelje.Plaseci se ociju ostalih prepustam se i tvome poljupcu koji je nesto posledno upuceno danas k meni s tvoje strane.Posledno, ali ipak tako slatko.

Dojdi te molam! Dojdi da te poducam so jazikot na moeto srce za da go razberes negoviot govor. Bidi ti prviot koj ke go ponese znameto na negoviot jazik so znak na nego za vecnata sreka. Zacekori gordo so krenato celo, so dostoinstvo i so zelba za podobra utresnina na nasata ljubov.
Te naznacuvam za vodac na ovie luge koi baraat i kopneat za uste eden den poveke vo nivniot zivot. I prodolzi ponatamu. Ne zastanuvaj i ne vrti se. Nasata pobeda i ne e mnogu daleku kako sto izgleda. Nie ke uspeeme vo nasite celi. Ke ja pretvorime nasata ljubov vo vecno neporazena. Ke im se sprotivstavime na site koi se obiduvaat da gi urnat nejzinite zidovi i da ja osvojat.
Ne! Taa e nasa! Toa nema da go dozvolime nikogas. Te molam pomogni mi. Ne se predavaj. Nemoken sum samiot za takvo nesto. Ostani seuste tuka pokraj mene. Zarem ne sakas da zivees, da postois?
Vozvrati go udarot so ista mera. Bori se hrabro za opstanok na nasata ljubov, za denot vo koj ke ne ogree slobodata pronajdeni sebesi vo pregratka eden na drug i so zbor koj ke bide pricina za nasiot vistinski zivot vo idnina.

I posle site ovie godini, dali nauciv nesto? Dali go ispustiv i posledniot voz ili samo taka se odnesuvam? Ne veruvam. I ponatamu sum onoj istiot, zavisnik od ljubov koja na sekoj cekor neumorno ja baram. Iako dosega mi se nema pruzena, sepak ostanuvam so toa ubeduvanje. Znam deka postoi. I proletniot vozduh me uveruva vo toa. Kako nekoja mlada dama ja pruzam svojata raka i nezno ja baknuva na kilometar odalecen od mene. Niz teloto mi strui otrovna krv vnesen so tvojot prv utrinski baknez.
Te pronaogam vo moite misli izguben vo vremeto na moite snista. Samo me pozdravuvas odaleku kako nekoj obicen prijatel. Duri i glasot nemozam da ti go slusnam. No jas ne te sakam kako prijatel. Ti toa nemozes da bides za mene. Za mene si samo licnost koja i vo najcrna nok go pronaoga patot tuka do moeto telo, mesto vo koe sekogas prespivas stavajki ja glavata na moeto meko toplo srce, a prijatelite ne go pravat toa ili pa gresam?

Vecerva ke se pretvoram vo zlatna peperutka so cel da odletam sto podaleku od tvoite oci za da ja proziveam svojata pomisla na tebe. Ti samo nasmevka mi delis neznaejki za mojot pat vecerva. I nema da te izvestam za nego. Onaka kako i sekoj vozrasen maz palis cigara i se vrtis prenasocen kon nekoi drugi licnosti. Opsednat so telesna golotija ja flras belata postelnina nad mene nemozejki da go svrtis svojot pogled kon ovaa bezzivotno telo koe ti se podade i koe go iskoristi do stepen koj ocigledno ne si go zasluzuval. Pronaogajki se sebesi vo necii drugi cuvstva i tela dlaboko vozdivnuvas umoren od mojata ljubov i od seto ona koe ti go dadov sive ovie godini. Prodolzuvas po tesnata pateka na morskiot greben gledajki vo sinoto more koe budi zivot za tebe, no ne i za mene. Deneska mi presudi smrtna kazna. Me osudi za zlostorstvo nestoreno od moja strana. Kako nevina zrtva stanuvam nevidliv za coveckoto oko. Mozebi presudata e pregolema, iako ti mislis deka pravdata e zadovolena. So svojata maksimalnost zastanuvam pomegu dvata sveta cekajki te tebe bidejki nemozam ponatamu bez tebe.

Ostani te molam.Te prekolnuvam ne go pravi toa.Barem uste vecerva.Eve, ti se nudam vecerva za posleden pat.Te posakuvam vecerva.Mi trebas.
Ostani da go docekame zaedno utresnoto izgrevanje na sonceto.Imas vreme da zivees bez mene.Zivotot e pred tebe.I baram li premnogu?Presudete vie luge!
Vecerva srceto saka da te porazi, teloto da go vpie tvoeto a ocite da go zapomnat tvojot lik, lik na beskrajna svetlina.Ke te zakopam vecerva tuka vo mojata soba, a utrdenta ke ti go otvoram grobot i odletaj na stranata na koja nepostojam.Neka moite usni vecerva bidat tvoi sindziri, a moite prsti neka izigruvaat zmija koja ke lazi po tvoeto od utre zivotno telo.
Podari mi vecen spomen sega, a potoa preskokni ja ogradata na mojot zivot.Vecerva zaspij na gradi vo koi znaes sto ima vo niv.Ne podaruvaj mi vecerva osamenost i bolka, bidejki so novata zora ke mi podaris smrt. Nedostizen za obicen zbor, a zalepen za nesta koi ne gi poznavas.