<	veljača, 2006					>
P	U	S	Č	P	S	N
		1	2	3	4	5
6	7	8	9	10	11	12
13	14	15	16	17	18	19
20	21	22	23	24	25	26
27	28

Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv

Komentari On/Off

Treba da znaeme deka zivotot e surov bez razlika kolku i da izgledal ubavo.Toa e realnost so koja sme opkruzeni site.Nametnata nie od strana na sudbinata i nemame drug izbor.Ovde ke bidat sodrzani site moi cuvstva ispolneti so taga i bolka, a se razbira ponekogas so sreka i prekrasni dozivuvanja.Inaku jas sum eden od mnogumina vasi istomislenici i eden od mnogumina gay licnosti od Skopje.Dopisite ke bidat ispisani isklucivo na makedonski jazik.Za kraj eden golem pozdrav do site koi se od nasata populacija i ubav zivot.

Magicno dozivuvanje

Cekoram po patot.Glavata mi e navednata nadolu.Ah toa prokleto razmisluvanje.Do koga?
Gledam senka otstrana.Neznam zosto, no ja dignav glavata.Mozebi zasto intonacijata na edno isto stanuva dosadna.
Zdogleduvam covek.Na nekolku metri od mene e, no znam deka e covek vo temnina.Eden od milion luge koi se setaat kako jas, pomisliv.
Prodolzuvam.Instiktivno cuvstvuvam deka senkata me sledi.I ponatamu prodolzuvam ne svrtuvajki vnimanie.Toa i e patot pomisliv.
Dosta e!Pomina dolgo vreme.Moram da se svrtam.Zastanav, no senkata ne.Ne prestanuva da se dvizi kon mene.Cekam.Nemam nekoja posebna cel,no cekam da se doblizi.A taa kako da mi gi cita mislite.
Po sumot na lisjata koi gi gazi cuvstvuvam deka e samo na cekor, dva od mene.Gotovo e.Zastana.Molci, ne zboruva.Se svrtev.
Gospodi, pa toa si ti, prozborev.Te molam kazi mi deka toa ne si ti, deka sonuvam, rekov.
Zosto?Zosto me sledis?Sto sakas od mene?Sega nemam nisto da ti dadam.Zarem ne gledas deka stanav prosjak, skitnik.
Zosto molcis?Me ubiva toa!Prozbori!Kazi nesto!
Ne,te molam samo toa ne.Ne me dopiraj.Eve ke se odalecam na cekor od tebe.
Sto?Mi veils ne?A zosto?
Ha,ha,ha!Sega me nasmea kako nikogas dosega.Mi veils deka me sakas?
A, ne!Se e mozno samo toa ne.Zarem licis na takva licnost, licnost koja saka nekogo?
Navistina izvini.Zal mi e mnogu, no jas recisi i zaboraviv na tebe.Kade bese vcera?Kade bese pred edna nedela, pred edna godina?Ma ostavi toa!Kade bese pred deset godini?
Da,da!Znaci sega ne si istata licnost kako od pred deset godini.Gledam.
Mnogu e ocigledno toa.Da mi zastanese vaka na patot togas, ke bese podobro.Togas ne go mozese toa, a sega otkako se smeni znaci mozes.
Dobro.I sega na sto ostanuvame?Pobrzaj!Nemam mnogu vreme za razgovor.
Ok.Kako ke kazes.Samo te molam izbrisi gi solzite.Ke se prepravam kako da ne vidov nisto.Ne se ponizuvaj sebesi.
Dobro, dobro izvini!Mozebi toa ne znaci ponizuvanje, no ne znaci i toa sto mislis deka znaci.
Ajde, podaj mi ja rakata za mig.Do pred pocetokot na zorata ke bideme zaedno.Po raganjeto na noviot den treba da me ostavis.Ne jas tebe, tuku ti mene.Znaj deka volsepstvoto trae samo kratok period, a ova ne e nisto drugo osven toa.Barem za tebe.
Gotovo e.Sonceto se budi.Magijata isceznuva.Ke me snema.Se ke bide isto kako do pred da se sretneme.Treba da znaeme deka toa e realnosta na nasite zivoti, a ne ovaa, ovie nekolku casa pominati zaedno.
Te molam ne go baraj toa od mene.Znaes i samiot deka deka toa e nevozmozno.Ova e nasiot kraj.Denesniot den e sozdaden da bideme eden bez drug, a ne se somnevam nitu vo utresniot deka nema da bide ist takov.Nemozeme da i se sprotivstavime na sudbinata.Nemame pravo na toa.
Molam? A ne, neznam.Ne veruvam deka i vecerva ke pominuvam ottuka.Mojot pat ne se znae.Mozebi ke se sretneme nekogas povtorno, a mozebi i ne.Nie nemame vrska so toa.Veke sme izbrale eden zivot.
Sto da ti pravam.Veils si go zgresil zivotot sto go izbra.Ti ne go poslusa mojot sovet vo toa dalecno minato koga ti zboruvav za dobroto i na dvajca.Da go napravese toa togas sega nemase da gi izgovaras ovie zborovi.
Lele, zadocniv!Recisi i zaboraviv kolku e casot.Se brzam.Moram da odam.Moli se za nas, odnosno za tebe.Jas znam deka nema da imam vreme za toa.Mozebi minatoto ke se povtori.Trkaloto na zivotot se vrti.Mozebi ova i ne e nekakva uteha, no sepak nadezta nikogas ne umira a osven toa i ne ni e zabraneta.Imame pravo na toa.
Dobro.Vo red e.Znam deka me sakas.Iskreno, znaj deka ti veruvam.No dali mozam da ti odgovoram na toa so istite zborovi?Mozam da ti kazam samo ti blagodaram mnogu za taa tvoja ljubov koja mi ja iskazuvas.
Mi veils doviduvanje?Navistina sekoj zbor od tebe me cudi.Nema problem.Eve neka bide taka.Reci, daj boze da e taka.No jas nema da ti odgovoram so doviduvanje.Nemam nikakov dokaz za toa deka ke se sretneme povtorno.Za sekoj slucaj od mene imas samo edno zbogum.Bidi zadovolen i so toa.

Sto e ljubov ?

Ljubovta e svetlo koe ne vodi niz zivotot, no ponekogas e povod i za smrt na mnogumina.Ljubovta e radost koja cuti kako proletno cveke, no znae da bide i solza koja duri i celikot go razbiva.Ljubovta e cuvstvo, a ponekogas i dopir.Lesno e da bides ljuben, no tesko e da ljubis.Mozes da kazes deka sakas, no ti znaes ako ne e taka.Mozes da lazes drug, no sebesi ne.Toa e edinstvenata pricina koja sekogas ke te progonuva.Mozes da bides se samo sovrsen ne.
Ako reces deka si covek togas znaci deka se plasis, a ako mislis deka si nedostizen togas si mrtov.Zivotot ne e da se zivee, zivotot e da se prozivee.Smrtta ne e samo da zamines od ovoj svet, smrtta e da bides zaboraven.Smrt e da ponudis nesto sakpoceno, a da ne ti se vrati.
Nie mislime deka sme bezgresni, no se lazeme samo samite sebesi.Ponekogas izgledot na lagata e prekrasen, no poseduva gorcliv vkus.
I sega ostanuva samo kraj na ona koe sto ne postoi, kraj na ona koe nikogas nema da dojde.Lesno e da se srusi, no tesko e da se sozdade.Lesno e da pruzis raka, no tesko e da ponudis na ispruzena raka koja bara ljubov, bara nesto koe vo sustina e nevozmozno, a tolku posakuvano.

Povtorno ziveam

utorak, 07.02.2006.

Obala prestiza I dokle polako se penjes stepenicama moga zivota i zelis ukrasti moje osjecaje, ja kao bolesnik s ranjenim srcem i tijelom bjezim od tvoje blizine prelazeci i najnesigurnije mostove moga zivota koraceci i po najuzim konopcima ispruzene nad provalijama od kojih se bojim. Zelim se spasiti vec jednom.Zelim se spasiti tvoga dolaska iz zemlje okeana, ti koji svakog dana zakotljujes svoj brod na mojoj obali prolazeci stazom moga zivota i otjeravas me u svijetu snova, a zatim odlazis ostavljajuci me kao zarobljenik svojih strasti.Vise nemogu tako. I ne.Netrazim nekog drugog.Ta nisu moji osjecaji igracka jednog malog nevinog djeteta s kojima se svako moze igrati.Ostavljen u neizvjesnosti od strane snaga moga tijela i moje osobnosti, zadrzavam se na kraju svoga puta prepun nejasnih stvari gladne covjeckog mesa.Cekam te.Ni danas nisam uspeo pobjeci tebi.Tvoj put jos traje.Cekam te da ponovo mi zadas udarac s tvojim jednim pogledom samo, a jacine poput otrovne strele.