|
Sjedimo ćaća i ja i pijemo.Strgana sam od prethodne večeri i znam da zna. "Imaš još dvije godine da se spametaš. U 33. ti saturn izlazi iz neke kuće,bla,bla,bla..."kaže. Šutim jer pametnija danas ne mogu biti.
Božić je, pa ćaća toči i drugu čašu. Ne opirem se. Razmišljam kako ova godina nikako ne prolazi i kako je Božić bio svaki dan.
Gledam ćaću i imam potrebu reći..."Sinoć sam opet pokupila lika i odvela ga kući. Treći Božić za redom. Drugi tip. Isti scenarij...Pokušali smo se pojebat, no nije se dalo." Ali šutim, pametnija danas ne mogu biti.
Želim da mi kaže da je saturn u pitanju. Da mi neće trebati godina dana da se sastavim jer evo seciram se već posljednja dva tjedna. Da će nakon ovog fijaska nazvati.(Nije nazvao) Da neće pronaći ljubav svog života kao što je to napravio M. i da neću postala nebitna.
Želim mu reći da mi je pun kurac moje velikodušnosti. Velikodušno sam potpisala predaju,paleći lampion na grobu. Velikodušno se čujemo jednom mjesečno razmjenjujući muziku. Velikodušno sam mu čestitala Božić. Velikodušno sam rekla da mi je drago što ima nekog i da je sretan. Jesam li rekla da mi je pun kurac moje velikodušnosti?!
Božić je, pa ćaća toči i treću čašu. Nanjušio je da nešto ne štima, možda iz razloga što smo si u zadnje vrijeme postali bliži ili je i to zbog saturna. Kaže kako je tako svejedno jer sve ionako prođe, dan, život. Moj ćaća ne radi zadnjih 20 godina i čeka da mu prođe dan. Usavršio je tu fasadu. Kaže..."Zamisli kako samo prođe život onom u zatvoru". Želim mu reći da laprda gluposti i da ja nisam u zatvoru. Nisam, jel da?! Ali šutim, danas ne mogu biti pametnija.
Želim mu reći da mi je pun kurac hodanja po sahranama i da A. umire. Da se lomim, a nju rak jede. Dojka. Pluća. Kosti. Da je nisam nazvala na Božić jer mi glas podrhtava. Bojim se da ćemo se opet zajedno polomit i da ću vrištat da je ne puštam. Znam da mi je danas popravni, Božić je, neki drugi, ali možda jedini koji imam.
Ćaća toči četvrtu čašu. Ispijamo je u tišini. Pri samom dnu četvrte čaše, kaže moj ćaća..."Nisi ti odavde, nikad nisi ni bila".
"Znam. Samo, bit će najžalosnije ako se stvarno ispostavi da sam ja ovdje biciklom"...kažem.
Smije se i znam da zna...sve više ličim na svog ćaću.
|