To nije istina?

pa te pospremam u ladice
negdje
nigdje...
i ne znam želim li znati

"Ponekad mislim da mozak zavidi srcu. I muči ga i ismijava i uskraćuje mu ono za čim žudi i postupa s njim kao da je stopalo ili jetra. A u tom sukobu, u toj borbi, uvijek gubi vlasnik jednog i drugog."
čika David Trueba


znaš ono kad izgubiš nit...

...ono pred san
kad ti se motaju
slagalice po mozgu
a izjutra ih otre java.

...ono kad pisanje
postaje suhoparno
sakuplja usta
siječe jezik
i više križaš slova nego da valja
pa se sve svede na točku
koju ne možeš da staviš.

...ono kad bi mijenjao
lice,oblik
jer mozak ne možeš da promijeniš
tu zajebanu,precijenjenu stvar

...ono kad ostavljaš sve za sutra
i kažeš: „ima vremena „
a sprovodi se samo nižu
pa ti ni pljuvačka na uvcu
nije dovoljna da sve prođe
kao ni riječi...
NEću, NEmogu, NEznam....a to je kao tajni način.

a što ako ja nemam plan b?

borim se s bogom jer vrag je u meni
svakog dana oprečno
iznova
mada sam rekla nikad više
rekla sam
ovaj mi dan ništa neće pokvarit
ni onaj iza,ni onaj iza
i zajebala se
pa skontala
istina je
sama sebi sam najgori neprijatelj
stoga zaobilazim prijatelje
pogledom
ulicama
i gledam u ovaj srednjak što si podižem ispred nosa
mrcina od prsta
i znam da bi se garant smijao da može
vikao da može
ovako samo nečujno poručuje:
„jebi se...
znam šta gledaš,čekaš
da vrtiš film
i da se slagalica raspala
da,znam...3 i po hiljade komada
nemoj se ni nadati
ne znam za utješne riječi
sućutan pogled
samo prkosim
vabim ti osmijeh
inat
vraga u tebi
i vičem
u vis
u vis na bis za diss“

Oznake: srednjak

sve truli u ovom gradu
svaki
hvala/molim
grimasa/treptaj
početak/cilj
Bog/pjesnik
...rub mog kaputa


sve juri u ovom gradu
svaka
misao/sjenka
riječ/moment
ustajalost/zvuk
zdravo/plastična vrećica
...rub mog kaputa


i sve se sudara u ovom gradu
svaki
ti/ja
bol/java
život/suzdržanost
nada/ulica
...rub mog kaputa

znaš li kolike sam rečenice slagala u glavi
što je sve u njih trebalo stati...
ti
moji strahovi
što je trebalo njima biti izrečeno...
ja
tvoji strahovi
a ovako...
ma...
nema veze
što sam ostala nedorečena
u svakom pogledu
iz svakog ćoška
i što u glavi slažem slagalice
od 3 i po hiljade komada
što mi jezik bridi
zubi trnu
i što grlim zidove.