To nije istina?

i nećemo...
nećemo sjediti za pohabanim kuhinjskih stolom...kuhati kavu...trijeznit se od prethodnog dana...držat dušu na jeziku
i nećeš...
nećeš pričat o tati...navlačit fasade...ostavit kavu za ujutro...pitat se zašto ti toliko pašem...kajat se
i neću...
neću treperit...udisat površinu tvoje kože...gnijezdit ti se u rukama...lomit se na Božić
nećemo
nećeš
neću
godina je prošla
...i to je u redu...samo piši mi više

ustajanje u 5
trice i kučine
svakodnevne...


rojevi slova
noćne ptice
i klupko zmija


noćas
gori žarulja pogrešne boje
skidam silikon s rubova kade
jebe me taj 24. i bliži je nego ikad prije...pitam se, pitaš li se...kako se postaje manje bitan, u konačnici nebitan...
kako se smije kad u stvari boli...
kad imaš taj jedan dan u mjesecu, kad sve kopni, kad rojevima slova pokušavaš izbaciti ovu bujicu očaja...destrukcije
noćas
peglam rubove uštirkanih mušema
i ispijam rakiju od jagoda

noćas
lutam
stružem se
skidam
i kažem...na...nisam znala da sam ovo htjela
puštam muziku da napuni ove praznine iz kojih i zmije u snovima bježe
noćas
ušutkavam glasove
i kažem...ova ljubav zaslužuje sprovod

noćas...noćna ptica...jednina...i točka.

bojim se...
muzika više nije ista
i sve je teže čujem
odlučila sam
protiv (pssst...ne pitaj ništa, radi kako hoćeš)

„Molim te, dosta mi je nebitnih ljudi u životu.“

pokušavam te pitati
u kojem si trenutku odlučio
da je u redu zajebat me
i jesam li ti dala povoda za to?

režem kosu
i neznam imam li dobar razlog
zbog kojeg pišem

radi kako hoćeš
i ne pitaj ništa
jer izbivam
iz sebe
u ludost
vlastitim odabirom.

priznajem
kriva sam
ugurala sam se u te kalupe
pa sam si sitna
nebitna... bojim se

Oznake: Music is your only friend