Ima dana kada sam prazna,
Iako fizički nisam sama.
Dušom sam svojom u bol zagazila
I cijelo mi biće obavija tama.
Ima dana kad me ni ruka tvoja
Isčupat ne može iz kandži tuge.
Tada samo šuti, budi uz mene
I toj sjeni tuge bit cemo sluge.
Ima dana kad je sjeta jaka
I kad ne mogu lako se oduprijet.
Ni tada mi tvoja svjetlost ne pomaže
Ni tada me možda nećeš moć razumjet.
Ima dana kad sam dovoljna sebi,
Ponekad, čini mi se , i preteška.
I tada, ni slučajno, ne dolazi meni
Jer tada se najlakše napravi greška.
Ima dana, a meni je svaki,
Monoton, prazan, sa srcem u tebi.
Koraknem li, prije i do tebe stižem
Nego cu pronaći sebe u sebi....